Fušikaden : o prenosu stila i cveta glume : i drugi spisi o no teatru

izgled ovi zapisi za temu imaju umetnost no teatra, to su zapravo misli dvojice ljudi (oca i sina – Kanamija i Zeamija) o tome kako treba živeti i kako se vladati prema načelu Puta, koji je za Zeamija (pod uticajem zen budizma) zapravo značio ostvarenje unutarnjeg preobražaja, čiji je cvet najviši izraz.
Stoga je i knjigu nazvao Fušikaden, doslovno „O prenosu stila i cveta glume“. Zbog toga je u toku svog stvaralaštva isticao neke pojmove koji su činili osnovu njegovog shvatanja pozorišne umetnosti: cvet (jap. hana), jugen (tajnovitost, dubina, elegancija, smirenost, tuga) i sabi (tiha jednostavnost trošnog ili osećaj spokojne osamljenosti).
„Srednjevekovna lepota koja je otelovljena u sabiju nije samo idealna lepota srednjeg veka. Njena vibrirajuća, titrava sila još uvek je veoma živa i danas se smatra da njena lepota predstavlja tradicionalnu lepotu Japana. Danas se koncept sabija ljubomorno čuva i s poštovanjem primenjuje u svetu no teatra, sumi-e slikarstva, čajnom obredu, cvetnom aranžmanu i haikaiju. Svaka od ovih umetnosti je bila ili utvrđena u periodu Muromaći, ili se razvila iz umetnosti koja je potekla iz tog perioda. Pošto je Zeamijev koncept jugena bio osnova za razvoj lepote sabija, shvatamo istorijski značaj jugena u srednjevekovnoj kulturi i ideju jugena kojoj je težio i uspešno je osmislio Zeami Motokijo.“