STIVEN KING rođen je 1947. u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu, počeo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Bio je aktivni član studentskog senata, podržavao je antiratni pokret i oštro kritikovao rat u Vijetnamu. Diplomirao je engleski jezik 1970. godine. Oženio se 1971. Tabitom, koju je poznavao iz studentskih dana. Pošto profesorska plata nije bila dovoljna za plaćanje stana i za život, počeo je da piše priče za muške magazine. Prvu knjigu objavio je 1974. Do sada je objavio preko 50 knjiga koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. Ima troje dece i četvoro unučadi. King je 2003. godine dobio Orden američke književne fondacije za doprinos svetskoj književnosti.
12.07.14 Dnevnik - Novine i časopisi
Stiven King - Nije neka mudrost, ali je dobra (letnja) zabava
Dr Sleep
Zašto biste propustili da uživate u efektnim romanima majstora žanrovske literature Stivena Kinga, dokazanog (i uspešnog) veterana horora, fantazija i naučne fantastike? Nećete postati mudriji, ali ćete se zato dobro zabaviti.
Za ovaj put, iz trenutne ponude prevoda ovog žanrovskog majstora, izdvajamo svežija izdanja, ona koja se bez problema mogu pronaći u našim knjižarama, „Dalas 63“ (Alnari) i „Dr Sleep“ (Vulkan)...
„Dalas 63“ je roman koji se dobije kada se pomešaju pokušaj sprečavanja atentana na Yona Kenedija, putovanje kroz vreme, jedna skoro zečja rupa koja je zapravo vremenski portal, efekat leptira i odlučni junak u misiji spašavanja američke istorije (i američkog stila života).
Intrigantan, čitalački uzbudljiv i zanimljiv roman koji traje na mnoštvu (radosnih) stranica. Ponekad priča zapadne u periferne rukavce, gotovo nepotrebne glavnoj priči, ali šta drugo i očekivati od romana „epskih razmera“, što jeste osobina koja se pripisuje žanrovskim poduhvatima ove vrste. Ukoliko se već bavimo danom koji je promenio naš život (i moj i tvoj?) vrlo je bitno napomenuti da je vreme od suštinske važnosti u tom značajnom poslu. Vreme i šta bi bilo, kad bi bilo - kao što to već biva u uspešnim književnim ostvarenjima koja pokušavaju da predoče-dočaraju alternativnu istoriju.
Pitanje od krucijalne važnosti: kakve je šanse imao Kingov junak ukoliko važi pravilo - svaki put je prvi put? Ukoliko ste odmah pomislili i na beskrajno sladak film „Dan mrmota“, niste pogrešili! Tragovi se mogu učitati i u Kerolovoj Alisi iza ogledala, „Visokom dvorcu“ Filipa K. Dika, ali i „Nebeskom strugu“ Ursule Legvin i „Američkim bogovima“ Nila Gejmena.
„Dr Sleep“ je podebeli roman nastao kao nastavak čuvenog „Isijavanja“, a podstrek autoru je bilo pitanje koje ga je dugo mučilo (baš kao i neke od njegovih fanova): šta bi se dogodilo s Denijevim napaćenim ocem da je otkrio Anonimne Alkoholičare, umesto što je pokušao da se provuče sa onim što ljudi u AA zovu „stresnom treznošću“? Ukoliko tome pridodamo važno AA pravilo JSIB (jebeš sve i beži), tinejyerku sa žestokim parapsihološkim moćima i pleme Pravi ljudi koje stotinama godina putuje u „kućicama na točkovima“ u potrazi za „hranom“ (ljudi!), okvir je tu. Sve ostalo su stotine (očekivanih) stranica prepunih junaka i zanimljive priče.
Borba protiv zla, koja doseže do epskih granica uvek preko identično podržanog američkog sna: uzdizanje u asgardske visine građanskog rata Sever – Jug, Brodvej, mjuzikl, mafijaška teologija „al kapone“, „mitsko“ ubistvo Kenedija, efekat NLO... A iza toga komercijalni američki san, koji kaže (da neskromno parafraziramo Džojsa): ja idem da se, po milioniti put, sučelim sa strahom i da, u kovačnici svoje duše, iskujem još nestvorenu religiju (mitologiju) svog (američkog) naroda.
Aktuelni i nešto mlađi američki žanrovski pisac, Nil Gejmen, pribegava povremeno sličnoj metodi stvaranja „istorije“ (uslovno) naroda sa relativno mladim, novim korenima („Američki bogovi“, „Dobra znamenja“).
Đorđe Pisarev