Crni dani za bele konje

Izdavač: Krug Commerce

Sređujući sve moguće knjige, iz kojih treba da se vidi šta je čije u evropskoj porodici, briselski arhivari su naišli i na spise o lipicanerima. Kad su to čuli Italijani i Austrijanci, koji su bele konje često jahali kroz istoriju, odmah se dohvatiše za gušu:
- Naš je.
- Nije nego naš.
- Kako vaš?
-Naš ga je car jašio.
- A sta je naš radio, pešačio..!?
Crvenih obraza siktali su jedni na druge. Zaključak je bio: diskusija će da se nastavi. Rešenje mora da se nađe. U familiji ne sme da bude svađe.
- Čuješ li ti Nikola ovo? Oni kao ne znaju gde su Lipice. Možda u austrijskoj Koruškoj, ili negde kod Udina. Ako se konj zove lipicaner

onda je valjda iz Lipica. Ej, gospodo!? Šta se pravite ludi? Ajde recite, gde su Lipice? Zar nisu u Sloveniji? Kao geografija vam baš ne ide. Jebala vas bečka jahačka škola... - planula je Mojca kad je pročitala izveštaj iz Brisela.

Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2006; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 188 str.; 86-83523-17-9;

Prvi roman Milana Jakšića objavila Medijska knjižara „KRUG” iz Beograda

Crni dani za bele konje, Milan Jakšić

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda juče je predstavljen roman Milana Jakšića, novinara i dugogodišnjeg dopisnika lista „Politika” iz Ljubljane a sada iz Zagreba. Roman nosi naziv „Crni dani za bele konje” a objavila ga je beogradska Medijska knjižara „KRUG”.
Radnja dela počinje 1991. godine, u Zagrebu, kada Srbi već odlaze, a susedi rekviriraju njihove stvari. Nesreća rata koji zahvata, sada bivšu, Jugoslaviju tera junake da se snalaze u nametnutom izbegličkom životu u Sloveniji, ali i da se preispituju u pokušaju da iznova stvore koliko-toliko zadovoljavajući život sebi i porodici, život koji ne bi bio sveden samo na uspešnu materijalnu potporu.

Prema rečima Đorđa Stojanovića iz Medijske knjižare „KRUG”, Milan Jakšić je pokrenuo još jednu temu koja može biti zanimljiva i za Srbiju, kada se bude u tranziciji približila Evropi: kako ostati svoj?

Govoreći o romanu Milana Jakšića, Anđelka Cvijić je ukazala na dve priče koje se ukrštaju u njemu: prva govori o sukobima na ovom tlu od Drugog svetskog rata do 2000. godine iz kojeg, kroz sećanja i kroz rasprave, izranja istorijska hronika međusobnog ubijanja i proganjanja naroda, dok druga priča neminovno proizlazi iz nje i tiče se potrebe pojedinca da se u takvim uslovima prilagodi, pronađe svoje mesto, i ojača i on sam, i porodica kojoj pripada. Milan Jakšić je rekao da je romanom želeo da doprinese mozaiku istine u tim zbivanjima, da progovori reč o tranzicionim društvima kakvo je slovenačko, ali i da pokaže koliko je u njima važno da čovek sačuva svoju duhovnost i ličnost.

T. J.