Milutin Milanković (1879 - 1958) bio je srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje“ koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama položaja Zemlje u odnosu na Sunce, danas poznati kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti zemlje, kao i klimatske promene na zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti. On je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturnih uslova na vrhu zemljine atmosfere kao i temperaturne uslove na planetama unutrašnjeg sunčevog sistema, Merkuru, Veneri, Marsu i zemljinom prirodnom satelitu, Mesecu. Pored toga, Milanković, se smatra u geofizici za ko-autor teorije tektonskih ploča, sa svojim radom „Pomeranje zemljinih polova rotacije“.
Milanković rođen je u Dalju, blizu Osijeka na području kraljevine Hrvatske i Slavonije (koja je bila deo Austro-Ugarske). Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu i stekao doktorat iz tehničkih nauka. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina 1909. označava prekretnicu u njegovom životu. Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom armiranog betona, odlučio je da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. Već 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Do kraja rata završio je monografiju pod naslovom Théorie mathématique des phénomenes thermiques produits par la radiation solaire (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima), koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu.
Pred sam početak rata u Jugoslaviji, 1941. je završeno štampanje obimnog i najznačajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba), na 626 strana, objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. Ovo delo je prevedeno na engleski 1969, od strane Izraelskog Programa za Naučne Prevode, pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Problem.
Milutin Milanković je u svom bogatom stvaralačkom životu uradio i predložio, između ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Milanković je detaljno pisao o ovom svom pokušaju u izveštaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa, u svojim memoarima i u Kanonu osunčavanja, napominjući da mu nije jasno zašto reforma, koja je jednoglasno usvojena 30. maja 1923. godine u Carigradu, i pored svih svojih prednosti, kasnije nije primenjena.
Godine 1920. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog člana 1924. Za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925, bio član Nemačke akademije Naturalista Leopoldine u Haleu, kao i član mnogih naučnih društava kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Umro je u osamdesetoj godini života, 1958. godine u Beogradu. Po sopstvenoj želji sahranjen je u rodnom selu.
01.01.00
Politika
05.09.2002.
IZ GRAFIČKOG ATELJEA "DERETA"
Vasiona i vekovi
Posle letnje pauze, Grafički atelje "Dereta" otvorio je jesenju izdavačku sezonu predstavljanjem nove biblioteke "Umetnost i saznanje" u kojoj će biti objavljivana naučna dela napisana popularnim ali visokoliterarnim jezikom. Prva knjiga u ovoj ediciji koju uređuje Dragan Mojović jeste delo "Kroz vasionu i vekove" Milutina Milankovića, naučnika svetskog glasa, koga ? kako je već poznato ? taj svet više uvažava nego njegovi sunarodnici.
Dovoljno je reći da su Milankovićeva dela objavljivana najčešće na evropskim jezicima, a da ih gotovo pola veka nije bilo moguće naći u našim nacionalnim bibliotekama..
Izabranoj lepotici
Jedina hvale vredna činjenica, kaže Mojović, jeste da su pre pet godina SANU i Zavod za udžbenike iz Beograda prvi put štampali Milankovićeve najznačajnije spise u sedam knjiga. "Kroz vasionu i vekove" je istorija astronomije u malom, najpopularnije Milankovićevo delo i, sada u izdanju "Derete", sedmo izdanje od 1928. godine, kada je prvi put štampano.
Sada je, međutim, i ilustrovano, a "Dereta" obećava da će naredno biti u koloru, i sa mnogo više fotografija. U njemu se vidi i do koje je mere Milutin Milanković imao književnog talenta. Pesnički koncipirana i izvedena, knjiga "Kroz vasionu i vekove" zamišljena je kao niz pisama i razglednica koje naučnik šalje "izabranoj lepotici" prijateljici, imaginarno putujući iz Beograda kroz vreme i prostor Indije, Mesopotamije, Kine, Grčke... iako sedi u sobici Kapetan-Mišinog zdanja.
Naučna pisma
Ta putovanja su nalik istinskim naučnim ekskurzijama sa kojih Milanković opisuje sve što se moglo videti i doživeti, kako kaže Mojović, na ulicama antičke Atine, Vavilona, Carigrada, u Aleksandriji, Rimu... Na njima naš naučnik sreće Eratostena, Protagoru, Arhimeda, Aristotela, Aleksandra Velikog, Njutna...
Ova naučna pisma uzbudljiva su lirska proza, kaže Dragan Mojović, i među najboljom u našoj i u svetskoj literaturi. Ona širinom imaginacije i veštinom tumačenja naučnih ideja, lepotom pričanja i lepotom jezika prevazilaze naučne bestselere 20. veka, "Kratku povest vremena" Stivena Hokinga, "Kosmos" Karla Sagana ili "Snove o konačnoj teoriji" nobelovca Stivena Vajnberga.
A. C.
01.01.00
Danas
05.10.2002.
Kroz vasionu i vekove
"Kroz vasionu i vekove", naucnu istoriju astronomije Milutina Milankovica, nedavno je objavila izdavacka kuca "Dereta". Ova Milankoviceva studija predstavlja i izuzetnu epistolarnu i putopisnu prozu, koja pleni bogatstvom ideja, lakim stilom, lepotom kazivanja i staje u red bestselera poput "Kratke povesti vremena" Stivena Hokinga, "Kosmosa" Karla Sagana, "Istorije vaseljene" nobelovca Liona Ledermana ili "Snova o konacnoj teoriji" nobelovca Stivena Vajnberga. Tokom poslednje decenije XX veka, Milutin Milankovic je velican u Evropi, Rusiji i Americi, kao autor velicanstvene astronomske i matematicke teorije klimatskih pojava, kao izumitelj najtacnijeg istorijskog kalendara koji je u svetu do danas sacinjen i kao autor projekta "Apsolutne zidanice" - najvece moguce gradjevine koja se na nasoj planeti moze podici.
Za milion godina unazad, Milankovic je matematicki izracunao da postoje ciklicne promene u osuncavanju Zemlje i da one dovode do stalnih promena globalne klime - ritmickog nadiranja i povlacenja lednika u Severnoj Americi i Evropi. Milankovicevo otkrice svetska nauka stavlja u rang Kopernikove heliocentricne teorije, Keplerovih zakona i Njutnovog zakona gravitacije, jer je pokazao da se osuncavanje zemlje i drugih planeta moze matematicki izracunati zato sto je visestruko zakonito uslovljeno. "Kroz vasionu i vekove" je naucna istorija pisana tako da se kroz nju uzbudjivo i lepo moze putovati, a pored talenta za naucna otkrica, Milutin Milankovic je ocito imao i izrazit pripovedacki dar, u duhu one stare ruske poslovice da "jedan dar nikad ne ide sam".
S. D.