Etel i Ernest

20.03.14 Dnevnik - Novine i časopisi

Obrasci i standardi „priča u slikama“ izgradili su opštu sliku devete umetnosti po kojoj su stripovi, pre svega, akcione priče smeštene u razna podneblja i vremena. Ovakvo je predstavljanje pojednostavljeno, čak bi se moglo reći i vulgarozovano, ali mnoštvo stripova korporativnih produkcija upravo je bazirano na akciji lišenoj dubljih značenja i nijansi. S druge strane, o umetničkoj formi/žanru ne bi trebalo suditi po neuspešnim delima (bez obzira što oni čine većinu produkcije) već, sasvim suprotno, prema delima koja su izuzetna i odstupaju od šablona - i stoga su vrlo, vrlo retka. Ovakvo (nedemokratsko, politički nekorektno odnosno elitističko) shvatanje uvek se potvrđuje kada čitalac dođe do pravog umetničkog dela koje mu se nameće snagom i sugestivnošću. Takav je slučaj sa strip albumom „Etel i Ernest“ Rejmonda Brigsa (Omnibus, Beograd, 2013).

Rejmond Brigs (1934) na ovim je kulturnim prostorima gotovo potpuno nepoznat mada u rodnoj Engleskoj, ali i u dobrom delu sveta, važi za serioznog umetnika. Po školskoj spremi slikar, Brigs se opredelio za ilustrovanje knjiga odnosno za stripove, tačnije tzv. grafičke novele. Mnoge od dečijih knjiga koje je ilustrovao primeri su uspelog spoja teksta i slike i usmerenje za mlađe kolege u poslu. Brigs uspeva da spoji detinju jednostavnost i spontanost sa raznorodnim pričama i poukama koje nose. Taj vizuelni manir nastavlja se i u stripovima / grafičkim novelama namenjenim odraslijim čitaocima.
„Džentlmen Džim“ iz 1980. bavi se životom običnog, malog čoveka koji iskoračuje iz svakodnevne rutine; „Kad vetar duva“ (1982) dirljiva je priča o sudbini bračnog para u vihoru atomske apokalipse; „Etel i Ernest“ (1998) sasvim je lična priča koja je osvojila nagradu „Najbolja ilustrovana knjiga u Velikoj Britaniji“ 1999. godine.
Etel i Ernest imena su autorovih roditelja, a istoimeni album prati njihov život od 1930, kada su stupili u brak do 1971. kada su napustili ovaj svet. Priča započinje kratkim udvaranjem raznosača mleka kućnoj pomoćnici i sklapanjem njihovog braka 1930. godine. Dvoje ne baš mladih ljudi, u prvom segmentu „1930 – 1940“ kupuju, na otplatu od 25 godina, kuću i sa entuzijazmom počinju da organizuju svoj život. Pažnju i energiju bračnog para okupiraju male stvari, od nabavke nameštaja i zamene dotrajalih stvari do smišljanja načina uređenja malog vrta. Ipak, od velike istorije se ne može pobeći, ali je njen doživljaj u bračnom gnezdu posredan, kroz vesti u novinama i na radiju (kasnije televiziji), uz poneki lakonski komentar supruge. Kruna prvog perioda je rođenje sina donekle zamućeno opasnošću da bi druge trudnoće ugrozile suprugin život. Ratna i poratna dekada „1940 -1950“ prati stradanja i strahove odnosno nade u prosperitet kao i razočarenja odlaskom sina u slikarsku školu. Sledeća decenija donosi udobniji život, nerazumevanje sinovljevog ponašanja, te dolazak starosti i bolesti koja će u delu „1970 - 1971“ odneti najpre Etel, a vrlo brzo i Ernesta ostavljajući praznu kuću punu stvari sa kojima sin ne zna šta bi.
Brigs insistira na svakodnevici, na faktografskom, na procesu saznavanja a ne na zaključcima, na fundamentalnim mudrostima i emocijama. Njegov je crtež prividno jednostavan, kadriranje nenametljivo i fleksibilno (da bi uklopilo dijaloge supružnika). Boje su čiste i odražavaju suštinu junaka čija lica krase detinji izrazi i velike tačke očiju. Ovaj netipični strip trijumf je običnog, malog života koji ima uspone i padove, radosti i tuge, planove i razočarenja ali koji je, iznad svega, vredelo živeti.

Ilija Bakić