Inkal 1

29.12.19

Bilo je potrebno da se dese, najmanje, dve stvari 1970-ih godina, kako bi se već sledeće decenije pojavio strip-serijal „Inkal / L’Incal“, jedan od najboljih u svetskoj istoriji devete umetnosti.
Najpre, to je pojava tzv. „stripa za odrasle“, čemu je, pored grupe autora (saradnici etabliranog magazina „Pilot / Pilote“, između ostalog) – Klera Bretešea, Marsela Gotliba i Nikite Mandrike – koja je 1972. pokrenula nezavisnu izdavačku kuću „Edision di fromaž / Éditions du Fromage“ i nezavisni magazin „Eko de savan / L’Echo des savanes“, još i više doprinela jedna druga ekipa.

Za razliku od etabliranog „Dargoovog / Dargaud“ magazina „Pilot“, u kome je gajena tradicija stripa namenjenog svim uzrastima, „Eko de savan“ se obraća zreloj čitalačkoj publici. Na početku, tu su objavljivali samo osnivači, a od 1974. pojavljuje se nekolicina drugih autora koji su se uklapali u izdavačku politiku kuće – među njima i Mebijus. Kasnije je prva albumska publikacija te izdavačke kuće bio upravo Mebijusova „Kita Mahnita“ /“ Le Bandard fou“, koji je doživeo neverovatan uspeh. Žan Žiro (dotad poznat kao autor „Poručnika Bluberija“) i sa svojim alter egom (Mebijus) doživeo je brzu afirmaciju. I… onda sledi, reklo bi se po sličnom receptu, suštinsko definisanje stripa kao nove, devete umetnosti. Mebijus sa svojim prijateljima, Filipom Drijeom i Žan-Pjerom Dioneom, uz pomoć biznismena Bernara Farkasa, osniva novu izdavačku kuću – „Imanoid asosije / Les Humanoides Associés“, o okviru koje su pokrenuli magazin „Metal irlan / Métal hurlant“. Neverovatna energija koja je izbijala iz mladih autora koji nisu imali predrasude, „metal irlan“ uzdižu na pijedestal „Supernove“, što krajem 1970-ih rezultuje američkom, španskom, nemačkom, italijanskom… varijantom.

Nakon pomenute „Kite Mahnite“, Mebijus sredinom i krajem 1970-ih pušta u potpunosti svojoj mašti na volju, i tada nastaju „Arzak / Arzach“, „Hermetička garaža / La Garage Hermetique“, „The Long Tomorrow“ (što su pre više godina objavile dve agilne, ovdašnje izdavačke kuće profilisane za strip – „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“)….

Drugi bitan element za realizaciju „Inkala“ bio je pokušaj Alehandra Žodorovskog da, tokom druge polovine 1970-ih, realizuje dotad neviđenu filmsku verziju „Dine“ Frenka Herberta. „Srećom“ to je obustavljeno, ali je poznanstvo sa Mebijusom (koji je takođe bio uključen u ekipu koja je pripremala film), proizvelio drugi krak te saradnje, odnosno, rođenje „Inkala“. Šest epizoda tog strip serijala, originalno rađenog kao „Avanture Džona Difula“, na 291 tabli, pojavljivalo se između 1980. i 1988. godine. I obeležilo istoriju devete umetnosti.

Već pomenuta „Čarobna knjiga“ nedavno je, u dva toma, u originalnom koloru, objavila najpotpunije izdanje tog serijala koje je ikad objavljeno na ovdašnjim prostorima, “jer obuhvata i najnoviju verziju „Misterija Inkala“, dvostruko obimniju od prethodne. Taj svojevrsni enciklopedijski dodatak sadrži vredne informacije kako o osnovnom serijalu, tako i o serijalima „Pre Inkala“ i „Završni Inkal“, i čitaoca podrobno upućuje u tajne“ Žodoverzuma“, u njegovo poreklo i kreativni proces njegovih autora, kao i u sve čudesne pojave koje se u njemu mogu pronaći”.

I, da ne bi smo sada ponavljali sve komplimente koji su već izrečeni poslednjih decenija, donosimo deo poglavlja „Inkal“, u okviru „Misterija…“, koje potpisuju Žan Aneste i Kristof Kilijan.

Šta je Inkal? Naslov jedne od najfantastičnijih epopeja devete umetnosti. Višeslojno delo koje se pojavljuje kao „NLO“ na sceni stripa 1980-ih godina, s bogatom slikovitošću kakva dotad još nije viđena i prepuno kulturoloških i umetničkih referenci. Čudnovata sinteza između najmodernije naučne fantastike, Mebijusovog magičnog dodira i pripovedačkog dara Alehandra Žodorovskog uronjenog u južnoamerički magični realizam. Estetski i tematski udarac pesnicom koji je još dalje pomerio utvrđene granice evropskog stripa. Nepobitno.

Ali šta još? Objavljivan periodično od 1981. do 1988, stripski bestseler preveden na više od 20 jezika, „Inkal“ se sastoji od 291 table koje čine zaokruženi romaneskni sled uokviren identičnim početkom i krajem: padom heroja koji se večito vraća na početnu tački, kao u onim repetitivnim snovima svojstvenim detinjem doživljaju užasa u kojima pad nema kraja.

Šest albuma koji čine zaokruženi serijal „Inkala“čitaju se kao jedna knjiga podeljena u parove. „Crni Inkal“ je naslonjen na „Inkala svetlosti“; „Ono što je gore“ sledi posle epizode „Ono što je dole“, „Peta esencija“ je podeljena na dva dela – „Galaksiju koja sanja“ i „Planetu Diful“. Ta građa održava jedan od osnovnih principa „Inkala“: to je priča udvajanja i ponavljanja. Analitička potraga, put inicijacije, obrazovni roman, istraživanje o sećanju i snovima, strip u nastavcima, grafički narativ u ekspanziji: pustolovine Džona Difula objedinjuju sve te elemente…

Dragan Stošić