01.01.00
Politika
16.06.2001.
Delo Branka Pavlovića
Filozof u osami i na agori
Branko Pavlović: "Mislilac na agori", priredio Ilija Marić; izdavač: "Plato", Beograd, 2000.
U filozofskom životu u našoj sredini susrećemo se sa pojavom sabiranja ukupnog stvaralaštva istaknutih mislilaca. Pred čitaocima je, tek odnedavno, skoro celovito delo Branislava Petronijevića, filozofa koji je dominirao u prvoj polovini upravo isteklog veka. Skoro istovremeno, dobili smo i izabrana dela dvojice najuticajnijih filozofa njegove druge polovine, Mihaila Markovića i Mihaila Đurića.
U senci pomenutih izdanja izrasta u poslednjih nekoliko godina, postepeno, tiho i nenametljivo, izdanje celokupnog filozofskog stvaralaštva Branka Pavlovića (1928-1996). Iako nije formalno označeno kao sabrana dela, ovo izdanje sabire i iznosi na videlo sve ono što je napisao Branko Pavlović.
Širina interesovanja
Reč je o prerano preminulom autoru koji je za života objavio svega dve knjige: "Raspravu o filozofskim osnovama nauke" (1973) i "Filozofiju prirode" (1978), ako ne računamo udžbenik "Istorija filozofije", pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem.
Dugogodišnji profesor filozofije na Univerzitetu, Pavlović je bio istinski predan svom pozivu. Među svojim studentima stekao je istinske poštovace i učenike. Predanim radom onih koji su mu bili naprivrženiji - Ilije Marića, urednika, koji je prikupio i pripremio za objavljivanje sve Pavlovićeve radove i rukopise iz zaostavštine, i Branislava Gojkovića, izdavača, kod "Platoa" se do sada pojavilo sedam, od deset, knjiga koje sam Pavlović nije stigao da objavi. Četiri knjige: "Eros i dijalektika", "Metafizika i egzistencija", "Presokratska misao" i "Filozofski rečnik", objavljene su 1997, "Filozofski triptih" 1998, a nedavno (sa oznakom 2000) pojavile su se i najnovije knjige: "Vidovija Artura Polačeka" i "Mislilac na agori".
Poslednje dve knjige su na najlepši način obeležile petnaestogodišnjicu autorove smrti.
Izdanje Pavlovićevih dela uključiće još i "Uvođenje u filozofiju", "Filozofiju nauke" (članke) i opsežna "Predavanja o savremenoj filozofiji", koja priprema Ilija Marić.
Već i sami naslovi ukazuju na širinu piščevih interesovanja u filozofiji. Ona obuhvataju i antičku i modernu i savremenu filozofiju, kao i najrazličitije oblike filozofskog izlaganja - rasprave i studije, sintetičke preglede, članke stručnog i enciklopedijskog karaktera, fragmente, meditativne zapise i sl.
Pavlovićevi tekstovi otkrivaju temeljitog istraživača retke filozofske kulture i obrazovanosti, autora koji čitaoce uvodi u izvorno grčko filozofiranje, ali isto tako umešno i u probleme i filozofsko razumevanje savremenog života, njegovih opsena i ideologija. Pavlović je filozof u osami i meditaciji, ali i na agori, u dijalogu i u polemici. Bio je usamljenik, izvan škola i pravaca, struja ili partija, ali angažovan u svim oblicima filozofskog i kulturnog delovanja - predavač na Univerzitetu, ali i na javnim i popularnim tribinama, urednik u filozofskim časopisima, jednako okrenut najdubljim filozofskim raspravama, popularizaciji filozofije i filozofskom sučeljavanju sa svakodnevnim životom.
Antički izvori
Delovao je u vremenu kada je, sticajem društvenih i kulturnih okolnosti, filozofija kod nas, naročito u Beogradu, imala vežnije mesto negoli ikada pre i posle toga. Pavlović je tu okolnost koristio da bi interesovanje za filozofiju usmeravao na njene antičke izvore. Suprotstavljao se svođenju filozofske kulture na puku struku. Vlastiti život vodio je odista filozofski. Svojim radom pokazivao je da je filozofija stvar slobodnog mišljenja i dijaloga, a ne bilo kakve dogme i pripadništva strujama koje diktira vreme ili različite ideologije. Više nego iko drugi u našoj univerzitetskoj sredini, bio je okrenut studentima koji su ga prihvatali kao istinskog učitelja u filozofiji.
"Mislilac na agori", kako priređivač naslovljava deo Pavlovićevih tekstova iz praktične filozofije i njegova oglašavanja na javnoj sceni, na tribinama i u štampi, obelodanjuje jedan vid autorovog angažmana, ali je istovremeno i dokument o jednom razdoblju u našoj filozofiji u kojoj je Branko Pavlović ostavio svoj prepoznatljiv, trajan, ali nikada nametljiv trag.
Trud Pavlovićevih učenika i poštovalaca i nastojanje da njegovo delo ne ostane zaboravljeno, već da ga saberu, pripreme za objavljivanje u učine dostupnim našoj kulturnoj javnosti redak je poduhvat u našoj sredini i svake pohvale vredan čin.
Može se očekivati da će i druga "sabiranja" koja su u izgledu, a valja ih i podsticati, doprineti boljem i potpunijem sagledavanju kretanja i dometa u našoj filozofiji.
Zdravko KUČINAR
