Kupinovo vino

13.05.04

Gost „Platoa“, Džoana Haris, svetski je poznata spisateljica čija se dela u Britaniji nedeljno prodaju u 60 hiljada primeraka. Pomenimo i činjenicu da je po njenom romanu „Čokolada“ snimljen film sa Žilijet Binoš i Džoni Depom. Zahvaljujući „Platou“, i domaća publika je mogla da se upozna sa njenim delima („Čuvari obale“ i „Kupinovo vino“).

Nasmejana i ljubazna pričala je Džoana (1964.) o tome kako je većina njenih knjiga smeštena u male zajednice, kako još uvek voli Žil Verna i dečiju književnost, kako je napisala i kuvar, koji je i svojevrstan dnevnik. U razgovoru za „Blic“ Džoana je rekla i da ne postoje suštinski male stvari.

„Pišem o onome što zaokuplja ljude u svakodnevnom životu, pišem o ljudima koji vole svoju decu, ljudima koji špijuniraju svoje komšije, ljudima koji vole da kuvaju, ljudima koji se plaše starosti. Sve te stvari samo su naizgled male“.

Hrana, kao i kult spremanja hrane ima veoma važno mesto u vašim delima. Šta za vas znači hrana?
- Svi ljudi na svetu su na neki način povezani preko hrane, hrana povezuje različite kulture. Hranu koristim kao dobar način da moja čitalačka publika na svojevrtan način upozna, na primer, Francuze. Postoje ljudi kojima hrana služi kao sredstvo utehe. Svuda u svetu postoje ljudi koji se sećaju detinjstva kroz hranu, kroz insistiranje na specijalitetima svojih baka. Jelovnik jedne nacije je njen važan reprezent.

U vašim delima čini se veoma je važan i element bajke?
- U pravu ste, postoji jedan snažan element bajke u mojim knjigama koji ima mnogo toga zajedničkog sa klasičnim bajkama, mitovima ili folklorom. Što ni u kom slučaju nije beznačajno ni u životu čoveka koji možda ne voli da čita.

Hoćete da kažete kako svi imaju potrebu za mitovima ili iluzijama?
- Mislim da su iluzije, ili zovite ih kako hoćete, važne za sve. Živimo u teškom vremenu i mislim da nećemo pogrešiti ako kažemo da nam bajke nikada nisu bile potrebnije. Znate, svojevremeno bajke nisu bile stvarane samo za decu već za odrasle. Često su to tamne i teške priče, jer su oslikavale okrutna i brutalna vremena. Bez obzira na svu tehnologiju i elektroniku mi se suštinski nismo mnogo promenili. Još uvek nam je potrebno da verujemo kako čudo može da se dogodi i da ljubav može da nas sapase.

A šta je to što muči zapadnog čoveka koji ima mnogo bolji standard od ljudi na ovim prostorima?
- Život u Americi i Zapadnoj Evropi daleko je od blagostanja. Jedan od problema savake bogate zemlje je i u tome da više novca istovremeno iznači i više polarizacije, društvenog podvajanja. Ono što se vidi u medijima obično je različito od realnosti. Mislim da u Engleskoj u poslednjih 100 godina nije bilo toliko siromašnih ljudi kao što ih ima sada. Novac čini ljude sebičnima.

Vratimo se vašim delima; jeste li očekivali da ćete biti tako čitani?
- Nisam. To je bilo veliko iznenađenje za mene. Jer, i pre „Čokolade“ sam pisala knjige ali one nisu bile prodavane u 60.000 primeraka nedeljno.

A vaši prvi utisci o Beogradu?
Dve stvari su me zaprepastile: prvo, imate mnogo knjižara i divno je videti toliko ljudi koji su zainteresovani da čitaju. I drugo, srdačnost i dobrodošlica koju sam osetila, kao i zainteresovanost za to što radim.

