Goran Nikolić (Ivanjica, 1974), ekonomista.Diplomirao je 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (smer Spol?na i unutrašnja trgovina), gde je i magistrirao oktobra 2002.Od marta 2001. radio je u Institutu za spol?nu trgovinu, gde je stekao zvanje istraživača-saradnika, da bi potom radio u Privrednoj komori Srbije (Centar za naučnoistraživački rad i ekonomske analize).Februara 2009. odbranio je doktorsku disertaciju „Strukturno prilagođavanje robnog izvoza Srbije uvoznoj tražnji EU“, da bi se u maju iste godine zaposlio u Institutu za evropske studije u Beogradu.Objavl?uje konjunkturne analize, posebno izučava strukture spol?notrgovinske razmene Srbije (ukupne i s EU), analizira tendencije kursa dinara i platnog bilansa, istražuje uticaj evropskih integracija na spol?notrgovinske tokove, te se bavi analizama međunarodne ekonomije, kao i ekonomskom istorijom.Bio je saradnik, u ime Privredne komore Srbije, na izradi Bele knjige Saveta stranih investitora 2008. Bio je, tokom 2011, glavni urednik EMG Intelligence Unit, specijalnog izdanja u okviru EMG Grupe, gde je izlazio i Magazin Ekonomist. Tokom 2012. bio je saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), mesečnog konjunkturnog časopisa Ekonomskog instituta.Povremeni je kolumnista domaćih dnevnih i nedel?nih listova.Aktivno učestvuje na konferencijama matičnog instituta. Imao je uvodna i ostala predavanja na konferencijama drugih instituta i institucija, poput NDES, IMPP ili Predavačkog centra Kolarčevog narodnog univerziteta (imao je seriju od tri predavanja decembra 2010. i jedno predavanje u januaru 2013). Recenzent je radova autora koji pišu za časopise: Panoeconomicus, Ekonomski pogledi, Međunarodna politika, Industrija, Stanovništvo. Član je recenzionog odbora časopisa Ekonomski pogledi i član redakcije časopisa IMPP: The Review of International Affairs.Goran Nikolić je objavio veći broj naučnih i stručnih radova i studija, te učestvovao u radu više naučnih skupova nacionalnogznačaja (posebno u organizaciji Naučnog društva ekonomista Srbije, čiji je član).Autor je šest monografija, pored ostalih: Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije (2003), Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa EU i svetom (2010) i Ekonomija krize (2014).
12.02.04 Glas javnosti
Da li je dinar bio zlatan
Goran Nikolić: "Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije 1918 - 1941"
Kao dobrodošli otklon od poetika i fikcija nemilosrdnih srpskih skribomana, "Stubovi kulture" objavili su knjigu Gorana Nikolića "Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije 1918 - 1941". Knjiga ima pet delova i zaključak, u prva dva dela daje se pregled deviznog režima u svetu i opšte ekonomsko stanje Kraljevine Jugoslavije. Treći deo ocenjuje mere devizne politike i tendencije kursne vrednosti dinara, dok sledeća celina obrađuje glavne faktore koji su uticali na tendencije kursa nacionalne valute.
Peti deo daje odgovor kakav je to uticaj imalo na spoljnotrgovinsku razmenu i ukupni privredni ambijent. Knjiga je proširena verzija magistarskog rada koji je odobrila komisija u sastavu Oskar Kovač, Goran Pitić, Radovan Kovačević. Prema rečima Gojka Božovića, Nikolićeva knjiga nije samo ekonomska analiza, već i istorijska, jer objašnjava kako je ekonomija uslovljena politikom, društvom, istorijom, slučajem. Temi ove zanimljive i provokativne knjige autor je prišao sa zdravom skepsom i naučno, ponudivši nam knjigu koja se čita kao da govori o današnjem trenutku.
Prema rečima autora, zbog nedemokratskog političkog ambijenta, u kome se naša zemlja nalazila više od pola stoleća, nije čudno što ovako bitna ekonomsko-istorijska problematika nije ozbiljnije analizirana, a ako je to i rađeno, bilo je kroz prizmu marksističke teorije.
Knjiga je, takođe, i pokušaj da se da odgovor na pominjane tvrdnje da je dinar nekada bio jedna od najjačih svetskih valuta, da je bio zamenjiv za zlato i da je bio rado primana valuta bilo gde u svetu. Prema Božovićevim rečima aduti ove knjige su, osim rasvetljavanja jednog perioda u ekonomskoj istoriji, i preglednost, upečatljivost primera koji su nam ponuđeni, kao i način na koji nam se autor obraća.
T. Č.
