Kompjuteri i etika u sajber doba

01.09.10

Antropologija

Bez obzira na virtuelnost "kompjuterskog sveta", taj svet je postao "realnost" savremenog čoveka. Iako ga ne možemo dodirnuti, pomirisati, okusiti, ona dva čula koja preostaju – vid i sluh – izgleda da su dovoljna da (pro)živimo u sajbersvetu. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo sa savremenim svetom kada bi kompjuteri usled nekog strašnog kvara prestali da rade, i kada bi se pokidali sistemi mreža koji su zahvaljujući komjuterskim tehnologijama izatkani širom planete. Izvesno je da bi to bila zastrašujuća zamisao, jer komjuterske tehnologije ne samo da su postale nasušna potreba savremenog čoveka u najrazličitijim domenima života, već ga u velikoj meri oblikuju, utičući na stvaranje jedne nove paradigme življenja. Ipak, kompjterske tehnologije ne egzistiraju (još uvek?) nezavisno od njihovog tvorca – čoveka – i predstavljaju veoma moćno sredstvo za najrazličitije upotrebe, ali i zloupotrebe. Zbog prirode svojih mogućnosti, koje sve više počinju da izazivaju pitanja moralnih vrednosti, korišćenje ovih tehnologija postalo je predmet ozbiljnih etičkih razmišljanja i rasprava.
Knjiga Kompjuteri i etika u sajber doba – kao deo edicije Primenjena etika, u izdanju Službenog glasnika, koju su uredili P. Dž. Ford i M. D. Hester, a na srpski preveli Miloš Milenković i Mašan Bogdanovski – pokazuje koliko su problemi vezano za etiku tehnologije i posebno za etiku kompjuterske tehnologije, složeni i višedimenzionalni.
Ova knjiga predstavlja hrestomatiju tekstova različitih autora, tako uređenih da omogućava da sajber svet sagledamo iz različitih uglova – društvenopolitičkog, vrednosnog, iz ugla njegovog uticaja na kvalitet života današnjeg čoveka i, na kraju, iz ugla anticipacije posledica upotrebe i zloupotrebe kompjutera po društvo i pojedinca. Dakle, u ovde prikupljenim tekstovima ne govori se samo o kompjuterima kao predmetima koje većina čitalaca ovog teksta verovatno poseduje, već i na čitav spektar društvenih, kulturnih i političkih okolnosti koje su nastale i nastaju zahvaljujući njihovoj upotrebi. Može se reći da najveća vrednost ove knjige ne leži samo u njenoj sveobuhvatnosti, već u njenoj sistematičnoj preglednosti. Ovaj kvalitet posebno je važan zbog toga što su urednici knjigu pre svega namenili profesorima i studentima za akademsku upotrebu, pri čemu je njihov glavni cilj bio da čitaoce upute u glavne teorijske probleme etičke i društvene prirode koje upotreba kompjuterskih tehnologija implicira.
