Delanje i sistem sveta

01.01.06

Zbornik Matice srpske za društvene nauke - br. 122/2006
Knjiga Delanje i sistem sveta je prva knjiga Tjeri de Monbrijala koja se pojavljuje na srpskom jeziku. Monbrijal je zaista veliko i značajno ime savremene francuske scene društvenih nauka. Svoj intelektualni razvoj otpočeo je kao ekonomista baveći se klasičnim teorijama ekonomije. Međutim izraziti politički naboj i potreba da se tumači savremeni svet u svojoj celovitosti odveli su ga ka srodnim humanističkim disciplinama kao što su međunarodni odnosi, geopolitika, teorija igara, itd. Posebno su teorije i praksa međunarodnih odnosa sve više dospevale u Monbrijalov fokus dok je autor osamdesetih i devedesetih pokušavao da zahvati zaista revolucionarne promene koje su transformisale do tada postojeći svetski sistem. I sam Monbrijal često govori da se mi i dalje nalazimo u jednom stanju višedecenijske tranzicije, kako na ekonomskom tako i na političkom, idejnom i vrednosnom planu.
Kuda taj svet ide jeste predmet niza njegovih skorašnjih knjiga kao što su Petnaest godina koje su prodrmale svet, Rat i različitost u svetu, Reforme – revolucije: slučaj Francuske, itd. njegova najpoznatija knjiga koja je doživela i drugo izdanje i za koju je dobio priznanje Žorž Pompidu jeste upravo delo koje je prevedeno i na naš jezik.
Ovde je svakako potrebno pomenuti da je Monbrijal čovek koji poseduje i značajno praktično političko i organizaciono iskustvo. Svojevremno je radio kao šef Sektora za analizu i predviđanja u Ministarstvu inostranih poslova Francuske. Osnivač je Instituta za međunarodne odnose u svojoj zemlji, uređivao je niz poznatih časopisa, a učestvovao je na nekoliko sastanaka čuvene grupe Bilderberg.
Knjiga Delanje i sistem sveta obuhvata u sebi i mnoštvo autorovih praktičnih uvida. Međutim, ona se pre svega karakteriše pokušajem Monbrijala da napravi jedno delo sa izrazitim teorijskim ambicijama koje će savremenu teoriju međunarodnih odnosa vratiti na njene same izvore, na priču o tome kako jedan entitet ili jedinica, svejedno da li je to čovek ili društvena grupa ili nacija dela i kako u jednom složenom sistemu, kakav je svetski sistem, pokušava da napravi neku promenu i da taj sistem povede u pravcu za koji sama smatra da je najbolji.
Ovo delo se vraća i Kantu i recimo Mizesu ili Rejmonu Aronu koji su govorili o prakseologiji kao disciplini koja se bavi delanjem jedinice u složenom sistemu. Kako sam kaže „Pojam prakseologije koristićemo za nauku o organizovanom ljudskom delanju, koje se posmatra iz ugla upotrebe moći.“ (str. 27) Autor dakle pokušava da napravi klasičan sistem dedukcije međunarodnih odnosa, polazeći od njegovih osnovnih elemenata uz praćenje metoda organizacije i interakcije jedinica unutar datog sistema. Ova zamašna pretenzija rezultira u ovom slučaju činjenicom da je Monbrijal ponudio klasičnu knjigu kakve se danas retko pišu. Ova knjiga je jedan nesvakidašnji udžbenik međunarodnih odnosa koji tokom procesa složenog izvođenja nastoji da opiše savremeni svet i zahvati tendencije koje će ga oblikovati u predstojećem periodu.
Naspram uobičajenih teorija optimističke globalizacije kakve su dominirale u prethodnom periodu, Monbrijal nudi jedno aronovski postavljeno razumevanje međunarodne politike koje uprkos određenom optimizmu ipak ostaje u granicama realpolitike. Za našeg čitaoca, u poslednje vreme naviklog samo na raznorazne teorije inspirisane ljudskim pravima, krajnje zanimljivo će izgledati njegov militaristički utemeljen pojmovnik i posmatranje svetskog sistema kao prostog skupa monada koje se sudaraju u nastojanjima da ostvare i prošire svoju moć i interes. Ne slučajno, najcitiraniji autori su Remon Aron i čuveni fon Klauzevic. Monbrijal neprestano govori o strategijama, taktikama, borbi, modelima...
