NOAM ČOMSKI rođen je 1928. godine u Filadelfiji (Sjedinjene Države) i jedan je od najuticajnijih savremenih mislilaca u svetu. Polje njegovih interesovanja i delovanja obuhvata savremeno društvo, politički sistem, ideologiju, lingvistiku, informacione tehnologije i mnoge druge oblasti. Posebno je zaslužan za razvoj teorije o generativnoj gramatici i kognitivne revolucije. Profesor je lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Inostrani je član Srpske akademije nauka i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka.
01.01.00
Politika
04.10.1999.
Savremeni svet
Druga strana demokratije
Noam Čomski: "Kontrolisana demokratija"; izdavač: CID, Podgorica, 1999.
Istražujući prirodu demokratije koju SAD (Amerika) tako bučno nudi i nameće celom svetu, Čomski otkriva da je ona zapravo maska za ostvarivanje sebičnih interesa poslovnih krugova ove zemlje.
Dok liberali, ideolozi i apologeti zapadne demokratije u njoj vide samo najviše vrednosti, Čomski ukazuje na njenu dvostrukost: ideje i praksa kontrole misli, indoktrinacija je razvijenija u slobodnim društvima nego u autoritarnim. I posle nestanka Sovjetskog Saveza koristi se obrazac hladnog rata - nadzor nad domaćim stanovništvom zastrašivanjem.
Američko društvo je duboko podeljeno. Ipak, u njemu postoji samo jedna, "poslovna partija". Amerika je totalitarna država koja priznaje samo interese elite. Dobro organizovana elita i nepovezano, rasuto stanovništvo - to je obrazac uspešne kapitalističke demokratije. Američko društvo je plutokratsko i rasističko, društvo belih bogataša, piše Čomski.
Ovakvu demokratiju Amerika gradi i u drugim delovima sveta. Kao čuvar kapitalističkog poretka ona je, suprotstavljajući se Sovjetskom Savezu, pomagala uspostavljanje fašističke vlasti u Italiji, Nemačkoj i Japanu, a tokom i posle Drugog svetskog rata obnovu konzervativnog poretka. Prava žrtva hladnog rata bio je i ostaje Treći svet. Poseban interes Amerike je nafta Srednjeg istoka, preko koje ona kontroliše prvenstveno Evropu i Japan. Cilj Trilaterale je ponovna kolonizacija sveta. Ideologija ekonomskog liberalizma je politička iluzija koju Zapad prodaje Trećem svetu da bi ga mogao pljačkati. Privrede zapadnih zemalja su snažno oslonjene na državni intervencionizam. Opšti rezultat pobede liberalizma je pad učešća siromašnih u svetskom bogatstvu sa četvrtine na petinu tokom osamdesetih.
Formula za "širenje demokratije" je uspostavljanje vlada od lokalnih poslovnih elita oslonjenih na vojsku i policiju, koje služe interesima Amerike pod nadzorom njenih tajnih službi. Kolonizacija Srednje, Istočne Evrope i Balkana je u toku.
Opredeljena za očuvanje položaja "jedine vojne supersile" Amerika nasilno uvodi red u svetu, a i u zemlji kada je potrebno. "Sloboda je fina stvar, ali u granicama", sarkastično primećuje Čomski.
Ova knjiga Čomskog, objavljena u Londonu 1991, govori i o događajima koji će se tek desiti devedesetih na našim prostorima.
U nastojanju da spreči preseljenje središta svetske privrede i politike u Evroaziju, tačnije u Istočnu Aziju (Hantington, "Sukob civilizacija"), Amerika protiv svojih glavnih suparnika Evrope, Rusije, Kine i Indije usmerava muslimanski svet (Aleksandar del Va "Sjedinjene Države i islamizam, alijansa protiv Evrope"). Borba za ljudska prava, među kojima je glavno sloboda ispovedanja i širenja vere, smišljena je za razaranje ovih država, a ne za njihovu demokratizaciju (Ekmečić, "Ogledi iz istorije").
Jedinu prepreku svetskoj vladavini Zapada Danilevski je, posle Krimskog rata, suočen sa neprijateljstvom cele Evrope prema Rusiji, video u stvaranju Slovenskog saveza ("Rusija i Evropa"). Istočno pitanje, danas ponovo otvoreno, ovaj put na planetarnom prostoru, rešava i sudbinu demokratije u svetu. Najveća opasnost za nju je, po oceni Ekmečića, katolički mondijalizam - savez Vatikana i Amerike, u kojoj je katolička crkva, usmerena na obnovu autoritarnog poretka, ostvarila i sve više jača svoj odlučujući uticaj na društvo i državu.
Branimir KULJANIN
