Izazovi demokratije u savremenom svetu

08.10.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Aktuelne promene društvene svesti kod nas i šire, u regionu istočne i jugoistočne Evrope posle istorijskog pada real-socijalizma, pravi su izazov za istraživače koji prate ovaj razvoj na dohvat ruke, takoreći iznutra, od nultog stepena rađanja mladih demokratija. Zahvaćeni i sami eksperimentalnim periodom uvođenja nečeg sasvim novog u životu naroda na ovim prostorima, doprinosi sociologa se ne mogu zaobići u osvetljivanju te jedinstvene situacije. U tom smislu su dragoceni i novi sociološki eseji Zagorke Golubović. Demokratija nije samo tehnika formiranja parlamentarne većine, izvršne vlasti itd – nego iznosi na videlo i specifičnu moralnu svest. Ona postavlja pitanja legitimnosti institucija političke zajednice, dobrog života, ciljeva kojima jedno društvo stremi, pretresa praktična pitanja, kritikuje ogrešenja vlasti... Ukazujući na jednostrana i odveć uprošćena shvatanja demokratije, Zagorka Golubović u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Izazovi demokratije u savremenom svetu”, najpre ispituje nedoslednosti koncepata demokratije koje bodu oči u delovima sveta gde je ona već davno pustila korenje, tako da su njeni temelji zahvaljujući uglastoj arhitekturi našeg globalističkog doba po zamislima plitkih stratega u kabinetima širom planete i nekim trendovima od pada Berlinskog zida 1989. do danas, dobrano rastrešeni.
Posle završetka hladnog rata ostala je samo jedna supersila na svetskoj sceni, čija nekontrolisana moć postaje nova pretnja. To vodi do ozbiljnog problema demokratskog odlučivanja u međunarodnim odnosima i dileme oko stvarnog demokratskog karaktera subjekata svetske politike. Da li su oni stvarno privrženi demokratskoj ideji kao neizbežnoj normi ponašanja određene političke kulture ili je rangiraju na stepenik ispod vlastitih interesa? Važe li još uvek za sve ljude vrednosti i ideali poput jednakosti građana, slobode i poštovanja (međunarodnog) zakona? Šta je sa socijalnom pravdom i solidarnošću? Suprotno Fukujaminoj tezi o definitivnoj pobedi liberalizma lansiranoj pre desetak godina, danas naprosto znamo da i pojam demokratije ima više lica, da nema univerzalno važenje i da se ne može jedan isti model kalemiti na različite uslove i tradicije.
Kao najupadljiviji problem koji nije rešen savremenim koncepcijama, Zagorka Golubović imenuje ekvilibrijum, odnosno „kako uspostaviti ravnotežu između individualne nezavisnosti i društvene kontrole...ravnotežu između individualnih sloboda i odgovornosti prema zajednici, kao i društveno regulisanje tog balansa; tj. dokle može da ide društvena kontrola u intervenisanju da se taj balans uspostavi”? Uvodeći u dijalog pisce različite provenijencije, autorka ukazuje na put uspostavljanja ravnoteže mišljenja u ovom polju napetosti, od teze o kraju ideologije u društvenoj teoriji, do toga da gotovih rešenja zapravo više nema.
Time izriče stav u prosuđivanju vrednosti demokratskih ustanova: one se ne mogu meriti isključivo po kriterijumima ljudi koji kroz njih delaju (jer to je samo jedno moguće mišljenje koje je podložno političkom manipulisanju i privatizovanju), niti odsecati prema prethodno uspostavljenom, filozofski utemeljenom poretku koji egzistira pre i izvan nas. Iako upozorava da je ozbiljan posao vladavine naroda nezamisliv bez „aktivnog građanina”, Zagorka Golubović nema nekakvu posebnu prosvetiteljsku teoriju socijalnog učenja ili nacrt po kome bi se morao artikulisati njegov preobražaj iz podaničke pozicije gubitnika u subjekt odlučivanja o svojoj sudbini. Sklonija je više nabrajanju minimalnih, nego izvođenju nužnih pretpostavki za uspostavljanje demokratskog sistema u skladu sa istorijskim uslovima konkretne zajednice. Zamah njene ideje je ponekad odveć široko postavljen u razmatranju puteva modernizacije, individualizacije, racionalizacije do integracije društva.
U grubim crtama razmatrajući odnos demokratije i političkog života u vremenima krize; zatim u kojoj meri demokratija omogućava da se postave legitimna pitanja kvaliteta života izvan tržišnog prostora u uslovima informatičkog društva i usred žestokog potresa globalizacije koji zaoštrava pitanje identiteta; kao i kako rešiti probleme multikulturalizma kao oblika demokratske države, ona više puta upozorava da osnovni sukob u svetu – između onih u boljem i onih u mnogo gorem socijalnom položaju, između privilegovane, bogate i moćne manjine i neaktivne i atomizirane većine – još uvek daleko od toga da bude prevladan.
U drugom delu knjige, autorka prati uspostavljanje demokratije kod nas (esej posvećen refleksijama na prevrat 5. oktobra 2000), sažimajući iskustva političke tranzicije i mogućnosti rekonstrukcije uništenog društvenog sistema. NJene analize neprestano ukazuju na neophodnost veće saradnje vladajućih političkih elita i građana kako bi se obezbedio postupni, evolutivni tok razvoja društva. U završnom pledoajeu za humanu globalizaciju, Zagorka Golubović ponovo varira ovu temu projektujući je na svetski plan. Najopasniji izazov za demokratiju „predstavlja opravdanje ratova kao legitimizacije „uspostavljanja demokratije”, iza kojih se kriju hegemonističke težnje, pre svega Amerike i najbližih saveznika (Engleske), promovišući lažno uverenje, za koje smo mislili da je sa staljinizmom i nacizmom sišlo sa političke scene, da samo oni drže „zakone istorije” u svojim rukama”.
A demokrate nipošto ne misle da mogu da raspolažu zakonima.