Knjiga je podeljena na četiri celine, koje su dalje izdeljene na poglavlja koja sadrže niz priloga esejskog tipa iz oblasti filozofije, sociologije, psihologije, antropologije, informatike, novinarstva, političkih nauka i književnosti. Čitalac, pak, u ovoj knjizi neće naići na preglede u kojima su predstavljene neke osnovne teorije o normativnoj etici, jednostavno zato što već postoji nezanemarljiv broj dobrih i konciznih pregleda ove vrste1, pa je u knjizi zahvaljujući tome ostavljeno više prostora za konkretne rasprave vezane za kompjutere i tehnologiju. Prvi deo knjige, u tom smislu, ima funkciju uvoda u filozofiju tehnologije (Asimilacija mašine: Nove kulturne vrednosti (Luis mamford); Pogledi na tehnologiju (Jan Barbur); Izbor stavova o tehnologiji (priredio Melvin Krencberg); Specifični problemi u vezi sa informacionom tehnologijom (Volter Manej)). U esejima priloženim u ovom poglavlju, ukazivanjem na čitav jedan svet vrednosti kakav upotreba kompjuterskih tehnologija implicra, na veoma jasan način su potkrepljene pretpostavke o vrednosnoj obogaćenosti savremene tehnologije. Upravo zbog takve prirode kompjuterskih ili informacionih tehnologija, autori u tekstovima iz pvog dela knjige sugerišu da je reč o posebnoj tehnološkoj oblasti koja nadilazi probleme opšte tehnologije, i zahteva otvaranje posebne etičke discipline (kojoj ova knjiga značajno doprinosi), usmerene posebno na svet sajber tehnologije i njenog međuodnosa sa savremenim čovekom i društvom. U drugom poglavlju prvog dela predstavljene su diskusije o vrednosnoj obogaćenosti kompjuterskih tehnologija, u kojoj se razmatraju i procenjuju i oni aspekti sistema vrednosti kompjuterskih tehnologija koji prevazilaze domen njene primene (Stvaranje kompjutera za narod (Majkl Dertozus); Kompjuteri i razum (Tiodor Rozak); Logika i intuicija (Majkl Hajm); Pričanje bajki (Alen Njuel). Dakle, čitav prvi deo knjige predstavlja vrlo koristan pregled nekih od ključnih i najvažnijih problema i teorijskih i normativnih polazišta kada je u pitanju bavljenje komjuterskom tehnologijom ali i samom "kompjuterskom etikom", kao novom oblasti.
S bozirom da je sama knjiga nastala na krilima pretpostavke da su kompjuterske tehnologije vrednosno obogaćene, drugi deo knjige podeljen je u tri obimnija poglavlja u kojima se u veoma zanimljivim i inspirativnim, a ponekad i pomalo kontroverznim esejima, razmatraju različiti uticaji koje kompjuteri imaju na kvalitet života savremenog čoveka, na koji reverzibilno utiču i neke od novih vrednosti koje same kompjuterske tehnologije generišu. Iz tekstova koji sačinjavju ovaj deo knjige, čitalac se može upoznati sa različitim istraživanjima i (lokalnim i globalnim) perspektivama, koja se odnose na uticaj koji kompjuteri imaju na socijalne aspekte života, kao i na eventualne preformulacije dosadašnjih shvatanja zajednice, ali i na kompletnu percepciju pojedinaca o samima sebi, i svetu oko njih, kao i o njegovom odnosu prema svetu i prema drugima (Socijalne strategije i softver (Džon Dorbolo); Virtuelna zajednica (Hauard Rejngold); Da li je sajber prostor tek prosto tu? (Džon Peri Barlou); Doba pametnih mašina (Šošana Zuhof); Čipovi koji se implantiraju u mozak? Vreme je za debatu (G. K. Megui Ml. i Elen M. Megui); EPICAC (Krt Uonegut Ml.); Kompjuteri i kriza ljudskog identiteta (Rejmond Goci)). Ova celina knjige slobodno se može čitati u skladu sa afinitetima čitalaca, ne samo onih koji se bave etikom, već i onih zainteresovanih za razne druge oblasti društvenih i humanističkih nauka, jer se autori u priloženim esejima bave i nekim vrlo specifičnim temama kao što je uticaj koji upotreba kompjutera ima na telo (Kompjuteri i kriza ljudskog identiteta (Rejmond Goci), i uopšte na poimanje materijalnog i nematerijalnog, ali i na neka vrednosna pitanja od geopolitičkog i kulturnog značaja, posebno vezana za zemlje u razvoju, za koje je rezervisano čitavo peto poglavlje ovog dela knjige (Država, kompjuteri i razvoj Afrike: Informatička ne-revolucija (Brus Berman); Socijalne implikacije informaionih tehnologija: Pogled iz Latinske Amerike (Džudit Suc); Razvojno kuliranje: Protivrečnosti sajberrealnosti na Jamajci (Jerge Dirkton); O etičkoj dilemi kakvu izaziva transfer informacione tehnologije u zemlje u razvoju (Džu Baldeh).