Tatjana Nježić

12.05.04

MAJKA engleske bestseler književnice Džoane Haris ("Čokolada", "Kupinovo vino", "Čuvari obale", "Tri četvrti pomorandže") svoj francuski identitet u Britaniji, u kojoj živi najveći deo svog života, čuva, sa strašću kuvajući francuska jela. Majčino kuvanje i pripovedački dar ispostavili su se kao snaga dovoljna da izluči čitav niz literarnih junakinja nesavitljive kičme, sklonih misticizmu, i nimalo zainteresovanih za to kako "normalan svet" živi.
Hrana, porodični recepti, kulinarke misterije, protkani kroz sećanja, kao mudra knjiga saveta za najrazličitije tegobe čovekove, zbirka su vidarskih tajni kojima suvereno raspolaže Džoana Haris, sagovornica "Novosti", ovih dana u Beogradu gošća "Platoa", svog ekskluzivnog izdavača za srpski jezik.

OČARANA MAGIJOM
VAŠE priče su najvećim delom smeštene u Francusku. Koliko je o tome odlučio vaš britansko-francuski identitet?
- Svakako sam ja proizvod dve kulture, i teško je reći šta kada progovara iz mene. Moja majka, Francuskinja, glavni uticaj je izvršila kroz kuhinju i neverovatne priče. Delovanje mog oca vidi se u strastvenom baštovanstvu, vrlo svojstvenom njegovoj porodici. A ostalo je moj karakter. Kao mala, imala sama snažan osećaj da sam strankinja, a kada čovek živi u inostranstvu, tada ima i jedan drugačiji, više ispitivački pogled na ljude.
Druga dimenzija vaših romana je prošlost - čak i ako priča nema nedvosmislenih vremenskih obeležja.
- LJudi su u velikoj meri proizvod svoje prošlosti, a neretko toga nisu ni svesni. Najviše volim da pišem o onima čija je prošlost toliko prepuna tajni, da naprosto i nije prošlost. Uzbudljivo je tek malo zagrebati po površini života naoko vrlo banalne osobe i otkriti čitav bunar tajanstvenih nedorečenosti. Dobar deo mojih likova su upravo žrtve starih, živih tajni, a da im nije jasno odakle taj nemir, tuga, gorčina...
Da li verujete da su magija i misterija činjenice iz svakodnevnog života?
- Sve to zavisi od toga kako čovek gleda na život. Ne tako davno pomisao da ćemo pritiskom na prekidač paliti svetlo, bila je čisto čudo. Beskrajne su mogućnosti tumačenja tih pojmova. Kada pišem, pokušavam da natuknem da misteriozno i magično ne dolaze nužno od natprirodnih sila, već jednostavno iz samog karaktera ličnosti. Ako govorim o sebi - sama se nalazim u beskonačnom stanju očaranosti magijom i misterijom svakodnevnog života. Čvrsto u to verujem.

ALHEMIJA HRANE
KOD vas uvek srećemo snažne junakinje, avanturistkinje, gonjene snažnim silama prošlosti, greha, tajne.
- Ne znam da li to radim svesno. Ali, sigurno mi pasivni i pomirljivi ženski likovi nisu zanimljivi. Moje junakinje su individualistkinje i ne boje se da prkose u lice svetu. U tom smislu ih možemo videti kao izgrednice. A o malim sredinama sam uvek najviše volela da pišem. Ako u žižu uzmete malu zajednicu, tada daleko jasnije vidite kako pojedinac na nju utiče. Kada "neposlušan" i nemiran junak stigne u selo od stotinak stanovnika, posledice se odmah vide. Dobija se sjajna koncentracija drame, kao u pozorištu.
Vaš stalni motiv je hrana i dejstvo snažnih, bogatih, plemenitih, novih ukusa na ljudsku dušu? Odkle dolazi ta moć?
- Hrana je univerzalan jezik. Svi znaju šta ona predstavlja. Svi delimo tu vrstu impresije. Recimo, ja pišem o francuskom selu, a knjige se štampaju u Koreji. Šta oni znaju o tome? Verujem da je hrana jedna od najmoćnijih niti povezivanja. Može biti uteha ili socijalni činilac, kada želimo da se sastanemo sa prijateljima. Ona je izraz radosti i slavlja, zatim, način da se neka kultura održi u životu i da se ostane u vezi sa precima ili rodbinom, kao u slučaju moje majke Francuskinje. Ona dosta govori o karakteru: čovek koji jede sa žarom, obično i živi sa žarom. Onaj ko panično kontroliše ishranu, po svoj prilici je uplašen i od samog života. Pripremanje hrane jeste vrsta magije, jer se od nečeg vrlo elementarnog stvara novi, složeniji kvalitet. Ima jaku terapijsku moć, sjajno služi da ispoljimo osećanja na nekonvencionalan način. Pišem o čulima i o ljudima koji čulima reaguju na život. U biti to jeste paganski. Moji junaci su strasni ljudi koji se raduju životu. Ako nije tako, onda sa njima nešto ozbiljno ne valja.