Relja Knežević

01.09.03 Politika

Miodrag Beljaković (1929), Kragujevčanin, istoričar po obrazovanju, pisac je desetak knjiga objavljenih u emigraciji (Americi), gde godinama živi i radi, a u zavičaj se vratio pre desetak godina. Ovih dana u Kragujevcu, "Jefimija" je objavila njegovu ispovest, ali i sećanje na ljude i događaje između dva svetska rata, Drugi svetski rat, dolazak komunista na vlast, učvršćivanje titoizma i sve tako, do (kako kaže) puta u slobodu... Knjiga Miodraga Beljakovića "Pod oblacima Srbije" je, kako sam u predgovoru veli, svedočanstvo o "jednom strašnom vremenu, u kome je srpski narod uništen od dva bezobzirna neprijatelja – fašizma i komunizma"...

Knjigu pisanu pre skoro trideset godina, na engleskom jeziku, sada imaju priliku da upoznaju i naši čitaoci, zahvaljujući i preporuci uglednog pisca Danka Popovića, školskog druga (iz gimnazije), Miodraga Beljakovića.

Petko Vojnić Purčar (1939), jedan od najistaknutijih pisaca Vojvodine danas (pesnik, romanopisac, dramatičar), dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine (za knjigu "Dom sve dalji", 1977) objavio je zbirku priča i novela "Put u Egipat" (izdavači: "Petko studio", Novi Sad, "Apostrof", Beograd i "Dora Krupićeva", Zagreb – i urednici su iz ova tri centra: dr Jasna Melvinger, Srba Ignjatović i Branimir Donat, zajedno sa dr Mihailom Pantićem). Purčar je svoje lepe priče nazvao i "hodočasničke i vagabundske", ali su, čini se, jedinstvene u našoj književnosti.

Strah od sutra

Aco Rakočević (1938), poznati pisac za decu i omladinu, koji je svojih desetak knjiga priča i romana za decu, uglavnom, napisao i objavio u Prištini, gde je i živeo, u novoj knjizi "Strah od sutra" opisao je sav jad i čemer od života u vreme bombardovanja "milosrdnog anđela" i dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Pisac je već u prvim rečenicama svoje knjige sve rekao: "Ne znam ni ko sam ni kuda idem. Prošlost mi: nestvarna i izvitoperena, ludilo i mora; gljiva ludara u grlu zaglavljena, sadašnjost: smrt i suza nad njom, budućnost: uskovitlani vir i ponor u njemu..".

