07.10.15 Danas
Lars fon Trir - na tragu neuhvatljivog
Razgovor "Lars fon Trir Antihrist - savremene filmske misli", koji je nedavno održan u sklopu Filforuma Studentskog kulturnog centra, najavljuje knjigu o ovom čuvenom reditelju. NJu potpisuje Vesna Dinić, a knjiga će biti objavljena najverovatnije tokom trajanja Festa, u izdanju Filmskog centra Srbije.
Miroljub Stojanović, filmski kritičar, koji je moderirao razgovor u SKC-u, pohvalio je pisanje Dinićeve, čija je knjiga, inače, još uvek u rukopisu i odbranjeni je doktorat autorke. NJegov puni naslov "Narativni prostor filma kao slika afekta u filmovima Larsa fon Trira" ne bi trebalo da obeshrabri, već podstakne širu publiku na čitanje ove knjige, koja će prema mišljenju autorke biti shvatljiva svakom ko voli danskog reditelja. U njenom su fokusu afektivni učinci Trirovih filmova na gledaoce, način na koji on proizvodi slike i njima podstiče na razmišljanje. Sam Trir, osim što je jedan od najvećih reditelja današnjice, može se smatrati i jednim od njenih najvećih mislilaca, složili su se svi učesnici razgovora među kojima i filozof Jovan Čekić. On je u više navrata pominjao "Melanholiju", podsetivši na Trirove reči o tom filmu: "Bilo bi jako pogrešno ako biste mislili da je to film o katastrofi. Melanholija je zapravo film o stanju duha."
Čekić je primetio da već od "Dogvila" do "Nimfomanke" Trir zapravo radikalno promišlja i traga za duhom pre svega zapadnoevropske civilizacije i u tom procesu određene fenomene dovodi do krajnje granice ne bi li o njima maksimalno izoštrio sliku. U "Melanholiji" Čekić, kao posebno mesto, ističe scenu u biblioteci, gde glavna junakinja menja stranice knjiga istorije umetnosti s reprodukcijama supermatičkih slika Kazimira Maljeviča. Umesto njih, ona bira stranice s delima starih majstora. Trir na ovaj način, smatra Čekić, želi da nas podseti da je linearno shvatanje kulture nešto što je za nju najpogubnije.
"Ako mislimo da je sadašnje stanje, filma, umetnosti i tako dalje, naprednije od nekog prethodnog, u zabludi smo. Fon Trir čitavim svojim opusom zagovara tezu o mnoštvu i različitim pristupima. Upravo zato junakinja filma zamenjuje stranice. Kako naša civilizacija u 21. veku raspolože tehnologijama, omogućila je sebi, zaista, nov način da to mnoštvo i sagleda. U tome i jeste poenta Fon Trirovog poziva generalno. Morate uvažiti melanholične, racionalne, filozofske, metafizičke, religiozne i svake druge vrste uvida da biste shvatili fenomen ovog sveta", konstatovao je Čekić.
Dinićeva je rekla da joj je u radu na doktoratu mnogo pomogla Delezova filozofija afekta slike. "Ona i jeste najadekvatnija da objasni nešto što se dešava u onome što prethodi svesti", smatra Vesna Dinić.
Svi su bili saglasni da je Trir reditelj koji se menja iz filma u film. Da je fascinantan izdanak one generacije koja negira akademsku poetiku da umetnik čitav život pravi jedan isti film. Trir je zaista neuhvatljiv - večito promenljiv i u večitim traganjima. "On je antihrist savremene filmske misli jer odbija sve što je dotad bilo, radi potrage za novim. Kad odlučimo da gledamo Fon Trirov film, odlučili smo i da se pokorimo njegovim pravilima", zaključila je Vesna Dinić.
Ženska strana
U većini filmova Lars fon Trir insistira na ženskim likovima, zato što i sam smatra da je ženska strana ličnosti dominantna u njegovom karakteru "Istovremeno, ona je i nepoznanica, mnogo teža za odgonetanje i samim tim izazovnija za slikanje i promišljanje", kaže Dinićeva i dodaje da bez obzira na to što su muškarci i žene podjednako podložni neuspehu, kvalitet koji Fon Trir pripisuje ženama je istrajnost u idejama i spremnost da zarad njih prekorače moralne i socijalne norme, koje su im nametnute. "Ova osobina čini ih najadekvatnijim likovima za priče o sudbini idealista koja Fon Trira opseda", tvrdi Dinićeva.
