Džon Ralston Sol (John Ralston Saul, rođen 1947.) je kanadski teoretičar, esejista i romanopisac. Nakon objavljivanja studije "Voltaire’s Bastards“ o "diktaturi razuma na Zapadu“ 1992. godine, postaje poznat i van Kanade (knjiga je prevedena na brojne jezike, među kojima su ruski, francuski, japanski, španski itd.).
U knjizi "Nesvesna civilizacija“, objavljenoj 1995. godine (prevedenoj, uzgred, na nemački kao: "Tržište jede svoju decu. Protiv ekonomizacije društva“) suvereno iznosi da se naše društvo samo površno temelji na pojedincu i demokratiji. Ono je sve više konformističko i korporativističko, društvo u kom legitimacija zavisi od specijalista ili interesnih grupa i gde se odluke donose u njihovim međusobnim pregovorima. Paradoks naše situacije leži u tome da nas znanje nije učinilo svesnima. Mi, naprotiv, tražimo utočište u svetu iluzija gde je jezik odsečen od realnosti. Ponovno povezivanje jezika sa realnošću, razjašnjavanje o tome šta mislimo pod individualizmom i demokratijom, činjenje ovih realnosti ključnim za život građanina, identifikovanje ideologija da bi se uspostavljala kontrola nad njima, spadaju među prve elemente ravnoteže koju Sol predlaže u ovoj knjizi. Značajan doprinos ubedljivim tezama u "Nesvesnoj civilizaciji“ dalo je i Solovo iskustvo koje je stekao kao čelni čovek jedne investicione firme u Parizu i u radu u naftnoj kompaniji u Kanadi. Knjiga je nagrađena najuglednijom kanadskim priznanjem za teoretsku literaturu (Governor General’s Literary Award) 1996. godine, a dve godine kasnije Sol je za nju dobio Gordon Montador nagradu za najbolju knjigu o savremenim društvenim pitanjima.
U studiji "Kolaps globalizma i ponovno izmišljanje sveta“ iz 2005. upozorava da je globalizam, sviđalo se to nama ili ne, već doživeo kolaps i da ćemo, ukoliko brzo ne reagujemo, biti zahvaćeni krizom i prinuđeni na vanredne reakcije. Godine 2009. Džon Ralston Sol je izabran za predsednika Međunarodnog PEN centra.
10.05.12
Strah od moći jezika
Džon Ralston Sol
Kanadski pisac Džon Ralston Sol, predsednik Međunarodnog PEN. U romanu „Tamne destrukcije“ među junacima i naš Vasa Čubrilović
PISAC Džon Ralston Sol, autor slavne knjige „Propast globalizma i preoblikovanje sveta“ i predsednik Međunarodnog PEN-a, ovih dana u Beogradu učestvuje na sastanku Balkanske mreže PEN centara. Ujedno je i gost „Arhipelaga“, koji će objaviti njegov nedavno završeni roman „Tamne destrukcije“.
- To je crna komedija, veoma okrutna i smešna, pikarski roman, u stilu „Don Kihota“, ali umesto magarca i konja imamo avione. Reč je o novopečenim bogatašima iz osamdesetih i ranih devedesetih, o tome kako žive svoje lude i neodgovorne živote, izdajući i ubijajući jedni druge. Roman je pokušaj da se shvati vreme u kome se desila eksplozija novopečenih bogataša na Zapadu, kada se pojavilo mnogo novog novca, bez kontrole. To vreme na čudan način slično je današnjem - kaže kanadski pisac u razgovoru za „Novosti“.
KULTURNA RAZMENA
BALKANSKA PEN mreža obuhvata sve PEN centre balkanskih zemalja i ustanovljena je na svetskom kongresu PEN u Beogradu, sredinom septembra prošle godine. Prvi radni, dvodnevni sastanak počeo je u sredu u prostorijama Srpskog PEN centra, a otvorili su ga Vida Ognjenović, predsednik Srpskog PEN centra, i Džon Ralston Sol. Ključni zadatak Balkanske PEN mreže je intenziviranje književne i kulturne razmene između balkanskih zemalja. U Domu omladine, u četvrtak u 19 sati, održaće se književno veče Balkan PEN, na kome će učestvovati pisci iz gotovo svih balkanskih zemalja.
Srpskim čitaocima posebno zanimljivo biće poglavlje „Ubistvo nadvojvode“, čija se radnja odvija u Beogradu osamdesetih, i koje govori o atentatu na Franca Ferdinanda 1914. godine. Narator u romanu ima opsesiju da intervjuiše diktatore.
- Obilazeći diktatore širom sveta, dolazi u Beograd, gde slučajno u Klubu književnika otkriva poslednjeg živog člana organizacije „Mlada Bosna“ Vasu Čubrilovića, učesnika u atentatu na Ferdinanda, i intervjuiše ga - kaže autor.
Tokom osamdesetih, Sol je nekoliko puta dolazio u Beograd, na godišnje skupštine Udruženja književnika Srbije, i, naravno, boravio u čuvenom restoranu.
- Bilo je to mesto u Beogradu na koje su dolazili svi špijuni, oficiri, pisci, političari... Mogu i dalje da osetim njegov miris, jer bio je pun dima od cigareta, jedva ste mogli da vidite susedni sto. Ako ikad dobijem rak pluća, krivac je taj restoran - priča nam duhoviti Sol.
Pisac nam otkriva da je oduvek bio opsednut atentatom na nadvojvodu Franca Ferdinanda, kao i svim momentima koji postanu istorijski. Za njega je, kaže, bilo neverovatno otkrovenje kada je krajem osamdesetih u Klubu književnika čuo za Vasu Čubrilovića i razgovarao sa njim u SANU, a to iskustvo sada je deo njegovog novog romana.
Kao predsednik Međunarodnog PEN-a, Sol je za naš list izneo mišljenje i o značaju pisaca u današnjem svetu.
- Nemamo vojsku, vladu, banke, birokratiju, nemamo moć, ali je, ipak, u ovom trenutku više od 800 pisaca po zatvorima širom sveta. U Meksiku su u poslednjih nekoliko nedelja na stravičan način ubijena četiri pisca. Ako su pisci izgubili moć, zašto nas ubijaju i stavljaju u zatvor? Ljudi u politici i biznisu vole da misle da je moć na njihovoj strani, da sloboda govora nije važna, nego ekonomija, zaštita od terorizma, investiranje... Od čega se oni plaše? Od moći jezika - zaključuje Sol.
B. ĐORĐEVIĆ
