Iako je tačno da ima mnogo izuzetnih tata, takođe je tačno da nemali broj tata ostavlja svoju decu. Da budem fer, ima isto toliko i mama, ali one neće čitati ovu knjigu, pa nema svrhe da dalje razglabam o tome. Sad, pošto sam to rekao, sigurno će se naći neki razdražljiv lik koji će mi zameriti naslov ovog poglavlja i poslati mi imejl da me napadne što opanjkavam tate. Nemam nameru.
I ja sam imao tatu i bio je divan. I sâm sam tata i moji dečaci uglavnom misle da sam sjajan. Objektivno gledano, nemaju drugih tata s kojim bi mogli da me porede ali, bez obzira na to, tokom statistički značajnog procenta vremena koje provedemo zajedno, smatraju da sam odličan.
Neću napadati tate, uopšte uzev, jer mislim da tate generalno sjajno obavljaju svoj posao. Napašću, međutim, očeve koji napuštaju svoju decu jer sam ih video i previše i umorio sam se od njihovih izgovora. Smatram da, ako je neko roditelj, treba da uradi sve što je potrebno da bi bio tu za svoju decu. Ako iz bilo kog razloga odluče da ne učestvuju u njihovom životu, onda su ih napustili.
Priličan broj mama koje ovo čitaju, međutim, mora da pomogne svojim sinovima da se suoče sa surovom realnošću činjenice da ih je njihov sopstveni otac napustio. Taj zadatak mamama može slomiti srce jer niko ne želi da gleda svog sina kako pati, a nema sumnje da činjenica da ga je tata napustio boli kao sâm đavo.
Moja malecna govorancija
Dugi niz godina deo mog posla bio je da dajem profesionalne preporuke sudu koji se bavi porodičnim pravom, u vezi sa slučajevima određivanja starateljstva nad decom, i viđao sam ogroman broj ljudi, i mama i tata, kojima je bilo izuzetno teško da potrebe svoje dece pretpostave svojim sopstvenim. Mnogo puta sam poželeo da se negde u knjizi Priručnik za psihologe nalazi i jedna ovakva klauzula:
1.2.4 (d). U situacijama kada je psihologu jasno da se roditelj koga procenjuje za potrebe suda zapravo ponaša kao sebično razdražljivo derište i još, kada psiholog smatra da roditelj projektuje na dete sopstvena nerazrešena osećanja koja gaji prema drugom roditelju, i to koristi kao opravdanje da tretira dete kao ping-pong lopticu kako bi drugog roditelja koštao poena, psihologu je dozvoljeno da roditelja propisno ošajdari i izda mu uputstvo da „već jednom, dovraga, odraste," „zaboravi na svoja sranja" i „da radi svoj prokleti posao kako treba."
Nažalost, takva odredba ne postoji tako da sam bio primoran da se obuzdavam. Bilo je trenutaka kada sam to činio sa velikim naporom. Sedeo sam sa mamama koje su bile uverene da ih je otac njihove dece potpuno napustio, a meni je bilo jasno da nije. Možda nije bio savršen, ali trudio se najviše što može i iskreno je želeo da održi odnos sa sinom. U tim situacijama, odrasli se zapravo nisu dopadali jedno drugom i svaki je smatrao da se njihov međusobni odnos nekako reflektovao na odnos koji svako od njih pojedinačno ima sa decom.Viđao sam kako, inače razumni ljudi, koji bi trebalo da su kadri da iznađu savršeno prihvatljivo rešenje, traće godine i imovinu na advokate i beskrajne sitničave prepirke na sudu. Sve to znači da deca žive životom koji je ispunjen konfliktima i svađom.
Ja savetujem ljudima da urade apsolutno sve što mogu da spreče mešanje advokata i vucaranje po sudovima. Niko ne pobeđuje na taj način. Sve što postižete jeste da se više ne svađate direktno, već uz pomoć pismenih dokumenata koji se kucaju za nekoliko stotina dolara na sat, iz vašeg džepa.
Uradite bilo šta i sve što možete kako ne biste bili jedan od tih. Nema pobednika jer, čak iako „pobedite" na sudu, izgubili ste. Potrošili ste gomilu vremena, novca i dobre volje. A najviše od svega, vaši klinci su na gubitku kad roditelji ne mogu da prestanu da se svađaju.
Ako ipak završite u toj situaciji jer je vaš partner zapeo da se sudi, igrajte fer, čak i ako druga osoba to ne radi. Pravila fer-pleja su neverovatno jednostavna:
Nikada ne ogovarajte partnera pred decom.
Kakav god konflikt da je u pitanju, držite ga podalje od dece.
