Male proze : Stevan Raičković

Male proze

Izdavač: Srpska književna zadruga

Knjigu jednostavnog žanrovskog određenja Male proze Stevan Raičković (1928-2007), jedan od najvećih srpskih pesnika XX veka, komponovao je od onih celina iz svojih proznih knjiga Intimne mape, Jedan mogućni život, Fascikla 1999/2000, Dnevnik o poeziji, Kineska priča i drugih, koje poseduju izrazitu narativnu osnovu. Njima je dodato nekoliko slično intoniranih novih tekstova, dok su neki među ranije napisanim prerađeni i dopunjeni drugačijim nijansama i detaljima. Ciklusi su sada raspoređeni prema novoj tematskoj i razvojnoj liniji knjige sa naglašenom autobiografskom osnovom i notom. Koliko o sebi, Stevan Raičković u knjizi još više govori o drugima. Posebno su slikov

ito date stranice o njegovom detinjstvu i porodici, o prvim objavljenim pesmama i knjigama, o njegovim prijateljima, o pesnicima čiju je poeziju voleo, o intimnim, duboko refleksivnim trenucima života u kojima se kao senzibilni i emotivni liričar vrlo često nalazio, o prirodi i predelima u našoj zemlji i u inostranstvu čije je lepote i posebnost doživljavao na brojnim pesničkim putovanjima. U dubini najvećeg broja ovih lirskih zapisa i narativnih medaljona nalazi se nenametljivo autorovo osećanje samoće, melanholije i prolaznosti, kao jedna od ključnih osobina njegovog duhovnog, intelektualnog i stvaralačkog profila i senzibiliteta. Male proze su poslednji rukopis koji je Raičković za života završio i stoga se mogu smatrati njegovom testamentarnom knjigom. --------------------------------------------------------------------------------

Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

2007; ćirilica; 19 cm; 283 str.; 978-86-379-0974-3;

Prozni testament

„Male proze“ Stevana Raičkovića

Knjiga „Male proze“ Stevana Raičkovića objavljena je u 99. kolu Srpske književne zadruge. Poslednja knjiga koju je poznati pesnik priredio za života predstavljena je juče u prostorijama izdavača.

„Raičković se, paralelno sa poezijom, bavio i prozom, a za ovu knjigu mi je pred smrt rekao da je smatra svojim testamentarnim delom“, rekao je na jučerašnjoj promociji predsednik SKZ-a Slobodan Rakitić. „Knjiga je komponovana od starih i novih tekstova, koje je sam autor pažljivo odabrao i priredio, tako da se izbor može smatrati antologijskim“, istakao je Rakitić, koji je podsetio da je SKZ objavio i druge dve Raičkovićeve knjige priča - „Intimne mape“ (1985) i „Zlatna greda“ (1993), koje zajedno sa poslednjom čine svojevrsnu proznu trilogiju.
Dragan Lakićević, urednik Srpske književne zadruge, objasnio je da je Raičković voleo da neke neprimetne pojedinosti zove „malima“, želeći da istakne ono posebno i skriveno u njima.
„Iskren do ivice ispovesti, ali bez ispovedanja, on piše prozu na ivici poezije, ali bez poezije. U slučaju Stevana Raičkovića, poezija prethodi prozi, ali proza pokazuje svu složenost njegovog pesničkog bića“, kaže Lakićević.
Pored primesa autobiografskog i elemenata lirskog, u knjizi „Male proze“ se mogu naći i autopoetički zapisi, svrstani u poglavlje „Crni Vladimir“. U njemu pesnik objašnjava kako je, ležeći u bolnici, počeo da piše: „Ovi zapisi u neku ruku i ne nose baš adekvatno ime, jer su skoro svoj celoviti oblik, daleko pre zapisivanja, dobijali u glavi. Zapisivani su tek kasnije, obično noću, kad bi bolnica zaspala, u hodniku gde je jedino i gorela svetlost“.
Pesnikinja i prevodilac Kajoko Jamasaki, takođe prijateljica pokojnog pesnika, uveličala je promociju pročitavši nekoliko Raičkovićevih pesama koje je sama prevela na japanski, a tekstove iz zbirke „Male proze“ čitao je glumac Srba Milin.