Mrzim te, ne ostavljaj me

anični sindrom za psihijatriju predstavlja ono što je virus nekada bio za konvencionalnu medicinu: neprecizna definicija nejasne, ali opake bolesti, koju je problematično lečiti, teško otkriti, a lekaru je nemoguće da je adekvatno objasni pacijentu.
Najnoviji Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, DSM-5, navodi devet kategoričkih kriterijuma za GPL, od kojih pet mora biti prisutno radi dijagnoze. Glavna karakteristika GPL je visoka nestabilnost u međuljudskim odnosima, predstavi o sebi i emocijama, a osobe su i veoma impulsivne. Neki od simptoma su stvarna ili zamišljena usamljenost, nestabilni i napeti međuljudski odnosi, nedovoljna svest o sopstvenom identitetu, ekstremne promene raspoloženja i reakcija na stresne situacije, bes, paranoja, za koje su autori naveli niz primera iz prakse.
Da li svi, makar donekle, ispoljavamo neke simptome granične ličnosti? Odgovor je verovatno potvrdan. Međutim, razlika je u tome što svi mi nismo kontrolisani sindromom do te mere da on narušava naš život ili vlada njime. Sa svojim ekstremnim osećanjima, mislima i ponašanjem, GPL predstavlja neke od najboljih i najgorih ljudskih osobina – pa i društva – tokom prvih dvadeset godina XXI stoleća.
O značaju razumevanja ovog poremećaja i potrebi ozbiljnog pristupa dijagnostikovanju i lečenju dovoljno govori američka statistika – ovaj poremećaj je danas službeno prepoznat kao glavni problem mentalnog zdravlja u Americi. U najnovijim istraživanjima procenjuje se da najmanje 19 miliona Amerikanaca (3?6% ukupne populacije) pokazuje primarne simptome GPL, a prema mnogim studijama, ta brojka je značajno umanjena.