Vredno radite kako biste deci omogućili priliku da razvijaju odnos sa drugim roditeljem, čak i ako vam se to ne dopada, i ako ne postoji iskrena zabrinutost u pogledu bezbednosti.
Ne zadužujte decu da prikupljaju informacije o drugom roditelju.
Trudite se da budete što objektivniji kada im prenosite informacije o tome šta se dešava. Vaš cilj treba da bude iskrenost u skladu sa njihovim uzrastom.
Uvek nastojte da ih što je moguće više rasteretite, a ne obrnuto.Uvek imajte na umu da je vaš emotivni odnos sa bivšim partnerom možda završen, ali vaš sin će sa svojim ocem imati emotivni odnos čitavog svog života.
Nekada se dešava da se mame najviše što mogu trude da se pridržavaju pravila dok očevi to ne rade. Nekada možete igrati po pravilima dok će on igrati gadnu, podrivajuću, zastrašujuću, neprijatnu igru. Povodom toga ne možete preduzeti ništa osim da nastavite da igrate, u skladu sa pravilima. Možda će lako prevariti svog osmogodišnjeg sina, ali jednog dana će dečak porasti i oboje vas ocenjivati na osnovu toga kako ste se nosili sa razvodom. Ako ste igrali po pravilima, dobićete visoku ocenu i dobar odnos sa svojim sinom. Ako on nije, dobiće ocenu u skladu sa tim. Vaš sinčić će mnogo duže biti odrasla osoba nego dete, i jednog dana će prozreti sve igre i gadosti. A kada se to dogodi, samo se pobrinite da ste na pravoj strani.
Kako da prepoznate oca koji napušta svoje dete
Očeve koji zapostavljaju svoju roditeljsku ulogu, po mom iskustvu, lako je prepoznati na osnovu sledećih izdajničkih znakova:
Jednostavno odlazi i zauvek napušta svog sina.
Napušta svog sina, ali tvrdi da mu vi ne dozvoljavate da ga vidi kada ste, zapravo, uradili sve što je u vašoj moći da biste omogućili kontakt.
Daje svakakva obećanja kako će doći da vidi svoje dete, u za to predviđeno vreme, a onda se ne pojavi.Ima torbu punu izgovora zašto se nije pojavio u obećano vreme.
Ne dolazi u posetu iako je sudija odredio specifična pravila u pogledu kontakta sa detetom jer na kraju sudskog procesa nije dobio sve što je želeo.
Odbija da poseti sina dok ne bude dobio sve što želi.
Odbija kontakt sa decom uz nadzor u slučajevima gde je sudija odlučio da postoji rizik po bezbednost dece i dozvolio isključivo takvu posetu.
Poziva se na svakakve moralne vrednosti, principe ili višu silu kao razlog što ne može da viđa svog sina.Okrivljuje sina što nemaju kontakt. Kaže da će se on potruditi tek kada momak pokaže kako i on može da se potrudi. Ovo će često propratiti tvrdnjom da ste, u stvari, od početka vi krivi što ste ga tako loše vaspitali.Bezočno krivi vas za sve i kaže da ne želi kontakt sa decom zato što ste vi tolika kučka.
Negde osniva drugu porodicu i kaže da je verovatno najbolje za sve da nastave svojim putem.
Naravno, očevi mogu napuštati svoju decu i na malo manje ekstremni način, no to ne znači da išta manje boli. Tata ne mora nužno da ode od svog sina da bi se smatralo kako ga je ostavio. Ima mnogo očeva koji napuštaju svoje dečake na mnogo suptilniji način iako to na prvi pogled nije očigledno. Ima tatâ koji možda viđaju svoje sinove, ali na njih ne obraćaju nikakvu pažnju. Možda su zajedno u istoj prostoriji, ali to je sve.
Kako da pomognete svom dečaku
Nema magičnog odgovora na ovo pitanje, međutim, imam nekoliko predloga budući da sam tokom godina video i previše dečaka koje je snašla takva sudbina. Neki od njih vam možda pomognu sa vašim sinom.
Jedna dobra mama može da nadoknadi stotinu tata koji zapostavljaju svoje dečake
Hiljadu puta sam video da dobra mama u životu dečaka može da nadomesti odsustvo tate koji ga je napustio. Vašem sinu je najpotrebniji dobar roditelj, a ako ste vi tu, jednog i ima. Boleće ga odsustvo oca i moraće da pronađe način da se izbori sa tim, ali činjenica da ste vi tu za njega je od neprocenjive vrednosti.
