Grčki put

01.12.14

KNJIŽEVNE NOVINE
Jedna od veoma važnih svetskih intelektualki koja svakako zalužuje pažnju i mlađih generacija je severnoamerička filozofkinja, autorka brojnih dela i prevoditeljka Idit Hamilton (1867?1963). Bila je uzor mnogim poznatim piscima, najviše Mileru i Darelu. Ako se uzme podatak da su knjige I. Hamilton „Grčki put“ i „Eho Grčke“ prevedene perom Sonje Vasiljević (prvi put se pojavljuju na srpskom), u izdanju Karposbooks, uvrštene u stručnu literaturu, na studijama klasičnih nauka Filozofskog fakulteta u Beogradu, to svakako potvrđuje dragocenost ovih dela. Ali, i da svako od zaljubljenika u istoriju, književnost, filozofiju, uopšte umetnost, može imati u svojoj biblioteci ovakva dela, kao potrebu za upoznavanjem starogrčke i rimske kulture.
Idit Hamilton potiče iz intelektualne porodice iz severoistočne Amerike. Otac je bio profesor klasičnih jezika i od njega stiče prva znanja iz latinskog i grčkog. Njena mladost je koincidirala sa vremenom početka sifražetskog pokreta. Ona i njene sestre su bile prve intelektualke u Zapadnom svetu. Studirala je u Pensilvaniji, Lajpcigu i Minhenu, gde je bila prva žena postdiplomac. Pošto je bila prva žena na univerzitetu u Lajpcig, napustila ga je, a kasnije doktorirala. Idit Hamilton je bila uvređena od strane kolega i profesora jer je gledana sa omalažavanjem, ali je i sama imala kritički stav prema naučnom radu Univerziteta. Družila se sa Arnoldom Tobnijem i Erzom Paundom.
Zaljubljena u grčku kulturu ona je tragala za onim što ima trajnu vrednost. Najznačajnije za ovu autorku je njena misao da Grčka nije prevaziđena, u 20. i 21. veku, koji predstavljaju krizu modernog sveta, grčka filozofija i umetnost mogu nadahnuti i usmeriti nas ka putu novog humanizma - nove renesanse.
„Radovati se životu, nalaziti da je svet divan i da je u njemu prijatno, obeležje je grčkog duha koje ga razlikuje od svega što mu je predhodilo. To je vitalna razlika“. Sa velikim entuzijazmom i svojom upornošću uspeva u šezdeset trećoj godini da zapadnom svetu približi i oživi interesovanje za književnost i istoriju stare Grčke kada je izdala svoju prvu knjigu Grčki put.
Među ostalim značajnim delima je Rimski put, Mitologija (sluša se i danas na univerzitetima u Americi). Pred kraj života je dobila više počasnih doktorata (Univerzitet Ročester i Jejl), i postala članica Američke akademije umetnosti i književnosti. Grčki kralj Pavle je Idit Hamilton proglasio počasnom građankom Atine 1957. godine. Tada je i prvi put posetila Grčku sa svojih 90 godina.
Grčki put ima 17 eseja. Istok i Zapad se susreću: „grčka umetnost je intelektualna, umetnost ljudi koji su bili bistri i vispreni mislioci, umetnici od kojih svet nikada nije video veće, ljudi obdareni najboljim duhovnim darom. Ničega previše“.
Idit Hamilton u Grčkom putu piše o Umu i Duhu. O Pindaru, Tukididu, Ksenofontu, Ideji tragedije, Eshilu-prvom dramatičaru, Sofoklu, Euripidu – modernom umu, Religiji Grka, Put Grka, Put modernog sveta. Dok se u delu Grčki put autorka bavila 5. vekom pre nove ere i kulturnim digađanjima u Atini, u delu Eho Grčke. I. Hamilton se usmerava na 4. vek pre nove ere koji po njoj zaslužuje posebnu pažnju, jer predstavlja uvod u jednu tragediju svetskih razmera, a to isčezavanje stvaralačke moći Grčke.
Kada je Atina nestala sa istorijske scene začele su dve filozofske škole, stojici i epikurejci. Autorka u deset eseja posvećuje svoja razmišljanja i usmerenja: Neuspehu Atine, Slobodi, Atinskoj školi, Platonu, Isokratu Aristotelu, Demostenu, Memandru, Aleksandru Velokom, Stoicima: Zenonu i Epiktretu, Marku Aureliju, Plutarhu, i Grčkom i Rimskom putu.
Eseji su pitko napisani, obogaćeni su su zaniljivim navodima, podacima i privlače pažnju i običnom čitaocu da obogati svoja saznanja o tumačenju starogrčke kulture.
Dve poslednje rečenice u ovoj knjizi govore o autorkinoj velikoj odanosti grčkoj kulturi:„ Uticaj klasične Grčke je isčezao, ali istina i lepota koje su Grci otkrili, konačno su opet oživele i nikada neće nestati. Još uvek nas uče“.

