01.01.00
Politika
30.11.2002.
Lice i naličje velikog Danca
Kako čitati Kjerkegora
Biograf najvećeg nordijskog i jednog od najslavnijih svetskih filozofa, danski teolog Joakim Garf, opisuje (društveno) prihvatljivu i neprihvatljivu ličnost Serena Kjerkegora
Oslo, novembra
Nordijci ove godine svetkuju pola stoleća Nordijskog saveta, koji su utemeljile Danska, Island, Norveška i Švedska, naknadno se pridružila Finska. Nordijska kooperacija je veoma razuđena. Kultura je posebno područje preplitanja.
Najveća knjižara u Oslu, uopšte u Norveškoj, dala je svoj doprinos jubileju - pod šatorom u centru grada. Razapet je na polovini kolovoza i na trotoaru uz samu veliku knjižaru. "Nurli" nudi u svojim prostranim lokalima preko sto hiljada naslova, poslednja izdanja na norveškom, švedskom, danskom, engleskom...
Ponude pod velikim belim čadorom kojima se markira nordijski jubilej sortirane su prema pomenutim zemljama. Danska relacija je u znaku prevoda na norveški biografije Serena Kjerkegora, najvećeg nordijskog i jednog od najvećih svetskih filozofa. Danci su već kupili trideset hiljada primeraka izvornog izdanja. Autor je danski teolog Joakim Garf (42). Biograf je dao neposredan doprinos uzletu norveškog prevoda samim dolaskom na promociju. "Pres" je norveški izdavač koji je u fokusu i kontroverznom ispovešću bračnog para princeze Marte Luis i književnika Arija Bena.
Kjerkegor je rođen u Kopenhagenu 1813, u kojem je živeo i stvarao. Završio je teologiju 1840. S jeseni se verio s deset godina mlađom Reginom Olsen. Veridba je ubrzo pukla. Napisao je niz dela koja su svrstana u klasiku. Pred kraj života je izdavao časopis "Trenutak". Umro je 1855.
Biograf je ovih nekoliko rečenica "razvukao" na preko osam stotina stranica: "Uopšte nije mali zadatak pisati o Kjerkegoru. Čovek ne može samo poći njegovim životnim tokom, već mora posegnuti u teologiju, psihologiju, filozofiju i literaturu".
Žrtva medija
Garf je ponirao u detalje. Male priče se prepliću da bi na kraju postale velika priča, ne samo o njegovom junaku već i o vremenu u kojem je živeo. Najveći nordijski filozof različito se prihvata. Mogao je biti neprijatan, provokativan, neprihvatljiv kao čovek.
Kjerkegor je bio žrtva medija. Sukobio se sa satiričnim magazinom "Korsaren" 1846. Prikazivan je karikaturama koje su bile najuvredljivije. Srušen mu je renome ozbiljnog pisca. Osetio je kako mediji mogu da unište pojedinca (Kopenhagen onda nije bio metropola). Uverio se da je sedma sila velika sila. "Kjerkegor je postao žrtva medija", ističe u naslovu "Dagblade". Da li se time velikan sažaljeva ili se likuje povodom moći medija?
Kjerkegor se u nečemu poredi sa Sokratom. Razgovarao je s ljudima na ulici, ne samo sa svojim prijateljima. U tome je bio nesumnjivo dobar. Biograf veruje da je razgovore negovao kao praktičnu disciplinu. Istovremeno je duboko pronicao u suštinu sveta da je i filozofima bilo teško da ga prate.
Njegov biograf piše da je negovao dendizam. Nosio je lepa odela jarkih boja, šivena kod krojača, kupovao skupe cigare, knjige, pozorišne ulaznice, štapove za šetanje, svilene maramice, parfeme... Tako je 1846. potrošio godišnju platu profesora na razne neumerenosti. Troškove je pokrivao otac koji je bio uspešan biznismen, nedorečeno je da li je plaćao i sinovljeve račune u bordelima. Dendijima su etiketirani autsajderi. Međutim, Kjerkegor je za života postao Kjerkegor. Jasno mu je bilo da će ga njegov ugled nadživeti.
Iskušenje
Regina je bila željna doma koji je manjkao Kjerkegoru. Vereni su bili jedan mesec i tri dana. Rasturena ljubav je atraktivnija nego ona koja istrajava. Jedna od teorija raskida je u tome što je on pripadao, miljeu u kojem su dominirali muškarci, odakle se rodio strah da u realnom svetu sretne jednu ženu. Lakše je bilo diviti se ženama na ulici ili čitati stihove o njima. Stvarnost je bila drugačija.
Njegova verenica bila je lepa mlada žena. Susret s njom je bio sudar dve kulture, konflikt dva bića različitog pola. Filozof s romantičnom idealnom slikom žene bio je šokiran. To je bilo iskušenje. Kjerkegor nije mogao da zamisli sebe kao supruga, uopšte nije mogao da sagleda kako bi sjedinio uloge supruga i pisca. Kontakt između dvoje verenih je zauvek prekinut. Kada bi je video na ulici, pošao bi drugim putem ili bi prošli jedno pored drugog u tišini. Međutim, Reginu je ipak zadržao u mislima kao romantičnu muzu. Ona se potom udala, dugo je živela, nije imala dece. Svoju nesuđenu je opisivao kao prostodušnu, da ne kažemo priprostu i akademski neobrazovanu ženu. Prema drugim izvorima, Regina je ostavljala utisak energične žene koja je nadahnjivala. Zračila je snažnom erotikom. Filozof se opredelio za drugačiji život. Usledila je serija genijalnih dela u periodu od 1843. godine.
Kjerkegor je držao u glavi velike delove budućih rukopisa, "pisao" je dok je šetao, a potom bi odmah sedao za pisaći sto. Potpisivao se različitim pseudonimima. U njemu je bilo mnogo osoba među kojima i ekstremnih. Bio je prijatelj, ali je bio i cinik.
Druga žena ga nije opsedala posle Regine. "Verio" se na neki način s Bogom, što mu je bila najdublja želja. Sopstveni život je shvatao kao božanski insceniran. Konflikt sa satiričnim magazinom učinio ga je skeptičnim prema masama.
Kako čitati takvog pisca? Garf savetuje da se ne čita sa suvišnim respektom. Kjerkegora treba prvi put čitati površno, ne očekujući da se odmah sve razume. Potom ga treba čitati iznova.
Saša DIMITRIJEVIĆ
