Hronika za Zemun 2000/2003

gu, zbir nezavisno nastalih pogleda na trenutak u kome su objavljeni, i njihovo upoređivanje sa svakim budućim vremenom u kojem se budu čitali, po mom mišljenju možda najilustrativnije prikazuje poređenje teksta pod naslovom Prvi Prvi maj iz 2001. godine, sa prvim majem 2004. godine kada sam i odlučio da uvodnike štampam u obliku knjige. Prvog maja 2004. na dan prijema u Evropsku uniju deset novih članova, u Beogradu i Zemunu, kao i u celoj Srbiji, nije bilo ni jedne sindikalne manifastacije. Građani su pravili privatne, porodične i komšijske “prvomajske uranke” pod kojima se podrazumevao roštilj u prirodi. Jedna grupica Zemunaca, članova jedne partije, koja se deklariše kao levičarska, je u Bojčinskoj šumi, 30 km daleko od grada, otišla na svoj uranak. I dok je cela Evropa na ulicama Beča, Rima, Pariza, sa stotinama hiljada učesnika obeležavala Prvi maj kao civilizacijsku tekovinu borbe za osnovna ljudska prava, mi smo se u Srbiji vratili sto godina u nazad, na početak dvadesetog veka, kada su usamljene grupice idealista daleko od očiju gradskih centara, krišom u nekim šumarcima obeležavali praznik rada. Samo taj pokazatelj je dovoljan za razumevanje razloga zbog kojih smo od Evrope danas daleko koliko i pre četiri godine. Posle samo devet dana, dolazi još drastičnija potvrda retrogradnog kursa: Deveti maj, dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i još uz to i dan Evrope. Opet cela Evropa na ulicama, povorke, manifestacije, smotre, pa i parade. U Zemunu, šestorica građana položili su cveće na spomenike žrtvama fašizma na Zemunskom groblju ... Ustaše i četnici su u svojim zavičajima rehabilitovani a predsednički kandidati i partijski glavaši im kliču.
Primeri ovogodišnjeg Maja samo su u nizu primera kako je naše društvo posle uzleta probuđene nade skliznulo ponovo u kaljugu beznađa, i zbog čega je Evropa daleko od nas. Špekulanti i ratni profiteri opet su naši suvereni, a ”na visoko popeli se sutereni”, što reče pesnik. Džaba ste rušili, smeškaju se zluradi... Vrhovni sud poništava presude opštinskog i okružnog suda i ostavlja radikale u Magistratu. Inspiratori i počinioci prevara, raznih zločina i pljačke su abolirani i postaju tužioci kojima sud izlazi u susret i ekspeditivno zakazuje ročišta. Legija je postao gospodin koji je posle uputstva da ne izlazi iz kuće izgleda dobio uputstvo da izađe iz kuće. Došlo takvo vreme. Bio je to jedan od razloga da “Hronika za Zemun” 27. decembra 2003. posle pet godina prestane da izlazi. I jedan od razloga da se pojavi ova knjiga koja možda jednom, nekad, dođe u ruke nekog čitaoca koji će tražiti odgovor na pitanje gde je bio Zemun, i gde su bili Zemunci u prvim godinama trećeg milenijuma.