Slađana Ristić

08.11.14 Politika

HELENISTIKA
Idit Hamilton (1867–1963), američka klasična filološkinja proslavila se brojnim knjigama o starogrčkoj i, manjim delima, o rimskoj kulturi. Uspevala je decenijama da na engleskom govornom području oživi interesovanje za književnost i istoriju Grčke i Rima. Tek sa šezdeset tri godine, izdala je prvu knjigu Grčki put, koja je i izvesno svedočanstvo o njenoj neobičnoj upornosti, vitalnosti i nepresušnom entuzijazmu. Među ostalim značajnim delima, koja je pisala u dubokoj starosti, treba pomenuti: Rimski put, Mitologija, koja i danas služi kao udžbenik ovog predmeta u gimnazijama i na univerzitetima u Americi, i Uvek prisutna prošlost. Pred kraj života je dobila više počasnih doktorata i postala počasna građanka Atine (1957), ukazom kralja Pavla. Održavala je prijateljske veze sa Arnoldom Tojbnijem i Ezrom Paundom i inspirisala pisce poput Lorensa Darela i Henrija Milera. Idit Hamilton suvereno potcrtava važnost antičke civilizacije i njenog poznavanja. Iako su njena mnoga viđenja i tumačenja danas u nauci gotovo marginalizovana, te retko ko veruje u apsolutno grčko čudo, odnosno u tumačenje starogrčke kulture koja se rađa eks nihilo i sasvim različito od drugih njoj savremenih civilizacija, dela Idit Hamilton obiluju vrednim uvidima.
Grčki put čini zbirka od sedamnaest eseja. To su duboka i zrela promišljanja o grčkoj književnosti i njenim zlatnim predstavnicima. To je slika grčke misli i umetnosti u vreme njenih najvećih dostignuća. Velika književnost prošlosti ili sadašnjosti izraz je velikog poznavanja srca, tvrdi autorka. Istok i Zapad su se susreli u Grčkoj, preduslov razuma, koji je imao da obeleži Zapad i duboko duhovno nasleđe Istoka bili su ujedinjeni. Grci su u potpunosti znali kako je život gorak, ali i kako je mio. Radost i žalost, oduševljenje i tragedija stoje ruku podruku u grčkoj književnosti, ali u tome nema nikakve protivrečnosti. Oni koji ne poznaju jedno od ova dva zaista ne mogu znati ni ono drugo, zaključuje Hamiltonova.
Platonove misli, gnome koje su bile uklesane na svetilištu u Delfima – Upoznaj samog sebe i Ničega previše – ne nalikuju onima što bi se našle na svetim mestima izvan Grčke. Po Hamiltonovoj, obe su obeležene potpunim odsustvom izraza karakterističnim za svešteničke formule širom sveta. Grci su bili intelektualci, kaže autorka, bila im je strast da koriste svoje umove. Ova činjenica prosijava čak i kroz njihovu upotrebu jezika. Naša reč za školu potiče od grčke reči za dokolicu. Svakako, racionalni Grk, čovek kome je data dokolica osmisliće je razmišljanjem i istraživanjem pojava. Dokolica i težnja za znanjem – za Grka je bila veza neizbežna i neraskidiva.
Autorka naglašava da grčki umetnik nije mistični samotnjak kakve pećine već deo ovoga sveta delatnog i živog u kome izgrađuje sopstvenu predstavu lepote. Prema tome jedina prirodna istina u grčkoj umetnosti je čovek.
Dok se u delu Grčki put autorka bavila 5. vekom pre nove ere i svim krucijalnim kulturnim događajima u Atini, u delu Eho Grčke Hamiltonova se koncentriše na 4. vek pre nove ere koji po njoj zaslužuje posebnu pažnju, zato što predstavlja početak kraja Grčke, ne samo zbog njene slavne veličine nego i zbog njenog istorijskog značaja. Četvrti vek pre nove ere predstavlja uvod u jednu tragediju svetskih razmera, a to je iskonsko iščezavanje stvaralačke moći Grčke. Sa ovim se okončavaju umetnost i filozofija koje su učinile da nekoliko vekova atinske istorije bude dragocenije za zapadnu civilizaciju od mnogih vekova u mnogim zemljama. Tokom stoleća koje je usledilo Atina je nestala sa istorijske scene, začele su se dve glasovite filozofske škole, stoici i epikurejci koji jesu poslednji zrak grčkog genija. Sve do pojave Plutarha (46–120 naše ere), više od tri stotine godina kasnije kada je antički svet već bio na svom izmaku.
Delo Eho Grčke čine takođe eseji pitko napisani. Prevashodno su posvećeni Atinjanima 4. veka pre naše ere: Platonu, Isokratu, Aristotelu, Demostenu, Menandru ili ličnostima kao što su Aleksandar Makedonski i Plutarh. Svaki esej u sebi nosi stoičku naslovljenost. Već u prvom eseju autorka nas upozorava da su sva grčka dostignuća bila utemeljena na ubeđanju da se dobrobit čovečanstva može postići samo ako su ljudi slobodni i telom i umom i duhom, i ako je svaki čovek sam postavio granicu sopstvenoj slobodi.

Snežana Vukadinović