Uspeh prvih pet izdanja Mikroekonomije mnogo me je obradovao. Potvrdio je moje uverenje da će tržište rado prihvatiti analitički pristup mikroekonomiji na studentskom nivou.
Kad sam pisao prvo izdanje, cilj mi je bio da predstavim takvo tumačenje mikroekonomskih metoda koje bi studentima omogućilo da samostalno primenjuju te instrumente, a ne da samo pasivno usvajaju "prežvakane" slučajeve opisane u tekstu. Shvatio sam da je najbolji način da se to učini ako istaknem osnovne pojmovne temelje mikroekonomije i ponudim konkretne primere njihove primene, radije nego da pokušam da izradim enciklopediju terminologije i anegdota.
Ova
kav pristup predstavljao je pravi izazov zbog oskudnog predznanja iz matematike neophodnog za kurseve ekonomike na mnogim fakultetima i univerzitetima. Zbog nedovoljnog poznavanja više matematike i oskudnog iskustva u rešavanju problema uopšte teško je predstavljati neke od analitičkih metoda ekonomike. Međutim, nije i nemoguće. Može se daleko stići i sa nekoliko jednostavnih činjenica o linearnim funkcijama ponude i tražnje, i sa melo osnovne algebre. Savršeno je moguće biti analitičan i bez preteranog korišćenja matematike.
Valja istaći razliku između ova dva pristupa. Analitički pristup ekonomiji služi se rigoroznim, logičkim rezonovanjem. To ne mora nužno da podrazumeva korišćenje komplikovanih matematičkih metoda. Jezik matematike svakako pomaže da se obezbedi rigoroznost analize i njegova upotreba bez sumnje predstavlja najbolji način analize kad je to moguće, ali ne mora biti podesna za sve studente.
Mnogi studenti ekonomije trebalo bi da znaju višu matematiku, ali je ne znaju – bar ne tako dobro. Zato sam višu matematiku izostavio iz glavnine teksta. Međutim, na kraju mnogih poglavlja priložio sam matematičke dodatke koji se bave matematičkom analizom.
Prvo, poglavlja su, uglavnom, veoma kratka. Pokušao sam da većinu njih prilagodim trajanju jednog predavanja. Drugo, pokušao sam da dam puno primera kako se koristi ovde opisana teorija. U većini udžbenika studenti vide veliki broj dijagrama sa krivama koje se pomeraju, ali ne vide mnogo algebre ili matematike koja je za to bitna. A upravo se algebra koristi za rešavanje problema u praksi. Grafikoni mogu da obezbede kvantitativnih odgovora na ekonomske probleme.
Najvažniji dodatak je poglavlje o primenama teorije igara u kojem se detaljno bavimo igrama s nultim ishodom, igrama koordinacije i igrama u ekstenzivnom obliku. U ovom poglavlju opisujem neke ekonomske modele informacionih mreža, odele troškova prelaska i upravljanja pravima na informaciona dobra. Glavna ideja je da se pokaže kako je, pomoću standardnih ekonomskih tehnika koje koristimo u ovoj knjizi, moguće steći uvid u takva pitanja.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Makroekonomija , Politička ekonomija , Kapital , Ekonomski zakoni
Ostali naslovi iz oblasti: Ekonomija
Izdavač: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu; 9. izdanje, 2021; Broširani povez; latinica; 24 cm; 768 str.; 978-86-403-1700-9;
