Ana Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka dobitnica nagrade „Puškart“, objavila je 2020. svoj treći roman – Knjigu o V. Iza ovog enigmatičnog naziva donekle romantičnog zvuka stoji odlučna knjiga: u doba sveprisutnog preispitivanja uloge i položaja žene u svetu kakav je sazdan, ona istražuje različite modele u kojima žena može da se ostvari i onda kad je naizgled neostvarena, zabludela ili pobeđena.
26.08.21 Bookwar
Tri veka, tri žene i jedna borba u nedoljivoj knjizi Ane Solomon
Osećam se pomalo neprijatno, poput onog nesrećnog doktora koga je pokojni Bane Vukašinović priupitao kako je to biti majka. Jednostavno, kao muškarac, ma koliko imao razvijenu empatiju i trudio se da shvatim, nikada neću moći u potpunosti da razumem sve probleme i neprijatnosti sa kojima su se žene suočavale i sa kojima se, uprkos svemu, i danas suočavaju. Nikada neću biti majka i tu boga nema.
Ono što, sa druge strane, sigurno znam, jeste da mi je roman Knjiga o V. koju je u srpskom prevodu Dubravke Srećković Divković objavila izdavačka kuća Laguna, neobično prijao.
Ovaj roman koji u fokusu ima tri, vremenom i prostorom, odvojene priče u kojima pratimo sudbini tri sasvim različite žene, bavi se, zapravo, istom temom. Položajem žena u društvu koje im nije naklonjeno, kao i savladavanjem, pre svega, ličnih i intimnih prepreka koje stoje na putu njihove emancipacije, slobode i, kao najvažnije, samoostvarenja i samopoštovanja.
Kao osnova ovih priča nalazi se Knjiga o Jestiri. U pitanju je knjiga iz Starog zaveta koja govori o kraljici jevrejskog porekla Jestiri koja se, rizikujući svoj život, založila kod persijskog kralja Ahašveroša (istorijskog Kserksa I) da spreči progon i zaštiti Jevreje koji su ostali u Persiji. Iz svega ovoga izrodio se i praznik Purim koji Jevreji slave i dan danas, ali to je već druga, odnosno neka četvrta, priča. Ana Solomon nam daje svoje viđenje ove biblijske priče i neku svoju adaptaciju.
Druga priča nas vraća u sedamdesete godine minulog veka u Vašington. Tamo zatičemo idealnu senatorsku suprugu Vivijan Bar. Ona je potpuno posvećena političkoj karijeri svog mladog i neverovatno ambicioznog supruga. To što je on prisiljava na seks, sasvim je okej, jer je to doba u koje je bračno silovanje bilo sasvim normalno. Takođe sa mirom prihvata i to što njen suprug naprosto ignoriše njen stav (i otpor) prema potencijalnom roditeljstvu i trudnoći. Trebalo bi se podsetiti da je to doba kada su se na tržištu pojavile pilule za kontracepciju koje su zaista ojačale položaj žena i učinile ih manje ranjivim.
Treća priča nas dovodi u sadašnjost, odnosno 2016. godinu, gde upoznajemo Lili, suprugu, majku i ćerku i… pa… suprugu, majku i ćerku koja je sve svoje snove i želje žrtvovala kako bi se, ma kako to ružno zvuči, ostvarila kao supruga, majka i ćerka. Sve je u tom braku skladno i, osim hroničnog nedostatka novca, ništa ne škripi. Osim Lilinog sve jačeg nezadovoljstva.
Triptih priča, autorka je ovu ideju po sopstvenom priznanju pozajmila od Majkla Kaningema i njegovog romana Sati, ukrštaju se i prepliću pred čitaocima šaljući nam uvek istu poruku. Žene imaju pravo da biraju svoj život i njegov stil. Ovo je priča o ženskom slobodnom izboru kada je u pitanju ljubav, seks, deca, prijateljstvo, posao i ma šta drugo ili treće.
Knjiga o V. je lepo napisana introspektivna knjiga koja se lako i sa uživanjem čita. Autoru ovih redova je bila jedna od onih neodoljivih page-turner priča od kojih ne možete da odustanete do samog kraja (ali ne zbog samog kraja i da biste saznali šta je na njemu, već zbog privlačnosti same priče).
U pitanju je feministička priča koja pruža uvid u uvek istu, mada na površini deluje promenjiva, borbu žena za (samo)poštovanje. Svet danas izgleda drugačije, verovatno je situacija bolja nego ikada (ali ne pitajte mene kao muškarca, već žene), ali se borba za samoostvarivanje nastavlja.
PIŠE: MILAN ARANĐELOVIĆ
