Budućnost počinje u ponedeljak

adašnjosti, zapravo u „budućnosti“. Dan i Julija menjaju svoja vremenska odredišta iz romana u roman, te je temporalnost u oba romana zaseban karakter. Ovakva temporalna koncepcija priče omogućava autorki da verno i gotovo faktografski predstavi Bukurešt iz perioda kada je bio „jedan od najvažnijih gradova Evrope“. Očito se poigravajući sa prostorom i vremenom, autorka oslikava panoramu likova i karaktere kakvi su nekada postojali. U epizodama u kojima je Julija „doputovala u budućnost“ likovi su prikazani poput svih koji nas okružuju, njihovi maniri i način komunikacije nešto je što je svima danas poznato i obično. Međutim, simpatije koje autorka implicitno pokazuje ka manirima prošle epohe imaju takvu notu koja posredno kritikuje danas a veliča juče.
U romanu Budućnost počinje u ponedeljak Bukurešt takođe igra važnu ulogu. Kroz nekoliko dana odigrali su se događaji istorijskih razmera koje je autorka odabrala da prikaže i svoje junake uplete u niti policijskih, ljubavnih, političkih intriga. Rasprava o uticaju korseta na žensko telo i predlog doktora Đerote da se ukine njegova upotreba deluje progresivno i šokantno, ali kada se dogodi planirani atentat na kralja sve priče junaka se okreću ka tom događaju, i svaki od junaka je, kako će se ispostaviti, na neki način povezan sa nihilističkim grupama koje u atentatu imaju udela.
Način izgradnje fabularne niti ovog romana podseća na dobro promišljen i nimalo naivan detektivski roman, ali detektivsku preciznost priče obogaćuju dva glavna pripovedača – Julija Margulis, koja putuje u budućnost, i novinar Pavel Mirto. Pored toga što čitaoca upoznaju sa velikim zbivanjima u gradu, oni u strukturu romana unose i sopstvene avanture, a preko njih se uvodi mnoštvo sekundarnih likova. Granične situacije u kojima se likovi nalaze – atentat, javni skandali, bolesti, putovanje kroz vreme – uključuju sudbine junaka koji su prevashodno po karakteru dobri, ali su se zatekli u pogrešnom kontekstu.
Kako autorka navodi – budućnost i prošlost su dvostrani. Konceptualno lice prošlosti u ovom delu su junaci koji oživljavaju prošlu epohu; počevši od doktora Đerote i doktora Margulisa, do policajaca i direktora časopisa Univerzum i Istina. Njihovi pogledi na svet i život daleko su drugačiji od onih današnjih. Lice budućnosti mahom je arhitektura ovog dela. Zgrade i ulice, dekor i atmosfera progresa daju ovom romanu notu savremenosti, te bi bilo nepravedno posmatrati ga isključivo kao istorijski roman. Dualitet i ambivalentnost su možda dve osnovne karakteristike – sadašnjost i budućnost u prvom planu, ali i na ljudskom nivou – Niku, veselo siroče i Žak, mudar sin jednog doktora; Pavel, zaljubljeni novinar i moćni Aleksandru…
Stilska energija i živahni portreti predstavljaju Bukurešt u bezvremenom sistemu ljubaznosti i strpljenja. U današnjem svetu grozničavosti i brzine, robotizovanja i otuđenja, dela poput romana Budućnost počinje u ponedeljak izazivaju prikrivenu melanholiju koja sanjari o prošlosti. Ali putovanje kroz vreme je znak da se nostalgija može usmeriti i ka budućnosti. U jednom trenutku Julija kaže: „Nedostaje mi budućnost“ .
Budućnost počinje u ponedeljak je temporalni mozaik koji odgovara na pitanje: „Šta ćeš da radiš juče?“