U trećoj celini knjige, fokus je usmeren na specifičnije profesionalne, sociološke, filozofske izazove, kao i one koje upotreba i zloupotreba kompjuterskih tehnologija postavlja pred individualne korisnike (Da li se profesionalna etika tiče onih koji se bave kompjuterima? Dva modela razumevanja (Majkl P. Hodžiz); Profesionalni odnosi (Debra Dž. Džonson); Razvoj etičkih praksi s ciljem minimizovanja zloupotrebe kompjutera (Šalini Kezar i Sajmon Rodžerson). Ovaj deo knjige posebno je važan za one čitaoce zainteresovane za samu primenjenu etiku, odnosno za normativne etičke rasprave o kompjuterskoj tehnologiji, što se naročito odnosi na pravne aspekte njene upotrebe, tj. na pitanja formulacije prava i obaveza pri upotrebi informacionih tehnologija, koja često i prethode normativno-etičkim pitanjima. Posebno je interesantno sedmo poglavlje ovog dela knjige, u kome se razmatraju važna pitanja o odnosima moći, ličnim slobodama i privatnosti korisnika kompjuterskih tehnologija, ali i debatuje o ulozi državnih i drugih institucija pri kontroli protoka i razmene informacija (Sloboda, privatnost i kontrola u informatičkom dobu (Majl Ogden); Zapažanja na konferenciji Kompjuteri, sloboda i privatnost (Edvard Dž. Marki); Privatnost, poštovanje osoba i rizik (Dag Eldesem). Problemi piraterije, autorstva i vlasništva, kao i hakovanja, nezaobilazne su teme u oblasti kompjuterske etike koja se razmatra u ovoj celini knjige, pa su ovim pitanjima posvećeni osmo i deveto poglavlje (Moralnost softverske piraterije (V. R. Svinjard, H. Rine i A. Keng Kau); Da li treba da kopiram softver svog bližnjeg? (Helen Nisenbaum); Znači, hoćete da budete pirati? (editorijal Pirata); Hakovanje i virusi (Tom Forester i Peri Morison); Savest hakera (Mentor); Da li su hakerski upadi etični? (Judžin Speford); Intervju sa hakerom (Ričard Spinelo); Računarski virus kao metafora (Rejmond Goci). Ipak, savet je čitaocima, što se odnosi i na tekstove u drugim delovima knjige, da pažljivo i sa kritičkom distancom čitaju odabrane tekstove, jer se u njima mogu pronaći stanovišta i argumenti koji često mogu biti u međusobnoj suprotnosti, ali i u suprotnosti sa mnogim uvreženim predrasudama, što se posebno odnosi na pitanje piraterije, na primer. Naravno, izbor tekstova je ovde i izvršen po principu davanja što šireg spektra perspektiva na istu temu, što čitaocu ostavlja otvorena vrata za samostalna kritička promišljanja i domišljanja ponuđenih istraživanja i stanovišta.
