Vasko Popa je rođen 29. juna 1922. godine u Grebencu kraj Vršca. Diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskoga fakulteta u Beogradu. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit. Priredio je zbornike : Od zlata jabuka( Beograd, 1958.), Urnebesnik(Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesnickom zborniku "Od zlata jabuka" (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku "Urnebesnik" (1960.), poetski svet pesnickog humora i u zborniku "Ponocno Sunce" (1962.), poetski svet pesnickih snovidenja. Umro je 5. januara 1991. godine u Beogradu. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronadena je nedovršena knjiga pesama "Gvozdeni sad", zatim nezavršena celina "Lepa varoš V", kao i krug od pet pesama pod zajednickim naslovom "Ludi Lala". Iz zaostavštine potice još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima "Kalem". Vasko Popa je jedan od najprevodenijih jugoslovenskih pesnika a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. godine, Vasko Popa osniva Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokreće neobičnu biblioteku na dopisnicama nazvanu "Slobodno lišće". Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu. Vasko Popa je prvi dobitnik "Brankove nagrade" za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju "Branko Miljković", 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada "Skender Kulenović". Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada "Vasko Popa" za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Umro je u Beogradu 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
03.02.07
Popa je daleko najbolji
Književnik Milenko Pajić, priređivač antologije "Mala kutija"
U svoj izbor Vaskove poezije uvrstio sam isključivo onecikluse koji su najbliži samoj suštini njegovogpogleda na svet, koji predstavljaju srž njegove pesničke umetnosti i esenciju njegove životne filozofije
- Moj susret sa Popinom lirikom bio je unekoliko i traumatičan. Koliko sam se oduševio, toliko sam se i uplašio! Mimo te gromade nije se moglo dalje, drugačije. Neiskren je i lažljiv onaj ko je čitao Popu, a zatim se pretvarao da se ništa nije desilo - tvrdi Milenko Pajić, priređivač antologije "Mala kutija" Vaska Pope, objavljene u zajedničkom izdanju Nolita i požeškog Žiravca. Knjiga sadrži Pajićev iscrpni pogovor "Pesnički krugovi Vaska Pope".
Milenko Pajić (1950) je jedan od najoriginalnijih srpskih pripovedača. Bavio se konceptualnom umetnošću i stripom, objavio je veliki broj knjiga proze, među kojima su i naslovi: "Nove biografije", "Put u Vavilon", "Umetnik u spavanju", "Merilin čita Uliksa"... Dobitnik je važnih nagrada za književnost, umetnost i radiofoniju.
Kako je nastala vaša "antologija" pod naslovom "Mala kutija"?
- Kada vratim film i prisetim se tog vremena, čini mi se da se taj projekat odvijao bar u tri faze. Pre svega, radilo se o dugom periodu predanog, iscrpnog čitanja i proučavanja. Jako dugo sam veran toj poeziji koja me je na prvi pogled osvojila čudesnim magnetizmom. Kao uzoran čitalac Popine poezije, prepoznavao sam sve bitne elemente njegovog fantastičnog sveta. Važnije mi je bilo da budem stanovnik "Nepočin-polja", nego anoniman žitelj bolne i nepodnošljive svakodnevice.
Može li se Popa kreativno čitati?
- Mene je Popa oduvek uzbuđivao! Uznemiravao! Drugi korak - faza u izučavanju njegovog dela bio je izabrati one cikluse koji su najoriginalniji, koji su najosobeniji, koji su 100 odsto "popinski". U svoj izbor Popine poezije uvrstio sam isključivo one cikluse koji su najbliži samoj suštini Popinog pogleda na svet, koji predstavljaju srž njegove pesničke umetnosti i esenciju njegove životne filozofije.
NOVI LIRSKI PROSTORI
Kakvo je Popino mesto u srpskoj književnosti?
- NJegova poezija je nešto potpuno novo i nešto sasvim drugačije od svega što je do njegove pojave bilo stvoreno, otkriveno i napisano u domaćoj pesničkoj umetnosti 20. veka. Popa je izvršio pravu pesničku revoluciju i ostvario najdublji preokret na poetskom polju u okviru srpskog jezika. Delovao je temeljno i na više planova: jezičkom, tematskom, formalnom... Osvojio je nove lirske prostore, pripitomio, kultivisao jezik, izmislio i promovisao nove književne forme. Pesničko vreme u srpskoj poeziji meri se - do Pope i posle njega.
Kako je komponovana vaša antologija?
- U završnom periodu rada na knjizi tražio sam rešenje za formu. Sa čitanjem Pope verovatno nikada ne bih završio da nisam pronašao kopču, direktnu vezu sa oslikanim objektima Leonida Šejke. U suštini reč je o istim stvarima - kreiranju poetskih predmeta. Samo što slikar do njih dolazi svojim likovnim i vizuelnim sredstvima, a pesnik ih oblikuje u jeziku. Najizrazitiji poetski predmet Vaska Pope je ciklus "Mala kutija". Ona " mala kutija " je savršena ideja, lirski subjekt ili poetski predmet, kako god hoćete.
Ima li kod Pope još takvih primera?
- Osim "male kutije", ima još nekoliko: krpice, belutak, čudo, igra... U stihovima u kojima se bavi pomenutim poetskim predmetima, koje, inače, Borhes naziva "predmeti hronir", Popa je prevazišao i samog sebe! Kao majstor, stvaralac "Male kutije", Popa je daleko najbolji i najveći. "Mala kutija" bolja je od svega što je Popa ikada napisao, jer sadrži sam alem-kamen i sažetak pesnikovog stvaralaštva.
Pronalazi li nova knjiga svoje čitaoce?
- Sreo sam i upoznao mnogo poznavalaca i poštovalaca poezije Vaska Pope. Zato bi se možda moglo reći da je moja knjiga, osim toga što je omaž velikom pesniku i dnevnik čitanja njegove poezije, na izvestan način i rekonstrukcija te zbirke koja nedostaje u konačnom saldu umetnikovog delovanja. Knjigu sam realizovao u postmodernističkom ključu, veoma pazeći da ne izneverim duh i suštinu Popine pesničke umetnosti. NJena uloga je da zainteresuje i da privuče nove čitaoce, kao i da se pridruži gradnji kulta Vaska Pope u srpskoj kulturi.
Zvonko Prijović (Sina)
