Carev novi um

24.10.04 Glas javnosti

U bogatoj i često neočekivanoj ponudi naslova na ovogodišnjem Sajmu knjiga pažnju sladokusaca svakako privlači srpski prevod najvažnije knjige iz oblasti popularne nauke, nastale u prošlom veku. Reč je o knjizi ser Rodžera Penrouza "Carev novi um" (izdanje beogradske "Informatike").

Već decenijama se zagovornici jake veštačke inteligencije trude da nas ubede da će već za sto do dvesta godina računari biti u stanju da urade isto što i ljudski um.

Ubeđeni su da je Marvin Minski bio u pravu kada je ustvrdio da je ljudski um "zapravo samo računar napravljen od krvi i mesa". Neki filozofi nauke protive se takvom shvatanju, na čelu sa Džonom Serlom. Računar se u osnovi ne razlikuje od mehaničkih kalkulatora koji rade pomoću točkića, poluga ili bilo čega što prenosi signale. Penrouzova knjiga, koja se sada može (ovo treba shvatiti uslovno) čitati i na srpskom, jedan je od najjsnažnijih ikada napisanih napada na veštačku inteligenciju.

Autor jedne od sto najvažnijih knjiga XX veka nije samo matematički fizičar već i vrhunski filozof koji se hvata u koštac sa problemima koje su moderni mislioci odbacili kao besmislene.

Ovaj moderni prorok odbacuje takozvani robustni realizam već smatra da matematička istina ima sopstvenu misterioznu nezavisnost i bezvremenost.

Prema njegovim shvatanjima pojava zvana svest ne može se uskladiti sa današnjim fizičkim teorijama. Svesni vidovi naših umova nisu objašnjivi iz računarskog ugla posmatranja, postojeća nauka nema dovoljno bogatstava da postigne to razumevanje.

- Svest mi izgleda tako važna pojava da, jednostavno, ne mogu da poverujem da je ona nešto sasvim slučajno, izazvano složenim proračunom. To je pojava kojom se saznaje sama egzistencija univerzuma. Može se tvrditi da univerzum kojim upravljaju zakoni, ali koje ne dozvoljava svest, i nije uopšte univerzum - zaključuje Rodžer Penrouz.

Završava nekolikim pitanjima: Šta se dešava s našim tokom svesti kada umremo? Zbog čega smo ovde? Zašto, uopšte, postoji univerzum u kome bismo mogli da budemo?

Zato je časopis "Nejčer" zaključio da je se Penrouz ne samo protagonista u svetu matematičkih čuda nego i u odbrani jedinstvenosti ljudskog bića...

M. M.

01.10.04 Mikro

PREVOD knjige Rodžera Penrouza „Carev novi um", u izdanju beogradske Informatike, pojavio se u avgustu u knjižarama. Rodžer Penrouz je jedan od vodećih matematičkih fizičara i blizak saradnik Stivena Hokinga.
Osnovni problem koji Penrouz u ovoj knjizi razmatra jeste odnos veštačke inteligencije i svesti, tj. hoće li računari, zasnovani na današnjim principima, biti u stanju da urade sve Što može ljudski um. Međutim, knjiga obuhvata mnogo širi skup tema, pa će biti zanimljiva i čitaocima koje problemi veštačke inteligencije uopšte ne zanimaju.
Pun naslov knjige je „Carev novi um: o računarima, umu i zakonima fizike". Podnaslov upućuje na deo raznolikih oblasti što se u knjizi mogu naći, ali samo na deo. U njoj su prikazane i osnove računarstva, algoritmi i Tjuringova mašina, značajna matematička dostignuća, uključujući rezultate Hilbertovog programa, Gedelove teoreme nekompletnosti, sve do Mandelbrotovog skupa. Razmatraju se formalni sistemi, realni i kompleksni brojevi, euklidska geometrija, klasične fizike, Njutnove i Hamiltonove mehanike, Maksvelove elektrodinamike, zaključno s posebnom i opštom teorijom relativnosti. Detaljno su predočena osnovna pitanja filozofije matematike i mogući odgovori na njih. Zatim sledi pregled današnjeg shvatanja mikrosveta i kvantne mehanike, i spoja saznanja iz kvantne fizike i iz opšte teorije relativnosti, što čini osnovu našeg razumevanja svemira. Ovaj prikaz je osobito interesantan, pošto se upravo po dostignućima iz te oblasti Rodžer Penrouz svrstava u vodeće matematičke fizičare. U knjizi se govori i o granicama aktuelnih znanja u fizici, s posebnim osvrtom na pitanje kvantne gravitacije. Posle ovako širokog i detaljnog pregleda, autor se vraća na pitanja svesti i veštačke inteligencije, rada mozga i fizike uma. Dakle, veoma širok popularan prikaz našeg današnjeg viđenja matematike, računarstva i prirodnih nauka.
U predgovoru drugom izdanju, autor opisuje svoju knjigu sledećim rečima: „Među glavnim ciljevima objavljivanja ove knjige bilo je nastojanje da pokažem, što sam jasnije umeo, pretežan deo izuzetnih uspeha koje su fizičari zabeležili na putu ka razumevanju ustrojstva fizičkog sveta. Ali ovo nije knjiga koja izlaže samo naučna dostignuća. Takođe sam pokušao da ukažem na neke od bitnih načina na koje je naše sadašnje naučno razumevanje sveta još veoma daleko od svojih krajnjih ciljeva."

Predrag Pejović