Ne htedneš li spavati

koji traže nešto više od televizijskih programa i virtuelnih svetova, koji se i dalje penju po drveću, igraju žmurke i gaze po baricama, koji bez omiljene knjige ne idu na počinak i kojima su uzbudljive priče o patuljcima, vilenjacima, siromasima, đacima i životinjama, postale čudesni ključ za razumevanje važnih pitanja što ih pred njih postavlja život.

Sve ono o čemu bi mališani mogli da maštaju, sve što bi moglo da ih zainteresuje i razonodi, sve o čemu možda nisu ni smeli da pomisle da pitaju, smestila je Desanka u pregršt svojih pripovesti koje su nam, nebrigom i nemarom kakve neretko negujemo, u značajnoj meri ostale nepoznate. Uvek rešena da decu douči i pouči, da ih razbudi i razneži, te da u njihova osetljiva srca nastani radost, dobrotu i milosrđe, Desanka je svojom prozom vaspitavala i oblikovala čitave generacije čitalaca. Putem lepe književnosti i istančanog osećaja za narodnu mudrost i priču, za maštu, fikciju i bajku, za kulturno blago svoga naroda koje je vešto umela da pretoči i u stihove i u prozu, ona je stvarala jedan čudesan i bogoljubiv književni svet koji i dalje ima mnogo da toga da nam otkrije i ponudi.

Knjiga pred čitaocem podeljena je u tri celine. Prvu čine bajke, deci omiljene zbog nestvarnog i nemogućeg koje se prepliće sa stvarnim i mogućim, zbog čudesnog i neverovatnog koje putem fikcije nastanjuje dečju svakodnevicu, čineći neodvojiv deo njihovog ličnog doživljaja. Desanka je u bajku uspela da utka sve ono sa čim se deca lako mogu susresti, sve ono što im je blisko, shvatljivo i poznato. Na ovaj način uspela je da im približi i samu stvarnost, oneobičavajući je uzbudljivim događajima čiji su nosioci pojave sa kojima se inače možemo sresti u prirodi i okruženju: ljudi, cveće, drveće, ptice i životinje. Služeći se stihovima kao tajanstvenim strofama kojima maštovito pripoveda o nekom događaju, Desanka svojim bajkama uliva naročitu melodičnost i lepotu, čineći ih dopadljivim pronicljivom dečjem uhu. Pomenute napeve deca lako pamte, rado recituju i ponavljaju, zbog čega pesnikinja upravo u njih smešta važne misli i snažne pouke. I dok čitamo o mesečevoj šetnji, o igračkama koje se vesele, o razmaženoj carici, o patuljcima vaspitačima ili belutku koji živi stotinama godina, služeći raznovrsnim ljudskim tvorevinama, osvedočavamo se da snaga bajke ne leži obavezno u neobičnim, zastrašujućim i nesvakidašnjim stvorenjima koja su čoveku i izgledom i ponašanjem sasvim strana i daleka, već u veštini i lepoti kazivanja, u pažljivom odabiru epizoda i motiva, u snazi poruke koja se na samom kraju izdvaja kao smisao i cilj. „Do jednostavnosti se ne spuštamo, već uzdižemo“, govorio je Gogolj.

Drugu celinu ove zbirke otvaraju poučne priče o životinjama. U njima je Desanka opisala bezbroj pustolovina, znajući da je prijateljstvo koje one gaje prema deci i deca prema njima, pojava koju, bez izuzetka, treba pretočiti u priču. Da će o životinjama rado čitati, te da će ih kroz njihove zgode i nezgode lako poučiti i s uspehom zabaviti, takođe je morala znati. Ove živopisne i raspevane pripovesti, međutim, nipošto nisu manje vredne od Desankinih bajki ili hrišćanskih priča. One verno slede spisateljkine pripovedačke manire, isijavajući plemenitošću, razboritošću, vrlinom i poetskom snagom. U njima neretko životinje govore u stihovima, čime se, zahvaljujući pevljivom i melodičnom obraćanju nestašnih junaka, postiže efekat bliskosti i dublje povezanosti sa čitaocem. Bilo da progovara kroz usta dece, drveća, životinja, pčela ili mrava, pesnikinja je smelo i nepotkupljivo, katkad u stihu, katkad u prozi, odapinjala u gluvonemu stvarnost veličanstvene poruke o čestitosti, poštenju, ljubavi, milosrđu i slobodi. Nekad smo svi znali jasno šta je rodoljubivo i časno i šta treba da čine potomci negdanjih junaka, pisala je. Danas znamo da se njenim delima moramo vratiti.

Stoga ovu zbirku zatvara deset Desankinih hrišćanskih priča duboke duhovne snage i zavidne književne vrednosti, koje su ostale gotovo sasvim nepoznate širem čitalaštvu. U njima se neretko prepliću elementi bajke i narodne priče, bliski i shvatljivi dečjem doživljaju sveta i njegovih zakonitosti. Njihova idejna nit i snažna misaona poruka predstavljaju sami vrhunac ovog skromnog priređivačkog izbora koji ima za cilj da osvetli zaboravljene tematske celine u proznom stvaralaštvu omiljene spisateljice i pesnikinje mnogih naraštaja. Desanka je, nema dvojbe, imala istančan i nepogrešiv osećaj za hrišćansko. Njene su priče bogoljubive, poučne, moralne i vaspitne. Skladom i jednostavnošću, nežnim osećajem za priču i kazivanje, Desanka odabira ključne tačke u duhovnom sazrevanju pojedinca, o kojima govori deci dok je vreme, i dok ih još uvek nije iskvario ovozemaljki nerad i nemir. Svedoci smo da je o duhovnim vrednostima deci katkad lepše i jednostavnije govoriti putem književnosti, u vidu priča, kroz iskustva i doživljaje književnih junaka koje najmlađi slikovito pamte i dugo čuvaju u sećanju. Na ovaj način lakše usvajaju zakonitosti vere, koje su tako prirodne i shvatljive neiskvarenoj dečjoj duši. Jer, kao što neko mudar jednom reče: U nama postoji onoliki potencijal za verovanje, koliko detinjeg u sebi imamo. Zato bi moralo da ostane savršeno jasno da je uvek i svaki put, dete u nama ono koje veruje.

Urednik izdanja, dr Nataša Kovačević