Na prelomu epoha

knjigu je ono što Dragoš Kalajić naziva tipično evropskim vrednosnim sudom, koji daje prednost „večnoj knjizi“ u odnosu na „prolaznu štampu“, a koja već „silom svog obilja uglavnom završava na smetlištu“. Drugi, ne manje važan su pitanja radoznalih čitalaca povremeno upućivana piscu: da li postoji knjiga u kojoj se mogu naći tekstovi od kojih su neki (neki, ne svi), na koncu, i ušli u ovaj izbor.
Autor, međutim, kao što to obično biva, „nije sposoban za samovrednovanje“. Zbog toga ovaj izbor nije vrednosni, a nije ni nasumičan ni hronološki. Otvaraju ga naizgled apstraktna razmišljanja o „poslednjim vremenima“ i o prirodi civilizacije u kojoj živimo; ostatak su mnogo „konkretnija“ razmatranja, koja polaze od onog hic et nunc (ovde i sada).

U kakvom istorijskom trenutku mi u stvari živimo? Mnogi znaci ukazuju da je u pitanju doba na prelomu (istorijskih) epoha. Nije bez značaja ni to da li živimo na Balkanu, na jugoistoku kontinenta koji se naziva Evropom, ili na jednom malom i zabačenom poluostrvu Velike Evroazije, kao što ne možemo zanemariti ni kojem etnosu ili kulturi pripadamo. U ovoj knjizi naročita pažnja se posvećuje „Istoku“ i Slovenima – Rusima i Srbima, pre svega. Mogu li Sloveni stvoriti civilizacijsku alternativu umirućoj civilizaciji Zapada i spasiti Evropu na umoru? Ovu ideju delili su, među mnogim drugim, i tako različiti autori kao što su Emil Sioran i Dragoš Kalajić. Sloveni će, pisao je ovaj poslednji, spasiti i preobraziti ovaj svet.