Četvrta i poslednja celina knjige je posvećena istraživanjima novih i budućih mogućnosti razvoja kompjutera, kao i potencijalnih etičkih problema sa kojima bi trebalo da se suočimo pre nego što te mogućnosti zažive. U knjizi se pod tim novim, "naprednim" kompjuterskim tehnologijama, pre svega misli na veštačku inteligenciju (Baku: EPICAC XIV (Kurt Vonegat); Neki aspekti etike i istraživanja silikonskog mozga (Den Remeni i Brajan Vilijams); Pogrešno prikazivanje ljudske inteligencije (Hjubert Drajfus); O čemu mislimo kada razmišljamo o kompjuterima? Razmišljanje o životnosti tokom igranja kompjuterskih igrica (Šeri Tarkl), virtuelnu "realnost" (Posledice korišćenja virtuelnih okruženja: pregled trenutnog znanja (Džon Vilson); Virtuelno nebo nije virtuelna granica: Etika u virtuelnoj stvarnosti (Blej Vitbi); Postojanje i verovanje: etika virtuelne realnosti (The Lencet)) i Internet umrežavanje (Zapažanja o Internetu i informacionim tehnologijama (Albert Gor, Mlađi); Gubljenje naše duše u sajberspejsu (Mark Kelner i Daglas Grotui); Silovanje u sajberspejsu (Džulijan Dajbel); O prostoru, seksu i uhođenju (Pamela Gilbert)), od kojih svaka pokreće svojevrsna etička pitanja. Da li mašine mogu da budu autonomne u odnosu na čoveka, tj. da li mogu da misle i imaju svest, i dalje su aktuelna tehnička pitanja, ali i pre konkretnog odgovora na njih, ljudi su se još odavno pitali da li uopšte to treba dozvoliti. I nezavisno od toga koliko verujemo ili ne verujemo u mogućnost ostvarenja veštačke inteligencije, ova tema je toliko intrigantna za čoveka da je pored naučnih i filozofskih rasprava, postala veoma zastupljena u umetnosti i književnosti, i retko koga ostavlja ravnodušnim. Isto kao i u slučaju veštačke inteligencije, i u slučaju virtuelne "realnosti", kroz koju se sve više ljudi zabavlja, druži, komunicira, obrazuje i sl., pojavljuju se vrlo zamršene etičke dileme. U tekstovima iz ove poslednje celine ponuđene su iscrpne analize i predviđanja postojećih i potencijalnih koristi i šteta od virtuelne stvarnosti kao sastavnog dela života savremenog i nekog budućeg čoveka. Naravno, pitanja umrežavanja putem Interneta, na određeni način, obuhvataju sva prethodno postavljena i razmotrena pitanja u knjizi, i njima je, verovatno po toj logici, ostavljeno mesto na samom kraju knjige.
Sama upotreba kompjuterskih tehnologija i Interneta, proizvela je potpuno novi, drugačiji (sajber) svet ili (sajber) prostor, potpuno novo polje ljudske interakcije koje postavlja sve veće moralne i druge izazove pred njegove korisnike. Ovaj novi (nefizički) svet sada ima sopstvena pravila, kulturne norme, obrazovne centre, klubove i udrženja, ekonomiju, političke pokrete, sopstvene teroriste i nove organizacije2, i kao takav, predstavlja veoma plodno tle za antropološka proučavanja, zbog čega se polako razvijaju poddiscipline "antropologija sajber sveta" i "virtuelna etnografija". Knjiga Komjuteri i etika u sajber doba pruža veoma koristan i inspirativan materijal za antropološka razmatranja problematike uplitanja kompjuterskih tehnologija u život savremenog čoveka, posebno zato što su u knjizi na interesantan način obrađene kulturna i društvena dimenzija širenja i uticaja ovog fenomena (v. posebno drugi deo knjige: Kompjuteri i kvalitet života).
Pred čitaocem je, dakle, obuhvatna i, bez obzira na kompleksnost problematike, pregledna knjiga. Njeni potencijalni čitaoci, posebno studenti, imaju priliku da se upoznaju sa raznovrsnim temama i stanovištima po pitanju kompjuterskih tehnologija, ali ipak, u njoj je gotovo svako pitanje ostavljeno bez konačnog odgovora, zbog čega je ona istovremeno biva podsticajno sredstvo za razvijanje moći kritičkog čitanja, razmišljanja i rasuđivanja.
Ivana Gačanović

01.01.09

CM Komunikacija i mediji - 13/2009
U ovoj knjizi razmatra se razvoj od etike tehnologije do kompjuterske etike – koja je nastala pod pritiskom suočavanja sa raznovrsnim moralnim problemima koje proizvodi svet raširene kompjuterizacije – pitanje mogućnosti vrednosne neutralnosti kompjuterske tehnologije, doprinos kompjutera kvalitetu života i rizici koji su s tim u vezi (otuđenje, anonimnost, rizici za privatnost, sigurnost, svojinu, slobodu). Razmatra se, takođe, kompjuterska piraterija, haking, kompjuterski virusi, kompjuterski zločin, i druge zloupotrebe kompjuterske tehnologije. Knjiga sadrži i rasprave o moralnom učinku interneta i virtuelnoj realnosti.
