Dečije igre : tradicionalne srpske takmičarske dečije igre u Tovariševu (Bačka) : Aleksandar Krel

Dečije igre

tradicionalne srpske takmičarske dečije igre u Tovariševu (Bačka)

Izdavač: Srpski genealoški centar

Uprkos čnnjenici da je problematika dečijih igara, posredstvom klasičnih etnografskih i folklori-stičkih radova Vuka St. Karadžića, ušla na pozornicu srpske etnologije gotovo u isto vreme kada je počela da zaokuplja pažnju svetske kulturne i naučne javnosti, ona, sve do današnjih dana, spada u red najslabijie proučenih sociokulturnih fenomena.
Problem sa kojim se Aleksandar Krel suočio prilikom pisanja ove knjige stoga ima dva aspekta: prikaz dosadašnjih proučavanja tradicionalnih dečijih igara u Srbiji i autorovo sopstvene istraživanje u odgova-rajućem referencijalnom okviru, te analiza i interpretacija dobijenih rezultata.
Osnovna razli

ka između svih prethodnih i ovog istraživanja dečijih igrovnih aktivnosti je u tome da se Aleksandar Krel, polazeći od kognitivnih, edukativnih i komunikacijsko-simboličnih vrednosti tradicionalnih dečijih igara, prožetih funk-cijom fizičkog razvoja dece, opredelio za pokušaj ustanovl>avanja njihove korelacije sa društveno-ekonomskim i kulturnnm odlikama sre-dine u kojoj one egzistiraju.
Koiačin zaključak je da su tradicionalne igrovne aktivnosti dece nedvosmisleno kulturno motivisane i da je neophodna određena kompetencija za razumevanje njihovih složenih igrov
niheistema.
Prof. dr Branko Ćuiurdija

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Dečje igre
Ostali naslovi iz oblasti: Etnologija

2005; ćirilica; 21 cm; 304 str.; 86-83679-23-3;

Aleksandar Krel, Dečije igre, tradicionalne sprske takmičarske dečije igre u Tovariševu

Knjigu Aleksandra Krela izvukla sam sa police jednog nedeljnog prepodneva, dok sam pisala rad o antičkom grčkom sportu, kultu mrtvih i pogrebnim igrama koje su, preselivši se sa groblja u kult heroja, opstale u formi Olimpijade (doduše, izvan religijskog konteksta koji je prvobitno postojao) sve do danas. Knjigu sam, dakle, uzela u ruke i nisam je ispustila sledećih nekoliko sati. I to sa dobrim razlogom.
Dečije igre Aleksandra Krela predstavljaju prerađeni tekst magistarskog rada ovog autora i očigledan su rezultat dugogodišnjeg terenskog istraživanja i teorijskog bavljenja ovom inspirativnom i lepom, ali još uvek retko zastupljenom temom. Premda važan deo tradicionalne kulture, oblast dečijeg folklora nije čest povod za istraživanja. Utoliko je i važnije mesto koje Krelov rad zauzima. Tu pre svega mislim na prvi deo knjige, koji je u potpunosti posvećen teorijsko metodološkom okviru istraživanja dečijih igara. U njemu autor daje dragoceni pregled teorija igre, i to sa različitih polazišta – od najranijeg biološkog (Gros, Štern, Botejndajk), preko psihološkog i pedagoškog (psihoanalitički i kognitivni pristup), do filozofskog i, na posletku, istorijskog i socio-kulturnog, od koga sam autor i polazi, smatrajući da dečija igra nosi u sebi simbolički karakter koji je neodvojiv od društvenoekonomskog i kulturnog konteksta. Drugo poglavlje predstavlja teorijsko razmatranje dečije igre kao sociokulturnog fenomena i izvanredan pregled najznačajnijih teorija na ovu temu – Hojzinge, Kajoe, Staton-Smita, Finka i drugih. Ništa manje nije značajan ni pregled i popis građe, kao i rezultati istraživanja dečijih igara i njihova klasifikacija u Srbiji – od Vuka Karadžića, Radića i T. Đorđevića do savremenih autora. Teorijski deo knjige zaokružuje poglavlje o tipologiji i pojmu tradicionalnih dečijih igara, koje predstavljaju jednu od formi tradicionalnog stvaralaštva.
Jasno izdefinisavši teorijski i metodološki pojam igre i izvršivši sistematizaciju onoga što je na tu temu urađeno kod nas, Krel se u drugom delu knjige ograničio na dečije igre, i to na takmičarske (čiji su učesnici najčešće dečaci) u Tovariševu. Predstavljeni igrovni sistem autor povezuje sa stočarsko-agrarnim tipom privređivanja koji je karakterističan za ovaj kraj, a upravo je ta osobenost u vezi sa slabom fleksibilnošću igara, što je i izazvalo njihovo naglo nestajanje u procesu modernizacije i urbanizacije. Autor rasvetljava socijalnu, privrednu i prostornu strukturiranost Tovariševa, postepeno predočavajući najpre istorijski, a potom i kulturni i ekonomski kontekst u kome su se takmičarske dečije igre odigravale.
Potom slede pregledan opis i sistematizacija ovih takmičarsih igara (dvadeset sedam idealtipskih modela), ali i njihovih pojedinih etapa. Zaključni, ali ujedno i najzanimljiviji deo knjige jeste originalna analiza samih takmičarskih igara u Tovariševu u kojoj autor objedinjuje sve ono čime se u prethodnim poglavljima bavio. Teorijski analizirajući materijal koji je opisao, Krel sagledava različite aspekte i funkcije igre, preispitujući njihovu vrednost u odnosu na društveno-ekonomski i kulturni kontekst, kao i njihovu važnost i način funkcionisanja u procesu socializacije i socijalne diferencijacije, u vaspitavanju, komunikaciji itd. Dajući sistematičan i odličan pregled i analizu jednog tipa igara, autor razmatra i njihovu transformaciju u okolnostima u kojima su se izvršile promene na relaciji selograd. Važan doprinos ovog rada je u zaključcima u vezi sa takmičarskim igrama koji daleko prevazilaze značaj samog okruga Tovariševa i koji su relevantni za šire područje Vojvodine, obeleženo sličnim socijalnim,ekonomskim i kulturnim činiocima. Ova knjiga upućuje na neiscrpnu i zanimljivu temu, koja slojevito objedinjuje ne samo tradicionalne forme, nego i mehanizme kroz koje je zajednica pripremala decu za učestvovanje u njoj, predstavljajući istovremeno bogat materijal za analizu dečijeg folklora, ali i za analizu same zajednice.
Lada Stevanović