LAŠ KEPLER pseudonim je poznatog spisateljskog bračnog para – Aleksandra i Aleksandre Ahndoril. Aleksandar Ahndoril rođen je 1967. u Stokholmu. Bavi se pisanjem i dramaturgijom. Aleksandra je rođena 1966. Odrasla u Helsinborgu, živi u Stokholmu i pored pisanja, bavi se književnom kritikom.
08.08.12 TANJUG
Bestseler "Hipnotizer" i na srpskom
Srpski čitaoci su imali priliku da čitaju najveći svetski hit kriminalističkog žanra, trilogiju "Milenijum" Stiga Lašona, pre nego je stigao do SAD, a sada je "Hipnotizer" Laša Keplera, koji je već dve godine evropski hit stigao do nas tek pošto je osvojio anglo-saksonsko govorno područje i preveden je na 36 jezika. Izdavač je "Alnari".
Roman nikako ne može da se uvrsti u "lako letnje štivo" ali je prava poslastica za posvećenike klasičnih detektivskih priča koje idu tragom pisaca poput Čendlera, Simenona, Hemeta...ali pre svega je na tragu klasika skandinavske "škole" trilera koja danas hara svetom od Henkela Mainiga do rano preminulog Lašona.
Lansiran kao prvi dostojni "naslednik" Lašona, Kepler je preko noći osvojio zemljake i "Hipnotizer" je do sada prodat u Švedskoj u tiražu koji prelazi pola miliona primeraka.
Međutim, ispostavilo se da Laš Kepler ne postoji već je to pseudonim bračnog para Aleksandre i Aleksandra Andorila, afirmisanih pisaca sa nekoliko objavljenih knjiga. Ovo im je detektivski prvenac jer su važili za autore elitne literature.
Bračni par Andoril je otkrio da im je dosadilo da se svako zatvori u svoj kabinet da bi pisao i tek se uveče druže gledajući dnevno po jedan film tokom 18 godina zajedničkog života. Posto imaju veoma različite književne poetike, odlučili su da "stvore" imaginarnog pisca koji će pisati krimiće i biti " svoj čovek".
Ime (Laš) je omaž Lašonu, kome su se oboje divili, a prezime su pozajmili od nemačkog naučnika iz 17. veka (Kepler) i već su odredili da će Lašu Kepleru pružiti priliku da njegov glavni lik inspektor Jona Lina bude junak osam knjiga. Za sada su završili drugu ("Dželat") a uveliko rade na trećem nastavku ovog detektivskog serijala.
Oni ne kriju da nisu pročitali puno detektivskih romana sa izuzetkom već pomenutog Lašona, ali su se nagledali filmova i ideja vodilja im je bila da filmski način pripovedanja prenesu u pisanu formu, što objašnjava brzo reagovanje ljudi sa filma da ekranizuju "Hipnotizera".
Pored inspektora Jone i hipnotizera Erika bitne uloge poverene su ženama i deci koji su i žrtve i zločinci.
Tako je stvorena izuzetno mučna, mračna, zastrašujuća priča o razorenim porodicama, patološkim odnosima između braće i sestara, o bici sa vremenom da se pronađe kidnapovani sin hipnotizera...
Autori su objasnili da su se rukovodili ličnim strahovima kao roditelji tri ćerke kada su smišljali zaplet i zato je knjiga tako puna one skrivene jeze od koje čitaoce obuzme istinska zebnja.
Roman počinje svirepim ubistvom cele porodice a jedini preživeli je 15-godišnji dečak za koga je zločinac mislio da je mrtav.
Može li hipnotizer da prodre do skirvenih dubina njegovog mozga koje mogu da otkriju ubicu?
