Divni gubitnici

05.10.14 City magazine

Ako je uopšte i neophodno navoditi povode za tekst o Cohenu, neka stoji da su u samo par sedmica do nas stigli srpski prevod romana gospodina Cohena, potom prevod i jedne od njegovih biografija i novi album!
Divni gubitnici (objavila Geopoetika, u još jednom izvanrednom prevodu Vuka Šećerovića) su Cohenov roman iz davne 1966. godine, koji, pak, u danima nanovo vaskrslog anarhizma dobija na aktuelnosti. Kao što se, između ostalog, da saznati iz druge knjige o kojoj će u ovom tekstu biti reči, Cohen je poneo jaku frustraciju iz prethodne spisateljasko-izdavačke epizode, jer je Omiljena igra, zapravo njegov treći roman, pred čitaoce stigao kao prvi, a uz to i drastično preueđen. Ova biografska stavka jako je važna za razumevanje sveopšte neumerenosti koju je Cohen prikazao u Divnim gubitnicima, toj vrtoglavoj i srditoj povesti o mnogo čemu.
Divni gubitnici, mahnita i logorejična priča o izučavaocu indijanske tradicije, njegovoj opsednutosti mladom Indijankom, potonjoj svetici, njegovoj neprolaznoj ogorčenosti zbog ljubavnog truogla ka kome je dragovoljno gravitirao, kvebečkim separatistima...., teško je pojmljiva ukoliko se na nju primene aršini za iole tradicionalistički ustrojenu lepu književnost. Divni gubitnici su na prvom mestu istinski neodoljiv primer, nazovimo je tako, neposlušne i buntovničke književnosti, garnirane pritom obiljem lascivnosti kakvu pamtimo iz proze, Pjera Luisa, a u isti mah to je i sasvim uspeo pokušaj Cohena da iznađe autentičnost podno svih slojeva istorijskog nasleđa i ličnih metamorfoza u tom burnom periodu.
A Leonard Cohen – Muzika, iskupljenje, život, biografija iz pera Liela Leibovitza majstorsko je biografsko štivo, u kom autor uspeva da mapira većinu ključnih tačaka u kreativnim i ličnim evolucijama velikog Cohena. Muzika, iskupljenje, život (objavila kuća Dereta, preveo Miloš Mitić) donosi diskretan i promišljen pristup bogatoj Cohenovoj biografskoj građi; uprkos toj odmerenosti krajnji rezultat je jedinstveni pogled na mahom već dobro poznato. Leibovitza očigledno nije pokolebala Cohenova sklonost ka naknadnim učitavanjima, kriptičnosti, pa i duhovitim konfabulacijama kada je plan iole privatnog u pitanju; stoga ni ne čudi što autor ove vrsne biografije u najvećoj meri insistira na priči o formativnim uticajima, metamorfozama na kreativom planu i slučajnim saputnicima i rivalima (u tom smislu posebno je zanimljiva crtica o „sukobu“ sa Mordecaijem Richlerom, autor i kod nas obožavane Barnijeve verzije).
Naravno, ovde mora biti pomenut i Popular Problems, novi album, koji je možda i ponajbolji Cohenov studijski rad u poslenjih dvadeset i više godina. Brzo u uši upada Cohenova uznetost najnovijim naletom nadahnuuća, a očito je i da mu usporavanje naglašeno u početnoj pesmi (Slow) na albumu veoma prija. Popular Problems, gle čuda, ne donosi ništa prevratničko, ali pokazuje veterana u zavidnoj formi, o čemu može da da posvedoči nekoliko zbilja izvanrednih pesama (Neverminnd, My Oh My, Did I Ever Love You, Born in Chains).
Roman, biografija, album – sve odlično, eto, još jedno (para)sveto trojstvo je namireno.
Idemo dalje. Možemo i moramo.

