Čarobnjak - život i vreme Nikole Tesle

17.03.07 Politika

Sasvim u saglasju sa svojom mišlju-vodiljom, iz koje izvire divljenje jednom od najvećih izumitelja u istoriji, Mark Sajfer je ispisao životopis Nikole Tesle, svojevrsnu hvalu i pohvalu geniju koji je izobilno zadužio čovečanstvo, ne libeći se da se upusti i u škakljiva i nepotvrđena govorkanja.
Za nenadmašnog istraživača prirodnih tajni srpskog poroda i duha, koji se u 28. godini otisnuo u SAD da dokaže vlastite otkrivalačke zamisli, podjednako važi, kao i za ostale umne velikane, krilatica „čovek ispred svojeg vremena”. Američki fizičar Džon Stoun na jednom mestu nedvosmisleno kaže: „Mislim da smo svi pogrešno razumeli Teslu. Bio je toliko ispred svog vremena da su ga i najbolji među nama pogrešno smatrali sanjarom”. Sličnom sintagmom je Margaret Čejni naslovila svoju pripovest u slavu Nikole Tesle.

Lički Prometej

U do sada najpodrobnijem prikazu života i vremena „ličkog Prometeja”, nazvanom Čarobnjak, vrsni poznavalac Mark Sajfer predano beleži sva bitna zbivanja poređavši ih u vremensku nisku pripovedanja. Iako je stekao zvanje doktora nauka izučavajući Nikolu Teslu, opredelio se za maltene književno saopštavanje da bi čitaocu dočarao iskonsku sreću i patnju nedovoljno shvaćenog stvaraoca. Bogato štivo za istinsku antičku dramu u kojoj plemeniti pojedinac, pokušavajući da usreći ljudski rod, nailazi na nepremostive prepreke i nepojmljiva iskušenja.

Mark Sajfer je temeljno proučio spise, zapise, dokumenta i tumačenja onovremenih i potonjih znalaca, posetivši najvažnije arhive, kao što su u Smitsonijenovoj zadužbini u Vašingtonu, na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, rukovodeći se isključivo geslom da sam iščita izvorne zabeleške. Kada se odvažio na ovakav poduhvat, mogao je da pročita – kako sam svedoči – samo dve biografije: „Nenadmašni genije”, Džona O’Nila, i „S munjom u ruci”, Vanete Drejper.

Započevši da piše doktorsku disertaciju 1980. godine zapitao se zašto je ime Nikole Tesle palo u zaborav, imajući u vidu da početkom 20. stoleća nije silazilo s naslovnih stranica. Tragajući za odgovorom naišao je na mnoge zagonetke, od kojih je neke rasvetlio: zbog čega mu nije dodeljena Nobelova nagrada, iako je predložen, čime se bavio u oba svetska rata, da li je bežični prenos energije izvodljiv, šta je FBI tražio u rukopisima i nacrtima slavnog pronalazača, u koga je bio zaljubljen, u kakvoj je vezi sa čudnovatom tunguskom eksplozijom 1908. u Sibiru, ima li istine u ogovaranjima da je bio naklonjen muškarcima...?

Četvrtvekovno prikupljanje građe i njeno izučavanje pretočeno je u jedinstvenu, najpotpuniju do sada knjigu (600 stranica s dodacima) u svetu posvećenu Nikoli Tesli, koja je prošle godine objavljena i na engleskom i na srpskom jeziku („Stilos” iz Novog Sada), što je izdavački podvig vredan divljenja.

Ma koliko bili obavešteni, naći ćete pregršt novosti koje je sakupio i rastumačio Mark Sajfer. Jedna od najneobičnijih, prvi put obznanjenih, tiče se nervnog sloma koji je Nikola Tesla doživeo 1906. nakon neuspeha bežičnog prenosa energije. Saznaćete i da li je naš zemljak pokušao da uspostavi vezu s vanzemaljcima, u koju je ženu jedino bio zaljubljen, zbog čega se naljutio na Mihajla Pupina, kako je pre drugih naslutio dvojaku prirodu energije (talasna i čestična), šta je podrazumevao pod „zracima smrti”, šta mu se dopalo u budističkom učenju, koliko je bio blizu razbijanja elektrona, kako je zamišljao buduće „misleće mašine”, zašto ga smatraju pretečom lečenja ozonom, mogu li se čitati nečije misli i tako redom.

