Filozofija u Dišanovom pisoaru

postmoderni presek XX-vekovne filozofije

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

Kako filozofski misliti budućnost Evrope - metodsko je pitanje par exellance! S obzirom na duhovnu situaciju vremena i stanje filozofije, trenutno nema boljeg pitanja za proizvođenje filozofske glavobolje. S ovom temom filozofija se, u odnosu na istorijske nauke, sociologiju i politikologiju, nalazi u najtežem položaju. Razmere problema se pokazuju kada osmotrimo u kojim filozofskim tradicijama takvo pitanje, s aurom patetike (koja izbija iz znaka pitanja), uopšte može da se tematizuje. Imamo

li u vidu savremenu filozofiju jezika, obrazovanu u anlgosaksonskoj analitičkoj tradiciji, najzaslužnijoj za centralni događaj ovovekovne filozofije znan kao Linguistic turn, u njenom tematskom horizontu naše pitanje ne dolazi u obzir. Ne zato što ta tradicija ne poseduje neophodan stepen filozofskog i heurističkog kapaciteta, nego zato što je toliko specijalizovanai “školska” da ćete njene pripadnike teško uspeti da animirate ovakvom temom.

2002; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 492 str.; 86-7543-061-2;

FILOZOFIJA I POSTMODERNIZAM

Dišanovski performans

Posle nezaobilazne studije nemačkog filozofa Volfanga Velša «”Naša postmoderna moderna”», Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, u istoj biblioteci, donosi naš doprinos propitivanju pojma koji je obeležio kraj minulog veka. Tog ogromnog posla latio se vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Milan Brdar (1952).Iz ugla Dišanove čuvene Fontane /pisoara on na originalan i jeretički način pokreće pitanje: kako misliti budućnost Evrope.
Uzimajući Marsela Dišana (1887-1968) kao repernu tačku u razvoju novog razumevanja umetnosti, Brdar njegov pisoar, koji je kao skulpturu pokušao da izloži 1917. u NJujorku kao umetničko delo, doživljava i kao veliku metaforu i ključ za razumevanje čitavog niza procesa koji su se kasnije odvijali, ne samo u umetničkoj praksi, nego i samoj filozofiji. Označavajući postmodernizam kao kraj filozofije u tradicionalnom smislu, Brdar pomalo ostrašćeno veli: „Šolja je vaša, tumačenje je moje”. NJegovo je stanovište da su svi veliki filozofski sistemi završili i iscrpljeni, te da opšta kriza jeste prilika i šansa za ozdravljenje filozofije. Jedan od zahteva koji Brdar stalno ističe je jasno i logično mišljenje i uvažavanje etike.
Pisaor je metafora za opis egzistencijalnog stanja cele Istočne Evrope posle propasti socijalizma. Ono što je na Zapadu šik, na Istoku je bljak i onda kada se i u «zapadnoj galeriji, uglavnom, mlati prazna slama», smatra Brdar. Ako se od Lajbnica do Hajdegera pitalo zašto biće, a ne ništa, on pitanje postavlja u novom obliku - zašto ništa, a ne nešto.Za njega je postmodernizam performans u medijumu diskursa, ili diskurs sveden na performativnu dimenziju. On nije znak i značenje, nego čin i činjenje.Pisanje, pa i filozofija, postaje beskonačna igra, često i u pank maniru, a mnogi još smatraju da je «s njima osvanula zora sveta».
Zato je Brdarova rasprava, vođena iz rakursa Dišanovog pisoara, pokušaj govora o etici a ne o estetici. NJegova kritika jednog tipa postmoderne je često vrlo žestoka, naročito ako se ona prepoznaje po nejasnom mišljenju. U isto vreme on postmoderni performans uzima kao model za uspostavljanje mostova ka novom promišljanju sveta i mesta filozofije u njemu.U svakom slučaju dobili smo knjigu i filozofa koji su ustalasali filozofski mir i popunili izvesne praznine.O tome svedoči i nagrada «Knjiga godine 2002. Radio Beograda 2», koja se dodeljuje za najbolja ostvarenja u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, kao i polemike nastale tim istim povodom. Sam predsednik žirija za nagradu akademik Nikola Milošević, uz Miška Šuvakovića i Mileta Savića, podvlači «autorsko ostvarenje učenog, misaonog čoveka, koji je kadar da se uspešno i impresivno kreće po razuđenom polju apstrakcija, koji piše odnegovanim jezikom, duhovito i lucidno, sa intelektualnom hrabrošću da se suprotstavi postmodernističkom talasu.»
Profesor dr Milan Brdar do sada je objavio brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu. Najvažniji njegove knjige su: Totalitet i pozitivizam: filozofija nauke i kritika društvenih nauka u delu Karla R. Popera (1981), Praksis odiseja: studija nastanka boljševičkog totalitarnog sistema, I tom: 1917-1923; II tom: 1923-1929, Službeni list, Beograd, 2000, 2001.

M. Živanović