Vladeta Janković je rođen 1940. u Beogradu, gde živi i radi. Završio je Klasičnu gimnaziju i Odsek za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta, na kojem je zatim prešao put od asistenta-pripravnika do redovnog profesora antičke književnosti i uporedne istorije drame.Objavljivao je oglede, studije, književnu i pozorišnu kritiku.
Objavio je knjige: Poetska funkcija kovanica Laze Kostića, Beograd 1969; Menandrovi likovi i evropska drama, Beograd 1978; Terencije: Komedije (prevod, komentar, predgovor), Beograd 1978; „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića, Beograd 1985; Nasmejana životinja – o antičkoj komediji, Novi Sad 1987; Hrosvita: Drame (prevod, komentar i predgovor), Zagreb 1988; Imenik klasične starine, Beograd 1992; Beočug, Beograd 2011.
Kao ambasador Jugoslavije, pa Srbije, predstavljao je zemlju u Velikoj Britaniji, Republici Irskoj, pri Svetoj Stolici i Malteškom viteškom redu.
01.01.00
Politika
09. maj 1998.
Plemic medju piscima
Zanimljiva svedocenja i prilozi mnogobrojnih nasih stvaralaca o licnosti i delu, sveukupnom delovanju, neponovljivog Borislava Mihajlovica, sabrana u osobenoj knjizi.
Sve sto je pisao, objavio, raznim povodima izgovorio Borislav Mihajlovic Mihiz, bilo je uvek toliko posebno , iskljucivo i samo mihizovski, neponovljivo, nepodatno oponasanju, provokativno, nepotkupljivo, zanimljivo, lucidno. Svaki njegov cin, svaki njegov gest privlacio je paznju, jednako kao sto je i njegovo cutanje imalo odjeka. I niko, kao on, nije tako magijski privlacio stvaraoce, svih oblasti ? svi su zeleli da budu u dodiru, u blizini tom, "coveku sa zlatnim mozgom", kao sto mu je , u jednoj od posveta, napisao Matija Beckovic...
Gotovo da nema imena koje nesto znaci u nasoj knjizevnosti i kulturi a da se nije naslo izmedju korica ove knjige, od oko petsto strana, svojim prilogom o Mihizu, ozivljavajuci tako zajedno, sugestivno i plasticno, portret pravog "plemica medju piscima"...