Kompjuterske tehnologije prožimaju svakodnevni život savremenog čoveka. Čak i najpovršniji pogled na čovekova svakodevna iskustva pokazuje da su ona nerazdvojiva od digitalnih instrumenata i informacija. Mogu da se vide internet adrese na kutijama za hranu, bankomatima, časopisima, flašama za tečnost za čišćenje ili na večernjim vestima. „Milenijumska buba” nije bila biološki entitet već politički i ekonomski problem. „Nintendo” i „Sega” ne samo da su postali deo našeg rečnika već njihovo igranje predstavlja i obred prelaza za današnju decu. Procenjuje se da pedeset pet miliona Amerikanaca ima pristup internetu, koji predstavlja kapiju nepreglednog sveta informacija i zabave. Kompjuteri čak dotiču naše poimanje religije i onoga šta je sveto, sudeći prema sledećem naslovu iz lista Amerika danas (USA Today): „Sajber religija: Tinejdžeri očekuju da će u narednim godinama internet zameniti iskustvo odlaska u crkvu.” Svi navedeni primeri, naravno, predstavljaju tek delić toga kako kompjuteri i tehnologije zasnovane na kompjuterima prožimaju i oblikuju različite aspekte svakodnevnog života i razmišljanja ljudi.
Ovakva revolucija, ili promena paradigme, izaziva pojavu brojnih hiperbola i mitova na osnovu brojnih izvora. Zaposleni u trgovini i industriji nastoje da pokažu kako su kompjuteri neophodni za čovekov opstanak – mogu se uzeti za primer reklame kojima se ljudi bombarduju a u kojima se tvrdi da kompjuteri unose red u ljudske poslove i život. Političari nastoje da na talasu tehnofilije steknu popularnost. Vojna propaganda naglašava preciznost i efikasnost kompjutera za skupe odbrambene projekte. Prema ovim i brojnim drugim primerima, kompjuteri su penicilin za probleme života, slobode i društva. Ideje o magičnosti kompjuterske tehnologije integrisane su, i dodatno osnažene, modernim etosom kulture: „Brže, bolje, jače”. A naravno da su takve tvrdnje zapravo isuviše optimistične i prenaglašene.
S druge strane debate kakvu pokreću ova pitanja, nalaze se upozoravajuće priče koje nam, između ostalih, plasira industrija zabave. Na isti način na koji je svojevremeno Frankenštajn Meri Šeli artikulisao devetnaestovekovnu strepnju u vezi sa tada novim tehnologijama, filmovi poput Terminatora, ratnih igara, Brazila, Mreže ili Matriksa ukazuju na opasnost upliva kompjutera u bitne segmente čovekovog života. Pojavili su se i zaostali pokreti neoludita, koji pozivaju današnjeg čoveka da se vrati jednostavnijim vremenima u kojima je, deluje, iskustvo bilo manje posredovano tehnologijom.
Bez obzira na to koja perspektiva da se usvoji, sve strane u debati slažu se da kompjuterska tehnologija predstavlja svojevrsnu moć i da stvara nove sposobnosti. Ipak, s tolikom moći dolazi i potreba da se upotreba kompjuterskih tehnologija refleksivno promisli. A takvo promišljanje trebalo bi sprovesti pre upotrebe neke nove tehnologije. S obzirom na to da su ljudi preplavljeni slikama i informacijama o kompjuterima, trebalo bi da se obrati pažnja na potencijalnu štetu i korist kakvu čoveku donosi usvajanje kompjuterskih tehnologija. Ukoliko ljudi žele da ih usvoje na najbolji mogući način, trebalo bi da aktuelnu strast prema tehnologiji usmere ka unapređivanju svakodnevnog života, ali misleći i na to šta će biti sutra. Jedan od načina da se to postigne može da bude razumevanje preuveličavanja, političkog konteksta i bazičnih želja koje leže u osnovi stavova iznetih na obe strane debate. Nakon prevazilaženja preuveličavanja moći će bolje da se formulišu najvažnija pitanja u vezi sa uticajem i vrednostima koji leže u osnovi ovih tehnologija.
