Jedro nade

11.12.03 Politika

"Tri karavele koje treba Kristofora Kolumba da odvedu u žIndijsku Zemljuž leže ukotvljene u luci Palo. Veče je 2. avgusta 1492. Kolumbo stoji na pristanišnom mostu i posmatra kako se poslednji mornari i ostali učesnici ekspedicije penju na palubu. Njegovo naređenje glasi da tačno u jedanaest časova uveče svi moraju da budu na brodu.

Iz istorije znamo da su se tri karavele tek idućeg dana, 3. avgusta, otisnule na pučinu. Zašto je Kolumbo naredio svojoj posadi da bude na brodu još pre ponoći? Zašto je lično nadzirao taj postupak? "....

Tako počinje knjiga "Jedro nade" Simona Vizentala, u kojoj, kao u kakvom uzbudljivom romanu koji teži razotkrivanju misterija, čuveni istraživač nudi nove i do sada nepoznate podatke o Kolumbovoj ekspediciji i otkriću Amerike, razotkriva tajne razloge ovog putovanja. To jest, njegove stvarne motive dovodi u vezu sa proterivanjem Jevreja iz Španije.

Knjiga je plod velikog istraživačkog rada, sa uvidom i u ličnu zaostavštinu Kolumba, na osnovu čega je autor sklopio čvrstu priču o putovanju Kristofora Kolumba kao, u stvari, bekstvu od pogroma. Na to su ga upućivala već i ova inicijalna pitanja. Zašto mornari, kao što je pravilo pre tako dugog puta, nisu do poslednjeg trenutka ostali sa svojim porodicama? Zašto im je naredio da na brodu budu još pre ponoći? Da li je datum razlog ovom naređenju – znameniti 2. avgust 1492: po dekretu španskih kraljeva Ferdinanda i Izabele, posle ponoći tog dana nijedan Jevrejin ne sme da se nalazi na španskom tlu...

U svakom slučaju provokativna knjiga koju je objavila i predstavila "Prosveta", a sa nemačkog jezika preveo prof. dr Teodor Kovač. Urednici knjige Ljubica Miletić i Milutin Stanisavac ukazali su i na druge elemente na kojima Vizental gradi priču o svom otkriću, počev od jevrejskog porekla Kolumba, ili činjenice da on izveštaje sa svog putovanja nije slao kraljici Izabeli i kralju Ferdinandu, već stvarnom finansijeru ekspedicije Luisu de Santangelu, pokrštenom Jevrejinu, koji je imao visoki uticaj na dvoru.

U stvari, ovom knjigom ruši se udžbenička bajka kako je Kolumbo svoje odvažno putovanje preduzeo, pre svega, zato da bi jadnim neznabošcima u nepoznatim zemljama doneo blagoslov hrišćanskog učenja, te je, u tu svrhu, kraljica Izabela, tobože, založila čak i svoj nakit...

Međutim, ne samo da na brodu nije bilo čak nijednog sveštenika, katoličkog, već je Kolumbo poveo prevodioca na hebrejski, u očekivanju da će s druge strane okeana za prognanike naći obećanu zemlju, u kojoj živi jevrejsko stanovništvo... Štaviše, ukazuje Ljubica Miletić, u pismima nađenim u Kolumbovoj zaostavštini, u levom gornjem uglu je skraćenica jevrejske poznate molitve...

"Jedro nade", po rečima Milutina Stanisavca, može se čitati i kao sažeta istorija španskih Jevreja i njihove sudbine, pri čemu su zastrašujuće paralele sa 20. vekom i nacizmom.

Prevodilac dela, prof. Kovač, izneo je i tvrdnju Vizentala da se o Kolumbu više ne može ni saznati, nema više izvora. Sem, kad se otvore arhive Vatikana, koje već petsto godina nisu dostupne istraživačima. Indikativno je da kad god su crkveni katolički velikodostojnici tražili da se Kolumbo proglasi svecem, Vatikan to nikad nije dozvolio – šta li to ima u njegovom arhivu, da li, možda, podaci da je jevrejskog porekla? Prema rečima dr Kovača, Simon Vizental i ovim delom potvrđuje renome velikog i pouzdanog istraživača. Poznat kao "lovac na naciste", koji je pronašao i izveo pred sud više od hiljadu nacističkih zločinaca, on je aktivan i na mnogo drugih polja, borac za ponižene i obespravljene, prava Indijanaca u Americi, na primer, i pisac širokog dijapazona tema, a koliko uspešan vidi se i po 19 titula počasnih doktorata prestižnih univerziteta Evrope i Amerike.

R. Saratlić