Knjiga je u svojoj gotovo udžbeničkoj strukturi podeljena na dva osnovna dela. Prvi se bavi čistom teorijom a drugi aspektima prakseologije. Oba dela imaju po sedam poglavlja. U prvom delu nalaze se sledeća poglavlja: Aktivne jedinice i prakseološki problemi, sila (uz dodatak o ravnoteži sila); konflikti i njihovo rešavanje; koncept strategije, stabilnost sistema aktivnih jedinica; teorija međunarodnih odnosa i predmeta i priroda ekonomske nauke. U drugom delu nalazi se još sedam poglavlja: perspektive u međunarodnom sistemu; mondijalizacija; tržišna ekonomija i nezaposlenost; ideologija; kultura i delanje; moral i politika; suverenitet države i međunarodna zajednica, inženjer i ekonomista i strategije, predviđanje, slučaj. Posebno treba izdvojiti veoma opširni dodatak četvrtom poglavlju koji na dvadesetak strana izlaže osnove teorije igara i pokazuje njenu mnogostruku primenu u analizi ratnih sukoba i međunarodnih odnosa uopšte.
Na ovih skoro pet stotina strana teksta autor je ponudio veoma bogato, lepo pisano i krajnje zanimljivo štivo u kome se dotakao gotovo svih velikih pitanja savremenog sveta. Za čitaoca je posebno zanimljivo da vidi kako se mnoštvo naizgled izdvojenih područja, kao što su rasprave o globalizaciji, debate o terorizmu, teorijski sporovi o tržišnoj privredi ili čak rasprave o značaju kulture, slažu u globalni mozaik, u sveobuhvatnu teoriju koja sa dosta opravdanja nastoji da nam omogući snalaženje na krajnje složenom polju međunarodnih odnosa u dvadeset prvom veku.
Dovoljno je pogledati samo četvrto poglavlje koje se bavi problemom strategija. Monbrijal naravno kreće od istorijskog i etimološkog izvora ovog pojma a onda prelazi na njegovo najrasprostranjenije značenje povezano sa vojnom doktrinom. Međutim ideja strategije polako nadrasta svoju osnovnu disciplinu i vidimo kako se seli na područje ekonomije gde autor uvodi [umpeterovog preduzetnika kao ključnu figuru i kao pandan vojnom zapovedniku koji takođe mora da dobro proračuna svoje i protivnikove snage i da nađe odgovarajuću strategiju za delanje. Monbrijal zatim pokazuje kako su strategije funkcionisale tokom hladnog rata i posebno izdvaja strategiju zastrašivanja kao moment koji je obeležio drugu polovinu veka.
Osim vojnih analitičara, ekonomista, politikologa, stručnjaka za teoriju igara i međunarodne odnose, svoje mesto u ovoj knjizi nalaze i fizičari, matematičari, geostratezi, biolozi i stručnjaci iz mnogih drugih oblasti. Monbrijal na vanredan način oživljava staru ideju o jedinstvu znanja i nauka i pokazuje poput klasičnih mislilaca kako se iz haosa svakodnevnog života mogu crpsti teoremi gotovo metafizički čisti i istovremno upotrebljivi kao modeli za primenu i adaptaciju na razne oblasti. Upravo zbog toga je ovo knjiga koju svaki istraživač međunarodnih odnosa, savremene globalne ekonomije ali i drugih srodnih disciplina treba da ima u svojoj biblioteci. Knjiga Delanje i sistem sveta je, kao malo koja, uspela da obuhvati suštinu globalnih sporova u poslednjih dvadesetak godina i da na jednom mestu prikupi sve značajne teoretičare koji su se na bilo koji način isticali tokom tog perioda.
Miša Đurković