Ne bojte se njegovih osećanja
Ponekad se mame boje jer misle da to što njihovi sinovi ćute, ljute se ili plaču, mora biti loše. Niko ne voli kada mu deca pate, a kada je tako, tada patimo i mi. Lako je zabrinuti se da će se raspasti ako ispoljava ovakva osećanja. Istina je da je to što tata ne želi da ima išta sa njim totalno bezveze, i normalno je da zbog toga ponekad bude tužan, ljut ili i jedno i drugo. Nimalo nije loše što će se zbog svega toga uznemiriti. To samo znači da obraća pažnju.
Stavite mu do znanja kako razumete da je to sranje
Da, ali u čemu bi bila svrha pretvarati se da stvari stoje drugačije? Ovo je veoma teško jer čak ni u toj situaciji ne bi trebalo da blatite njegovog oca. Imali biste potpuno pravo i verovatno bi vam i prošlo da tako nešto uradite. Ipak, nemojte. Nikada ne znate kada bi tata mogao da mu se vrati u život, a možda će kasnije upravo to vašem dečaku biti potrebno. Tako da, iako biste verovatno želeli da ga nagrdite jer je povredio vašeg dečaka, nemojte. Ono što možete jeste da mu kažete kako znate da je sranje to što njegov tata nije tu.
Recite mu da njegov tata najviše gubi
Jedan od načina da mu pomognete da shvati šta sve njegov tata propušta jeste da te činjenice upakujete na drugačiji način. Evo kako biste mogli da mu objasnite: „Znam da je skroz bezveze što tvoj tata nije deo tvog života i znam da osećaš kako propuštaš mnogo toga jer nije tu, ali znaš li ko je najviše na gubitku? Tvoj tata. Vidiš, on propušta da te gleda kako rasteš. Nije bio tu kad si imao pet godina i svi tvoji drugari su došli i jeli ste tortu Sunđer Bob. I nije bio tu kad ti je ispao prvi zub i kada si dobio onu nagradu za fudbal i nije te ispratio kada si prvi put išao na kampovanje sa školom, nije video kada si prvi put napravio onaj skok na skejtu i sve te stvari. Takođe će propustiti da ti večeras kaže laku noć i dobro jutro sutra, zbog čega mi ga je veoma žao. Jednog dana će se verovatno pitati šta mu je sve to trebalo, ali tada će biti prekasno jer je sve već prošlo. Ti si toliko divno dete, a on neće biti tu da vidi sve te neverovatne stvari. Čudo je gledati te kako rasteš, to je blago, a on je sve to propustio. Najviše mi ga je žao jer je izgubio priliku da bude tu zbog svih tih neprocenjivih stvari."
Ili već tako nešto.
Dozvolite mu da razbija stvari
Ponekad vam, kada ste dečak, jednostavno dođe da nešto razbijete. Dobio sam imejl od jedne mame, koja mi je pisala da je dala svom sinu malj i pustila ga da razvaljuje neke stare automobile na njihovom kućnom prilazu. Bilo je neuredno i bučno, ali s vremena na vreme bi mu dozvolila da malo gruva po automobilima i činilo se da mu je od toga bolje.
Pitajte ga šta je naučio o sebi
Ako mene pitate, tačna je izreka da nas ono što nas ne ubije učini jačim. Možda će biti od koristi da mu u jednom mirnom i pažljivo izabranom trenutku postavite pitanje: „A šta si posle svega ovoga naučio o sebi?" Mi ljudi smo takvi, skloni da pronađemo dublji smisao u gotovo svemu. Može biti korisno da neko vreme razmišlja o svemu što se dogodilo u vezi sa njegovim ocem. Ako misli da je za sve sâm kriv, možda će vam to reći, što znači da ćete onda moći da razgovarate o tome. Moguće je da će vas i iznenaditi time što je shvatio i neke pozitivne stvari. Nećete znati dok ne pitate.
Naučite ga da problemi nisu izgovori
Ovo se svodi na suštinsku vrednost, na odgovornost. To što ga je otac napustio nije izgovor da se loše ponaša prema ljudima, naročito ne prema vama. U redu je da se uznemiri, naljuti i sve ostalo, ali nije u redu da se istresa na vama. Niste vi krivi što mu je otac otišao, sâm je tako odlučio, pa ne dozvolite da vas fantomskom krivicom prevari da postanete džak za udaranje vašem ljutitom sinu (bilo bukvalno bilo metaforično).
Budite mudri kao kamen
Mudrost kamena je jednostavna i duboka: Stvari vremenom dođu na svoje. Budite strpljivi i dajte mu vremena. Ako radite sve ostale stvari koje mame rade, na kraju će i on biti u redu. Na tom putu ćete verovatno doživeti mnoge trenutke kada će vas ispunjavati svakakve sumnje i strahovi, ali tada se setite mudrosti kamena. Budite strpljivi, imajte vere, stvari vremenom dođu na svoje.