Fascionantna priča

Uzbudljivo traganje nedvosmisleno potkrepljuje zašto Nikolu Teslu smatraju jednim od „12 apostola elektrotehnike” i obelodanjuje da ima još nepoznanica koje valja istražiti. Osobit pečat na čitaoca ostavlja prepiska Nikole Tesle s viđenim ljudima njegovog vremena, iz koje se vidi koliko je on bio maštovit, obrazovan, upućen, pismen, tanan i učtiv. Nijedne ružne reči na račun suparnika i protivnika, čak ni onih koji su ga neštedimice potkradali i blatili. Ni likovanja kada bi sudskim putem, uz velike muke i odricanja, dokazao da mu je izum preotet.

Uvaženi časopis „Sajentifik ameriken” ovako preporučuje „Čarobnjaka” svojim čitaocima: „Ovo je fascinantna priča o jednom od najplodonosnijih nezavisnih revolucionarnih pronalazača svih vremena... Njen autor nam na uvid stavlja mnogo novih podataka... i knjigu zasniva na velikom broju arhivskih i primarnih izvora... U srži slojevite knjige Marka Sajfera leži ozbiljno naučno delo”.

Uz iscrpnu monografiju iz 2001. godine „Tesla – duh, delo, vizija”, dr Branimira Jovanovića, ovo je, bez sumnje, nezaobilazni svetionik u osvetljavanju ličnosti koju su još za života stavili uz rame Arhimedu i Majklu Faradeju. Džon Stjuart Mil je primetio da istoriju pišu pojedinci, a jedan od tih bio je Nikola Tesla ili, kako ga Mark Sajfer naziva, „pronalazač (koji) je živeo u budućnosti”.

Piscu se, nažalost, potkrala greška, verovatno nastala u prevođenju sa srpskog na engleski. Pozivajući se na razgovor iz 1987. godine, s poslednjim živim poznanikom Nikole Tesle, on navodi da je to bio potpisnik ovog teksta, a ne preminuli inženjer Miloš Tošić, između dva svetska rata konzul u Njujorku. Nadamo se da će propust biti ispravljen u drugom izdanju.

Stanko STOJILjKOVIĆ

27.02.07 Večernje novosti

MNOGI smatraju da je o velikanu iz Smiljana, Nikoli Tesli, teško reći bilo šta novo, i da je, samo poslednjih godina, o njemu napisano sve što se napisati može. Ovo, međutim, na najbolji način demantuje Mark Sajfer, američki univerzitetski profesor, psiholog i grafolog, koji se Teslom bavio 25 godina, i iz čijeg pera je nastala knjiga "Život i vreme Nikole Tesle - beiografija jednog genija", čiji je prevod objavila novosadska izdavačka kuća "Stilos". Ova knjiga donosi i razjašnjava niz do sada maglovitih, zanemarenih ili skrivenih podataka o Tesli.
- U ovom, psihološkom istraživanju ne samo Tesle, već i vremena u kojem je živeo, pažljivom sociološkom psihološkom metodom, autor otkriva kompletan milje života ovog velikog naučnika - ističe Franja Petrinović iz "Stilosa". - Mnogi su se, na primer, pitali šta je velika glumica Sara Bernar tražila u njegovoj laboratoriji, a to je samo jedna od zagonetki u koje se može proniknuti čitajući ovu knjigu.
Istoričar Nebojša Petrović i Slobodan Bjelica, ukazuju da je i Sajfer u svom delu doneo aspekt koji drugi biografi nisu pominjali.
- Retko ko od autora pominje odnos vlade SAD i Tesle - podseća Bjelica. - Sajfer je podsetio da je Tesla bio i te kako interesantan i civilnim i vojnim vlastima, ali i da je bio osumnjičen da sarađuje sa Kajzerovom Nemačkom u prvom svetskom ratu, jer je "Telefunken" koristio njegove patente, ali da je vojska uništila njegove istraživačke centre, jer je sumnjala da ih nemački špijuni koriste za komunikaciju sa podmornicama. Državne vlasti za Teslu su se ponovo zainteresovale dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada je predstavljao "zrake smrti", kao rešenje koje bi donelo mir u svetu, a kada su sa njim uz predstavnike američke vlade, razgovarali i predstavnici vlade Velike Britanije, Čehoslovačke i Jugoslavije. Sajfer, takođe ne zaboravlja da je Teslu Lenjin pozivao da elektrificira "prvu zemlju socijalizma", a ne zaboravlja ni njegov odnos prema partizanskom pokretu i Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini...

TESLA I PUPIN
- SAJFER je, neopterećen patriotizmom i nacionalnim ponosom, koji je rukovodio naše istraživače, razjasnio i sukob Tesle i Mihajla Pupina, dva velika naučnika sa naših prostora, koji su istovremeno stvarali u Americi - istakao je Popović.

N. S.