ZORAN JANKOVIĆ

19.09.14 B92

U susret 80. rođendanu Leonarda Koena (21. septembar) i novom studijskom albumu „Popular problems“ koji će biti objavljen dan kasnije, izdavačka kuća Geopoetika objavila je prvo srpsko izdanje Koenovog romana „Divni gubitnici“.
Za svojih osamdeset godina života Leonard Koen napisao je svega dva romana i to pre skoro pola veka. Posle „Omiljene igre“, koju je u Srbiji takođe objavila Geopoetika, sada je pred domaćom publikom roman „Divni gubitnici“, originalno objavljen 1966. godine, koji se već sada smatra delom kanadskog kanona i zvanično je proglašen prvom knjigom koja je u tamnošnju književnost uvela postmodernizam. Teško prohodan i komplikovan roman, kako ga opisuje izdavač Vladislav Bajac, nastao je tokom Koenovog boravka na ostrvu Hidra u Grčkoj. Pisanje romana pratili su brojni događaji kako na ličnom, Koenovom terenu tako i na svetskoj mapi, koji su se odvijali dok se autor kretao na relaciji Grčka - Kanada - SAD. „Ovo je tipičan primer knjige ukusa, knjige koja se ili voli ili ne voli, ali se ne dovodi u pitanje talenat i znanje autora koje je na ivici prepotentnog znanja“, tvrdi Bajac. To najbolje pokazuju i prve kritike romana koje su se pojavile sredinom prošlog veka, iako je od tada do danas prodato više miliona primeraka „Divnih gubitnika“ širom sveta. Tako je Robert Fulford za Toronto Star zabeležio da je u pitanju „najodbojnija knjiga ikada napisana u Kanadi... važan promašaj“, dodajući istovremeno da je to „verovatno najzanimljivija kanadska knjiga u ovoj godini“.
Glavni lik romana je indijanska svetica iz XVII veka, a radnja se vrti oko ljubavnog trougla. U svem tom postmodernističkom vrtlogu svoje mesto našli su i separatistički pokret Kvebeka, sukobi kanadskih anglofona i frankofona, uz obilje ogleda seksualnosti, sa primesama droge i misticizma... „On je poznat po velikim pauzama koje pravi, tako da je ovo samo poslednji od dva romana koja je objavio pre pola veka, i nakon koji je doneo odluku da više ne piše čistu prozu“, objašnjava Bajac. „Kada posmatramo to sa distance, deluje mi kao ispravna odluka, naročito ako se uzme u obzir da je Koen kao retko koji autor uspeo da napiše za kratko vreme dve toliko različite knjige.“ Naime, od objavljivanja romana „Omiljena igra“ do „Divnih gubitnika“ prošle su svega tri godine, a teško da obe knjige imaju mnogo zajedničkih tačaka, sem njihovog autora. Prema rečima Bajca, s obzirom na to da je uspeo da napiše dva tako različita kvalitetna romana u tako kratkom razmaku, bez iskustva jednog velikog romanopisca, „Koenu zaista nije bilo ništa više potrebno osim da se vrati poeziji“. Kako izgleda Koenov povratak poeziji danas, dok se sprema za proslavu 80. rođendana, moći ćemo uskoro i da proverimo slušajući njegove stihove sa novog albuma „Popular Problems“. „Retka je prilika da se neko bavi muzikom i književnošću, a da je vitalan i traje toliko godina“, primetio je Bajac koji Koenovih osamdeset leta vidi kao dečju mladost. „Raspon publike koja njega prati kreće se od tinejdžera do baklica, ali to nije onaj ’za svakoga po nešto’ kič. Ni on samo ne može da veruje ko sve čini njegovu publiku, pa sam ga više puta na koncertima gledao kako iskreno priznaje: ’Ali ja ne mogu da verujem da toliku ljudi dolazi da sluša ovo na koncertima.’“

Roman „Divni gubitnici“ na srpski je preveo Vuk Šećerović, a objavljen je u ediciji „Notni spisi“, u okviru koje je Geopoetika objavila i „Omiljenu igru“. Kao dodatak srpskom izdanju, Šećerović je čitaocima ponudio i preporuku dodatne literature za uranjanje u Koenov svet, kojom se i sam služio prilikom prevoda. Na spisku se našlo i hrvatsko izdanje knjige, koju je 2011. objavio Šareni dućan.

MLADEN SAVKOVIĆ