Nijedna hrestomatija ne može da pokrije celokupnu oblast izazova kakve predstavljaju mikročipovi, sajberprostor i kompjuterske tehnologije. Na primer, reference na kompjuterske tehnologije u ovoj knjizi tiču se ne samo kompjutera kao kutije s mikročipovima na korisnikovom stolu već i političkih organizacija stvorenih usvajanjem i razvojem kompjutera, socijalnim procesima koji su uslovili nastanak takvih artefakata, kao i zadacima koje čovek može da obavi zahvaljujući kompjuterima a koji su ranije bili nezamislivi. Kada se razmatra etički značaj kompjuterskih tehnologija, važno je da se svi ti elementi uzmu u obzir. Kompjuter nije tek hrpa plastike, metala i silicijuma, već je to tehnologija koja izranja iz specifičnog socijalnog konteksta i u njemu se koristi. Zato je pri čitanju svakog poglavlja ove knjige neophodno pažljivo promisliti kako se razumeju „kompjuterske tehnologije”, a posebno socijalnoetičke vrednosti koje one podrazumevaju.
Knjiga omogućava da se razumeju i procenjuju socijalna i etička pitanja koja su otvorena upotrebom kompjuterskih tehnologija. U knjigu je uvršćen reprezentativni uzorak problema o tehnologiji koji ukazuju na dubinu aktuelne situacije i budućih situacija. Osim toga, reč je o pitanjima koja prevazilaze lokalni i nacionalni nivo – o ključnim globalnim problemima kada je tehnologija u pitanju.
Posebna pažnja je usmerena na pitanje da li se profesionalna etika odnosi na stručnjake u oblasti kompjutera. Iznesena je tvrdnja da, kako stvari sada stoje, iako oni koji se bave kompjuterima možda čine profesiju u institucionalnom smislu, oni je ne čine i u smislu da se bave istom aktivnošću. Upravo je zajednička praksa u osnovi ili zajednička aktivnost to što im nedostaje kao instituciji. Bolji način da se to kaže moglo bi da bude da postoji previše aktivnosti koje imaju malo toga ili nemaju ništa zajedničko, osim što su povezane sa kompjuterima. Postoje korisnici različitih tipova: programeri, prodavači, prodavci, proizvođači, oni koji surfuju vebom, kapitalisti skloni riziku i mnogi drugi. Nesumnjivo je da neki od tih ljudi uživaju profesionalni ugled ne zbog svoje puke povezanosti sa kompjuterima već zato što su, recimo, inženjeri. Ono što im je svima zajedničko jeste jedan komad hardvera koji se neprekidno menja. Možda će se vremenom pojaviti jasnije linije razgraničenja, ali kako sada stvari stoje, ne može se puno toga dobiti pozivanjem na model „profesije”. Poenta koja se u knjizi iznosi u stvari je veoma jednostavna. Ono što je najvažnija svakodnevna pojava mnogih koji se bave kompjuterima nije praktikovanje neke jedinstvene discipline već jedan objekat, ili grupa njih, koje najčešće zovemo „kompjuterske tehnologije”. Ono što ti ljudi stvarno rade jeste to da obavljaju poslove kao što su menadžment, istraživanje, razvoj i prodaja.
Rezultat toga jeste da zajednica stručnjaka za kompjutere ne poseduje zajedničke standarde, pojam uspeha ili sistem nagrađivanja. Ono što se u jednom trenutku smatra vrhunskim dometom u sledećem već može da postane beskorisni fahidiotizam. S obzirom na toliku raznovrsnost, ne može ni da postoji zajednica koja bi delila vrednosti niti koju bi odlikovao dogovor o standardima ponašanja. Doktori i advokati, na primer, po pravilu ostaju suštinski uokvireni stručnom praksom tokom radnog veka. Neki bez sumnje dobijaju i administrativne pozicije ili se okreću biznisu, ali uspeh u medicini po pravilu zavisi od pridržavanja uobičajene profesionalne prakse. Nasuprot tome, mnogi kompjuterski inženjeri teže menadžerskim pozicijama na kojima se kompjuteri koriste samo u pomoćne svrhe.
