01.01.00
Glas javnosti
26.06.2000.
Zoran Mirković, lekar, graditelj instrumenata i pisac, o beskraju kao drugom imenu za ljubav
Eros je žestok, ali nije grub
Nisam siguran da uopšte ima romana koji nisu erotski, one koji sebe tako označavaju, ne čitam
Zoran Mirković, autor romana "Lusilija ili o beskraju" ("Rad") i kome prethodi izuzetna studija "Eros-Bol, Žena-Bog", pripada onima koji znaju da je život čudo. Radeći kao lekar po selima Pomoravlja i Srema, a potom kao i ginekolog na Odseku za endokrinologiju i bračni sterilitet Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, objavio i romane "Čovek koji me je tukao" i "Proročica". Kada nije pisao i porađao, bavio se izradom muzičkih instrumenata, muzicirao i vizuelizovao zvuk i izvodio svakojake performanse stvarajući svet uvek iznova.
Lusilija je ime mnogih žena. Zašto onda o beskraju?
- Ima mnogo imena, ali je žena samo jedna. Ne ona idealna, već jedna koja je stvorena i iz koje izviru likovi svih suđenih, sanjanih, postojećih i one koje još nismo sreli. Lusilija je ime beskraja jer toliko likova ima ljubav. I ne samo to. Već taj osećaj koji se provlači pod imenom ljubav. Da se nešto uhvatilo, ali da to nema kraja. Izmiče. Negde iza života, iza sveta. Lepše od ovog, a ipak u njemu. Kako se zvala ta jedna jedina prava Lusilija? Ime joj je beskraj. Sada, posle svega. Posle života.
Romanu prethodi studija "Eros Bol, Žena Bog". Da li mislite da je nedostatak erotskih romana u književnosti određena vrsta bogohulnosti?
- Postoji konkurencija između Boga Teologa, Boga Ideologa i Erosa. Ona dva hoće da budu prvi i jedini. Hoće da istisnu jedinu pravu istinu postojanja, ljubav. Nisam siguran da uopšte ima romana koji nisu erotski. One romane koji sebe označavaju kao erotske, ne čitam. Eros nije plotna žudnja, već duševna, koja ne poništava telo, ali ga i ne ponižava. Eros je žestok, ali nije grub. On je i nežan i ekstatičan, elegičan i proročki. Čitajte Platona. Još jednog od erotskih pisaca. Ne hulim na Boga života, već na Boga konfesije koji je sterilan.
Neki koji Vas poznaju kažu da ste neobičan čovek...
- Gradio sam instrumente, porađao žene, izvodio performanse, zvučne, mirisne, živeo život. Da li je to neobično? Da li pod običnim čovekom smatrate onog ko nije čitavog života izašao iz svoje kuće, ulice, profesije, crkve, imanja, nemanja? Zar nam Bog-Ideolog nije obećao da "ćemo biti sve". Pa povukao reč kada je video šta sve čovek može i hoće da bude.
Da li smatrate da ženama piscima koje žele da napišu erotsku priču to teže polazi za rukom?
- Ne priznajem žene-pisce, priznajem samo žene pisce. Moja supruga Judita Šalgo je bila bolji pisac od mene, ne samo od mene, to nije teško. Margarit Jursenar je napisala najbolji erotski roman, najbolji roman koji znam, "Hadrijanove memoare". Nema izgovora: žena sam, dete sam, starac sam. Jesi ili nisi. Pokaži!
O. Đurđević