Ana GRUJIĆ

11.05.04

POZNATA britanska spisateljica Džoana Haris (1964), autorka čuvenog romana "Čokolada", gost je beogradskog "Platoa", inače njenog ekskluzivnog izdavača za Srbiju. Povod njenog dolaska su upravo objavljeni romani "Kupinovo vino" i "Čuvari obale".
Istakavši da je "Plato" do sada objavio tri njena romana i da se četvrti upravo prevodi urednik dr Aleksandar Jerkov je u jučerašnjem obraćanju štampi rekao da su to hit knjige, ali istovremeno i dobra literatura.
Harisova,po majci Francuskinja, studirala je modernu i srednjevekovnu filologiju u Kembridžu. Posle brojnih poslova kojima se bavila ( rok muzičar, botaničar, računovođa) postala je profesor francuskog jezika. NJen roman "Čokolada", po kojem je snimljen film sa Žilijet Binoš, postao je veliki hit, a slavu je nastavila sa romanima "Kupinovo vino", "Pet četvrtina pomorandže" i "Čuvari obale", koji su mesecima bili na vrhovima lista najtraženijih knjiga.
- Uglavnom napišem jednu knjigu godišnje. Radnja mojih romana smeštena je većim delom u malim mestima južne Francuske - rekla je Harisova. - "Kupinovo vino" je deo trilogije, u kojoj su "Čokolada" i "Pet četvrtina pomorandže", koju povezuje zajednička tema - hrana. Radnja "Kupinovog vina" je smeštena u Francuskoj i Engleskoj, a ovoga puta sam se odlučila da to bude vino koje je moj deda pravio. Glavni junak je tridesetpetogodišnji pisac DŽejn Mekintoš, koji je napisao jedan roman, posle koga je dobio blokadu i ne može više da piše. Najvažnija osoba u njegovom životu je starac po imenu DŽo, koji je pravi čarobnjak u pravljenju kupinovog vina, a koji nestaje kada je Mekintoš imao 14 godina. U trenutku kada je Mekintošu DŽo najviše potreban, pojavljuje se šest flaša vina u njegovoj kući, starog 20 godina i predstavlja vezu sa prošlošću.
Na novinarsko pitanje da li će nastaviti svoju čuvenu trilogiju Harisova je rekla da ne planira ništa unapred osim da piše i napomenula da je napisala kuvar sa receptima iz ovih knjiga, koji je delimično i porodični dnevnik.
- Moji omiljeni pisci su isti kao kada sam imala deset godina. Volim Žil Verna, a kasnije sam otkrila lingvističke heroje od kojih izdvajam Vladimira Nabokova čiji jezik volim.
Harisova živi u Jorkširu sa mužem, desetogodišnjom ćerkom Anom i mnogo zečeva.
- Muž je zadovoljan onim što radim, ali mu ne dam da čita moje knjige dok ih ne završim. Što se moje ćerke tiče, ona obožava što sam pisac, jer mogu da je upoznam sa piscima za decu koje voli, među njima i sa čuvenom DŽ.K. Rouling. Ona posebno voli zečeve, kao mala imala je nevidljivog zeca koji je kao junak ušao u "Čokoladu". Moja omiljena životinja je mačka.
Harisova ističe da kada bi imala normalan život pisala bi samo pre podne. Ovako, s obzirom da mnogo putuje osuđena je da piše kad ima vremena - u avionu, po hotelima. Sledećeg meseca ide u Francusku, a posle toga se nada da će prestati sa turnejama...

D.B.Matović