28.12.12 Danas
noveKNJIGE
Holivudski rukopis, Nebojša Pajkić
„USA i film su nastajali u sinhroniji. Moglo bi da se insistira na tome da je dvadeseti vek prevashodno vek Amerike i vek filma. Tj. Amerika je Evropi i svetu donela film kao svoj medijum. Kao što je antička tragedija neprikosnoveno medijum jelinske kulture - tako je film američki... vestern je nešto kao američka Ilijada i Odiseja, sve sa Eshil-Sofokle-Evripidovim tragedijama, uz aristofanske horse opera, a film je pravi američki medijum u svakom smislu“, kaže Nebojša Pajkić u uvodu drugom, dopunjenom izdanju svoje knjige „Holivudski rukopis“, filmološkog udžbenika, koji su objavili Zavod za udžbenike i Dosije studio. Ovim uvodom jedan od najboljih ovdašnjih poznavalaca i teoretičara holivudskog filma, profesor, dramaturg i kritičar nedvosmisleno pokazuje koliko vrednuje proizvode nastale u fabrici snova.
„Moja je namera bila“, ističe autor u svom uvodu, „da kroz oglede koji slede, koji su pored sentimentalnih apendiksa podeljeni u tri celine, Film kao film, Film u filmu i Film o filmu, demonstriram genezu jednog univerzalnog modela holivudskog rukopisa, potpuno različitog od bilo kakvog neameričkog filmskog, tzv. umetničkog ili još gore komercijalnog, populističkog diskursa.“
Govoreći o komunikativnosti, odnosno čitljivosti holivudskog rukopisa, kao njegovoj osnovnoj odlici, Pajkić tu odliku pripisuje dvama činjenicama - liberalnom kapitalizmu i demokratskom kultu slobodoumnosti, kako kaže.
Svaka od pomenute tri celine, koje slede nakon uvoda, ima opet po tri poglavlja, svako posvećeno nekom od čuvenih holivudskih reditelja, pa je tako na početku Filma kao filma Raul Volš, Film u filmu otvara Nikolas Rej, a Film o filmu Klint Istvud. Sledi odeljak Film posle filma, posvećen čuvenim holivudskim rediteljima koji više nisu među živima: Bilju Vajlderu, Robertu Oldriču, Džeku Steretu, Dejvidu Linu i Sređu Leoneu. U Apendix-u I pobrojani su „tough“ reditelji, a Apendix II donosi filmografije i registar imena.
„Ovu knjigu osećam važnom zbog prenosa vatre iz XX u XXI vek, kao antinostalgičnu i stimulativnu za one koji su između filma i matriksa izabrali treperavu svetlost kompjuterskog ekrana, a za ljubitelje filma kao medikament dok kriziraju sećajući se pojavljivanja Džin Tirni u „Lori“ Ota Premindžera“, kaže u predgovoru „Holivudskog rukopisa“ reditelj i jednako veliki poznavalac filma Dinko Tucaković i dodaje: „Prava oprema ove knjige morala bi da bude replika francuskih izdanja šezdesetih, kakve je Godar nosio po džepovima kišnog mantila, sve sa flekama od kafe i cigareta. Ali idealan apendiks ovom dizajnerskom retru bile bi adrese svih sajtova i piratskih legala Interneta, gde možete da dođete do filmova Zigela i Vajldera“.
I. M.
