Na dnu smeha leže suze

12.03.04 Politika

Istinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi „Na dnu smeha leže suze”, koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih.

Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove „Majke hrabrosti”, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami „Tri lista deteline”, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori „Veselih večeri” Radio-Beograda, lutkarskih priredaba za decu, kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina.

Karikiranje pojava

- Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh... - kaže Branka Veselinović.

U toj komičarskoj glumičinoj crti, krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. „Na dnu smeha leže suze” stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije do smeha, ali čini to iz urođenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života.

- Najdraže mi je kada me ljudi pozdrave na ulici ili kada zovu da ponude pomoć za decu u domovima i bolnicama. Ali, gotovo da uvek osećam tremu pred dečjom publikom, jer znam da pred njima imam misiju, da treba da im kažem da ne psuju ili da pažljivo prelaze ulicu. Svoju urođenu govorljivost koristim podjednako u pozorišnim predstavama, ali i kada treba da dobijem prilog za decu. Ključ moga života je humanizam - kaže Branka Veselinović.

Decenije umetničkog rada

Ni sada, u sedmoj deceniji umetničkog rada njoj ne ponestaje energije da glumi i da sakuplja sredstva za Fond Branke i Mlađe Veselinovića, za invalidnu decu. Obilazi invalide, stare, bolesne, napuštene mališane. Kao doživotni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, igra u predstavi „Skup” Marina Držića, a u režiji Jagoša Markovića. Ne razdvaja se od svojih lutaka i, naročito od Eskima Sarmika, lutke koju je dobila u Moskvi 1956. godine od Sergeja Obrascova, direktora Centralnog pozorišta lutaka. Kao što to i knjiga Zorana T. Jovanovića pokazuje, mnogi sa zahvalnošću pamte uloge, dobročinstva i humanost Branke Veselinović, dobitnika 70 plaketa, tri odlikovanja i pet umetničkih nagrada.

Da Branka nikada ne posustaje, dokaz su i reči reditelja Jagoša Markovića:

- Kako je samo prepuna dvorana pozdravlja na kraju predstave „Skup!” I u „Stupici” i u Sloveniji, i gde god smo igrali, kad se ona sama pokloni - zagrmi aplauz. Ja sam srećan što sam tu, što sam deo tog čina, te prelepe razmene, i što mi uvek i uvek taj pljesak potvrđuje da u pozorištu teče neko drugo vreme, da pozorište sve pamti, rečju, da ljubav nikada ne prolazi.

M. Vulićević