Četrnaesti vojvoda i devet baba : iz društvene istorije novovekovne Srbije : Čedomir Antić

Četrnaesti vojvoda i devet baba

iz društvene istorije novovekovne Srbije

Izdavač: Evoluta

Godine 1886. obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. U Nišu se nalazio kralj Milan Obrenović, a u Beogradu predsednik srpske vlade Milutin I. Garašanin. Veličinu trenutka ugrozile su slabe veze. Na ponovljene zahteve svog kraljevskog sagovornika da govori glasnije, Milutin je odgovorio: "Vaše veličanstvo, ja govorim tako jako da, kada bih se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona". Ovaj i

neke još manje poznate detalje o Srbiji u vremenu kada su gole babe pokušavale da zaustave epidemiju kuge, a u Njujorku živeo Zagrepčanin uveren da je potomak kneza Lazara i zainteresovan za srpski presto, sabrao je Čedomir Antić, u svojoj knjizi "Četrnaesti vojvoda i devet baba". Antić priča 41 priču o doušnicima, dobrotvorima, korupciji, himnama, lutriji, smrtnoj kazni, razotkriva istorijske mitove i zablude, prijatelje i neprijatelje Srbije 19. i početka 20. veka, a otkriva i da je do 1914. godine u Beogradu živelo jedva nešto više od 110.000 stanovnika.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srbija
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

2009; Broširani povez; latinica; 21 cm; 228 str.; 978-86-85957-35-2;

Zablude prošlosti, utopije budućnosti

„Četrnaesti vojvoda i devet baba“ Čedomira Antića

Autor: T. Đuran
„Četrnaesti vojvoda i devet baba“ je nova knjiga istoričara i saradnika Balkanološkog instituta SANU, Čedomira Antića, objavljena u izdanju IK Evoluta. Ova knjiga u tridesetak kraćih ili dužih tekstova prikazuje stvarnost u kojoj su živeli naši preci, a koja je, kako kaže Đorđe Kostić s Balkanološkog instituta, u protekla dva veka bila opora, gorka i bolna, kako za njihove savremenike, tako i za nas, danas, njihove naslednike.
- Usponi i padovi iluzija, utopija i stvarnost, političke zaslepljenosti i svakodnevne trezvenosti, nesrećni ratovi i mirni predasi između njih, ličnosti koje su pokušavale da dosegnu nemoguće poigravajući se sa sudbinom naroda, ali i ličnosti čije mudre opomene najčešće niko nije želeo da sasluša - sve je to satkano u ovoj knjizi čiji nas naslov, opet, podseća na jednu staru poznatu priču. Četrnaesti vojvoda, knez Stefan Lazar Eugen Lazarević Hrebeljanović, koji je verovao da njegova vladarska prava sežu do u srednji vek i knez Miloš koji se u odbrani od epidemije provlači kroz košulju koju je satkalo devet golih baba. Sumirajući svoja mnogobrojna istraživanja društvene istorije, Čedomir Antić nas uvodi u jedan svet novovekovne Srbije, koji često zaboravljamo, ili, pak, namerno, a rekao bih, čak najčešće, potiskujemo u drugi plan - kaže Kostić.
Antićeva knjiga, pisana za široku čitalačku publiku, obrađuje mnoge teme koje su važne za srpsku istoriju, kao što su pitanje modernizacije, demokratije, korupcije, saveznika i neprijatelja, stranih uticaja, ubistava u politici, pitanje Sandžaka, Kosova i večitih utopija o budućnosti. Autor kaže da je pisati popularnu istoriografiju nezahvalan posao, ali smatra da je ovo novo vreme kojem je neophodno izaći u susret, osmotriti istoriju i prošlost na drugi način i naći novi pristup publici.
- U ovakvim uslovima mislim da je štetno da svi oni koji proučavaju važne teme, te teme zatvore u velike knjige, važne, vredne monografije koje, nažalost, ne privlače interesovanje velikog dela čitalačke publike. Publicistička istoriografija pomaže da mladi ljudi dođu u dodir sa važnim temama i neophodnom literaturom. Mi smo društvo diskontinuiteta i siromašno, dezintegirsano društvo koje je činilo i trpelo nepravde, a u takvoj situaciji pitanje prošlosti postaje ključno - kaže Antić.