Sve ovo znači da nema mnogo smisla govoriti o profesionalnoj etici onih koji se bave kompjuterima. Ta grupa čini jedinstvenu „profesiju” tek uzgred. Njoj nedostaje jedinstvena zajednička praksa koja je fundamentalna za identifikovanje i zasnivanje istinskih profesionalnih obaveza. Otuda i sklonost da se mnogi etički problemi razmatrani u okviru kompjuterske etike posmatraju kao problemi etike biznisa/menadžmenta, a neke među njima kao probleme u vezi sa ličnim odnosima u novom mediju na primer, u sobama za ćaskanje, putem imejla i drugim vidovima interakcije i komunikacije na vebu. Neki među njima tiču se upotrebe i zloupotrebe kompjutera u raznovrsne svrhe. Ipak, zaključuje se u knjizi, ništa se neće dobiti, ili će se dobiti vrlo malo, ako se prema tim problemima budemo odnosili kao prema problemima profesionalne etike. Jednostavno rečeno – u njihovom slučaju nisu profesionalni problemi ti koji su suštinski značajni.
Ništa od u knjizi iznesenog ne treba posmatrati kao razlog da se etički problemi koji se otvaraju u vezi sa upotrebom i razvojem kompjutera smatraju jednostavnim, niti da ih nije vredno proučavati u filozofskom i u praktičnom smislu. Ništa ne bi bilo manje tačno. Jedino što se u knjizi sugeriše jeste da je, ukoliko se želi da se napravi stvarni proboj, važno da se ne započinje na pogrešan način, pokušavajući da se ovi problemi situiraju u domen profesionalne etike.
Knjiga je podeljena u četiri velika dela i niz priloga. Svaki od tih delova dalje je podeljen u poglavlja sačinjena od eseja iz filozofije, sociologije, psihologije, informatike, novinarstva, političkih nauka i književnosti. Prvi deo, „Tehnologija, kompjuteri i vrednosti”, služi kao uvod u filozofiju tehnologije i čitav jedan svet vrednosti kakav trenutno kreira tehnologija – u ovom slučaju kompjuterska tehnologija. Drugi deo, „Kompjuteri i kvalitet života”, bavi se uticajem koji su kompjuteri izvršili na čovekov kvalitet života i pokreće veoma ozbiljna pitanja o čovekovom maltene slepom prihvatanju kompjutera kao dobrih. Treći deo, „Upotreba, zloupotrebe i posledice po društvo”, usmeren je ka nešto specifičnijim izazovima kakve pred ljude stavlja upotreba i zloupotreba kompjuterskih tehnologija. Konačno, četvrti deo, „Evoluirajuće računarske tehnologije”, istražuje nove i buduće mogućnosti razvoja kompjutera, kao i etičke probleme s kojima bi ljudi trebalo da se suoče pre nego što te mogućnosti i zažive.
Svaki deo ima kratak uvod u problematiku ne bi li se olakšalo razumevanje logike njegove organizacije i redosleda izlaganja. Osim toga, u vidu olakšice za razumevanje osnovnih pitanja iz svakog od u ovoj knjizi prikupljenih eseja, ponađen je i po jedan pasus uvodnog karaktera. Svaki od ta četiri velika dela knjige završava se izabranom bibliografijom raznovrsnih materijala relevantnih za teme o kojima je bilo reči u tom konkretnom delu.
Prilozi sadrže još referenci i izvora. Oni uključuju profesionalne etičke kodekse, zvanične stavove institucija o etički regulisanoj upotrebi kompjutera i spiskove biblioteka, vladinih i internet izvora.
Reč je o dobro koncipiranoj, vešto napisanoj i podsticajnoj knjizi koja je, uprkos složenom predmetu analize, izuzetno pregledna i čitljiva.

Biljana Vitković