Hamlet i Edip

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Naslov originala: Hamlet and Edipus / Ernest Jones

Pomno čitana i onda kada je osporavana, dovođena u pitanje kao i sami psihoanalitički pristup književnom delu, zbirka ogleda « Hamlet i Edip» ne samo da je preživela pet decenija nego ima mnogo toga da kaže i pokaže i čitaocu savremenog, današnjeg znanja/iskustva i ukusa.
Ernest Džouns počeo je psihoanalizom da se bavi 1906. Ubrzo po završetku studija medicine upoznao je dva velikana psihoanalize, Karla Gustava Junga i Sigmunda Frojda. Sa Frojdom je dugo godina prijateljevao, napisao je i njegovu biografiju. Sačuvano je ukupno 611 pisama njihove korespodencije. Džouns ima izu

zetne zasluge za propagiranje frojdovskih ideja i razvoj psihoanalize, posebno dečje psihoanalize. Dao je takođe veliki doprinos i psihoanalitičkim interpretacijama književnih dela. Smatra se daje studija Hamlet i Edip kruna njegovog rada, koja je izvršila snažan uticaj na psihoanalitička tumačenja književnih dela. Prevodu ove studije, kao posebno poglavlje, dodat je Džounsov posebno objavljen rad "Smrt Hamletovog oca", čija tema spada u ovu studiju. U ovom delu, paralelno (psiho)analizirajući Hamleta i Šekspira, Džouns zaključuje da je Šekspir u Hamletu prikazao očajničku, ali uzaludnu borbu jednog jakog čoveka protiv slepih sila života i stvorio samu suštinu grčkog shvatanja tragedije, pokazujući da je "suština čovekove sudbine nerazdvojno vezana za njegovu dušu".

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Edipov kompleks , Engleska književnost , Psihoanaliza , Šekspir
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti


				2005; ćirilica; 18 cm; 179 str.; 86-7543-097-3;

1100 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Hamlet i Edip

Ernest Džouns (autor)

1100 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Edipov kompleks , Engleska književnost , Psihoanaliza , Šekspir
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2005; ćirilica; 18 cm; 179 str.; 86-7543-097-3;

Prikaz

14.07.05 Dnevnik - Novine i časopisi

Predlog za čitanje

Hamlet i Edip, Džouns Ernest

Najpoznatija Šekspirova (1564-1616) tragedija “Hamlet” za blizu četiri veka postojanja i izvođenja čitana je i tumačena do najsitnijih detalja, do svakog zareza i miga. Pa ipak u toj ogromnoj šekspirološkoj biblioteci jedna knjiga/studija zauzima posebno mesto. Nije je napisao književni istoričar, teoretičar, kritičar nego jedan psihoanalitičar.

Kao dobar učenik/prijatelj Sigmunda Frojda, ali i Karla Gustava Junga, Velšanin Ernest DŽouns (1879-1958) proslavio se propagiranjem psihoanalize, imao grdnih nevolja zbog uvođenja novog pogleda na uzroke čovekovog ponašanja, da bi se posle lekarske karijere posvetio pisanju Frojdove biografije i tumačenju Hamleta, te Sfinge Šekspirovog bogatog opusa, pa i moderne književnosti, uopšte.

Polazeći od ukupne i dostupne litarature svoga doba, DŽouns još 1910. zapaža jednu Frojdovu napomenu iz Tumačenja snova (1900) da bi je kasnije razvio u ogledu «Edipov kompleks kao objašnjenje Hamletove tajne». I upravo oko tog centralnog problema i nalaza on će vremenom ispisati celu knjigu kao niz ogleda, kompaktnu celinu koja je prvi put objavljena u NJujorku 1954. godine.

Pomno čitana i onda kada je osporavana, dovođena u pitanje kao i sami psihoanalitički pristup književnom delu, zbirka ogleda « Hamlet i Edip» ne samo da je preživela pet decenija nego ima mnogo toga da kaže i pokaže i čitaocu savremenog, današnjeg znanja/iskustva i ukusa.

Fokusirajući svoju analitičku mrežu oko glavnih problema i tzv. nedoslednosti/nelogičnosti u Šekspirovom spevu, DŽouns posebno izdvaja značenje Hamletovog oklevanja da se osveti za očevu smrt. I dok je Gete u tome video preosetljivost, Kolridž višak misaonosti, Šlegel misaono razmatranje, Fišer melanholični karakter, Čejmbers tragediju intelektualca, DŽouns svemu pridodaje i važnost podsvesti, preciznije učinke tzv. Edipovog kompleksa.

Podvlačeći da je podsvest ništa drugo do još živa infantilna svest i da sve tragedije pesnika vode od njih, ovaj vispreni analitičar u igru uvodi i samog Šekspira i na nizu primera/fakata pokazuje kako je Hamlet najličnija njegova drama, mesto gde je on najviše otvorio svoje srce, ali i sačinio trajnu zagonetku.

Kako je Hamletovo ludilo i tajanstvena inhibicija dovela do toga da Šekspir napiše najveći komad, ali ne i savršeno delo, po nekima (T.S. Eliot) i delo promašaj, u svakom slučaju tragediju čija je konstrukcija nepovezana, DŽouns varira u svim mogućim pravcima. Jedan od njih je da je i za Šekspira Hamletov problem, oslonjen na poznati mit i njegove brojne varijacije, bio, jednostavno, prvelik.

No to je samo jedan pogled na neprolazno delo koje se opire definitivnim sudovima i krajnjim tumačenjima/istinama, navodi na pomisao da se i u tome traži i nalazi Šekspirov genijalni um i rukopis. Uverava nas u to psihoanalitičar, podjednako kao i istoričar drame/književnosti, Ernes DŽouns, koga ovih dana čitamo u izvanrednom prevodu novosadskog angliste, profesora dr Branka Momčilovića. Knjiga je objavljena na 180 strana, kao 60. u biblioteci “Elementi” Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci- Novi Sad.

M. Živanović