Piter Draker (Peter F. Drucker) je profesor društvenih nauka i upravljanja preduzećima u Klermontovoj (Claremont) visokoj školi za postdiplomske studije u Kaliforniji koja je svoj centar za proučavanje upravljanja nazvala po njemu.Piter Draker rođen je je u Beču 1909 godien. Obrazovao se u Austriji i Engleskoj. Odbranio doktorat u Nemačkoj u oblasti javnog i međunarodnog prava na univerzitetu u Frankfurtu. Od 1937. godine radi u SAD, prvo kao ekonomista, a kasnije kao konsultant za menadžment nekoliko najvećih kompanija u zemlji i svetu.Tokom svoje šezdesetogodišnje profesionalne karijere, vešto je identifikovao poslovne trendove i beležio svoja vizionarska zapažanja. Uvodeći proučavanje preduzeća i društvenih organizacija u univerzitetske programe stekao je reputaciju korifeja američkog menadžmenta. Zahvaljujući studijama koje su poslovno obrazovanje pretvorile u nauku smatra se ocem savremenog menadžmenta. Poseduje šesnaest počasnih doktorata. Autor je trideset knjiga iz oblasti menadžmenta, ekonomije i društva.
Menadžment se bavi ljudskim bićima. Njegov zadatak je da osposobi ljude da zajednički rade, da svoje snage učine delotvornim, a svoje slabosti irelevantnim. To je organizacija, a to je razlog što je menadžment ključni, odlučujući faktor. U poslednje vreme skoro svi radimo za neku instituciju kojom se upravlja, veću ili manju, privrednu ili neprivrednu. Od menadžmenta zavise naša sredstva za život. I naša sposobnost da pružimo doprinos društvu takođe zavisi od menadžmenta organizacije za koju radimo kao i od naših kvalifikacija, posvećenosti i uloženog truda.
Pošto se menadžment bavi integrisanjem ljudi u zajednički poduhvat, sastavni je deo kulture. Ono šta menadžeri rade u Nemačkoj, u Ujedinjenom Kraljevstvu, u Sjedinjenim Državama, u Japanu ili u Brazilu je potpuno isto. Način na koji to rade može biti posve drugačiji. Stoga je jedan od osnovnih izazova sa kojima se suočavaju menadžeri u zemljama u razvoju taj da se pronađu i identifikuju oni delovi sopstvene tradicije, istorije i kulture koji se mogu koristiti kao građa menadžmenta. Razlika između ekonomskog uspeha Japana i relativne zaostalosti Indije se velikim delom može objasniti činjenicom da su japanski menadžeri mogli da zasade uvezene koncepte menadžmenta na svoje kulturno tle i da učine da se oni prime.
Svako preduzeće zahteva odreženu dozu posvećenosti zajedničkim opštim ciljevima i podeljenim vrednostima. Bez takve posvećenosti nema govora o postojanju jednog preduzeća. Postoji samo masa. Preduzeće mora da ima jednostavne, jasne i jedinstvene konkretne ciljeve. Misija organizacije mora da bude dovoljno jasna i dovoljno velika da stvori zajedničku viziju. Opšti ciljevi koji je čine moraju biti jasnji, javni i neprestano iznova potvrđivani. Prvi zadatak menadžmenta je da podrobno razmotri, postavi i tumači te konkretne ciljeve, vrednosti i opšte ciljeve.
Menadžment takođe mora da omogući da preduzeće i svaki od njegovih članova raste i razvija se sa promenom potreba i mogućnosti. Svako preduzeće je institucija koja uči i podučava. Obuka i razvoj moraju u njega biti ugrađeni i to na svim nivoima, i to neprestana obuka i neprestani razvoj.
Svako preduzeće sačinjavaju ljudi koji imaju različite kvalifikacije i različita znanja i koji rade mnoge različite poslove. Svi članovi treba da dobro razmotre cilj koji žele da ostvare i da se postaraju da njihovi saradnici budu upoznati sa tim ciljem i da ga u potpunosti razumeju. Svi moraju da razmotre šta duguju drugima i da se postaraju da to drugi razumeju. Svi moraju da razmotre šta je njima za uzvrat potrebno od drugih i da se postaraju da drugi znaju šta se od njih očekuje.
Ni veličina proizvodnje ni "krajnji rezultat" nisu sami po sebi adekvatna mera učinka menadžmenta i preduzeća. Pozicija na tržištu, inovacija, produktivnost, razvoj ljudi, kvalitet, finansijski rezultati su ključni faktori učinka jedne organizacije i njenog opstanka. Neprofitnim institucijama su takođe potrebne mere u određenom broju oblasti koje su svojstvene njihovoj misiji. Kao što su ljudskom biću potrebne različite mere da bi se procenilo njegovo zdravstveno stanje i radni učinak, tako su i organizaciji potrebne različite mere da bi se procenilo njeno zdravstveno stanje i radni učinak. Radni učinak treba da je sastavni deo preduzeća i njenog menadžementa. Mora da se meri, ili barem procenjuje, i neprestano mora da se unapređuje.