Izdavači ovog svedočanstva, o tome šta sve živ čovek može da doživi, jesu Narodna univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić", Priština i Eparhija raško- prizrenska i kosovsko-metohijska, Gračanica, urednik Jordan Ristić.

Slavica Garonja-Radovanac (1957), esejista, prozni pisac i pesnik, štampala je knjigu kritika, ogleda i malih eseja "Iz senke" (izdavač Književna omladina Srbije – Književno društvo "Sveti Sava", urednik Dragan Ostojić). Reč je o tekstovima koji govore o našoj baštini, ali i o novijoj srpskoj poeziji i prozi, a tu su i eseji o raznim književnim temama i delima.

Izazovi demokratije

Zagorka Golubović, jedan od najistaknutijih antropologa, dugogodišnji profesor Beogradskog univerziteta, pisac nezaobilaznih studija o ličnosti, porodici, ali i o aktuelnim društveno-političkim temama, ovih dana objavila je u Požarevcu (Centar za kulturu, edicija "Braničevo", urednik Aleksandar Lukić) veoma aktuelnu studiju "Izazovi demokratije u savremenom svetu". Izdavač bez okolišenja tvrdi:

"Knjiga žIzazovi demokratije u savremenom svetuž poslednja je u nizu od naslova Zagorke Golubović koja na kritički i nepotkupljiv način analizira i tumači domete demokratije u svetu i kod nas... U moru spavača (čast izuzecima), Zagorka Golubović je imenovala pojave i ždobre primerež čije su posledice bile, ili tek postaju katastrofalne kao u kakvoj tragediji. Definisala ih je..".

A sam autor veli:

"Kojim pravcem će ići dalji razvoj modernog društva – da li će pobedu odneti snage destrukcije demokratije, ili one koje sve više stupaju na scenu u cilju stvarne odbrane demokratije – nije lako danas predvideti..".

Beležimo i dve knjige objavljene u Podgorici, a obe u izdanju ITP "CIP", urednik Budimir Fatić. Slobodan Milić priredio je "Antologiju pjesnika nobelovaca". Milić u predgovoru ističe: "Ova antologija, oslanjajući se na osvjedočene umjetničke vrijednosti zastupljene poezije pokazuje, bar površno, razvojni put pjesništva cijelog HH vijeka ali i raznovrsnost odlika nacionalnih književnosti, pravaca i stilova..".

I tako će čitalac u jednoj knjizi naći stihove Kardučija, Kiplinga, Tagore, Jejtsa, Bunjina, Mistrala, Eliota, Hemingveja, Pasternaka, Kvazimoda, Andrića, Seferija, Nerude, Miloša, Sajferta i drugih.

Druga knjiga ovog izdavača je "100 soneta o ljubavi" Pabla Nerude – stihove je sa španskog preveo poznati hrvatski pesnik i prevodilac Zvonimir Golob. Ovo delo, inače, Neruda je već davne 1959. godine objavio u svome izdanju u 300 primeraka.

Istorija umetnosti

Jedna od najcelovitijih knjiga znanja, kad je o istoriji umetnosti reč, objavljena je ovih dana u Novom Sadu, a izdavači su DIP MK Panonija i Prometej. Delo je preuzeto od najčuvenijeg italijanskog izdavača Đuntija, a autori su Marija Karla Prete i Alfonso de Đorđis.

Knjiga veoma pregledno, tekstom i ilustracijama na najvišem grafičkom nivou, govori o počecima istorije umetnosti, o antičkom svetu, srednjem veku, renesansi, baroku, i, naravno, o 19. i 20. veku. U tom poglavlju posebno je atraktivno prikazana ruska avangarda, bauhaus, nadrealizam, enformel, pa sve do bodi-arta i nove vizuelne umetnosti. Na kraju ove lepe knjige je priča o arhitekturi i dizajnu koji su predstavljeni sa raskošnim ilustracijama.

Još jedna napomena: u knjizi je i rečnik najznačajnijih pojmova iz istorije umetnosti. Jer, za priču od Tutankamonove grobnice do Vorholove Merilin Monro, za razumevanje tolikih vekova, rečnik je neophodan.

R. Popović