Ne znam šta mi bi - MP

02.04.11

Mladinska knjiga Beograd objavila je neobičnu i zanimljivu knjigu „Ne znam šta mi bi“ Aleksandra Milajića


Koliko smo samo puta čuli ili pak i sami izgovorili da je neko „vuk u jagnjećoj koži“, da ima „besne gliste“, „bube u glavi“, pa čak i „pundravce“. Šta su to pundravci, zašto se za nekoga kaže da je „crna ovca“, „crkveni miš„ ili da je pak „pokondirena tikva“ saznajemo iz nedavno objavljene knjige Aleksandra Milajića pod nazivom Ne znam šta mi bi. Knjigu je objavila Mladinska knjiga, a ilustrovala Bojana Dimitrovski.

* Kako je nastala ova knjiga. Vi ste prvi pisac kome je palo na pamet da progovori o „pundravcima“, „kilavom Radovanu, „majstor kvarišu“...

- Jednom sam nekome ispričao kako mi je na nekom sastanku bilo mnogo dosadno, toliko da sam imao osećaj da su me spopali pundravci i neizdrži, trista vire i sve živo. Dok sam to pričao, zamislio sam kako bi mi zaista bilo da me je sve vreme nešto zaista i grickalo po leđima, pa sam rekao sebi - što da ne! I krenuo da pravim spisak svih tih čudesnih stvorenja koje mi u našem svakodnevnom žargonu redovno koristimo. Primera ima mnogo a evo da spomenem najpoznatije koje svi mi čak imamo u porodici i rodbini, okruženju uopšte poput „majke mare“, „tata mate“, „kilavog Radovana“, „Radio Mileve“. Napravio sam najpre spisak tih „bića“, dodelio im i „telo“, tako što su ilustrovani i tako je praktično nastala Enciklopedija izgovora za sve prilike - Uvek je neko drugi kriv.

* Kako ste dolazili do „građe“ za svoju knjigu? Svi izgovaramo pomenute reči a opet, ako se zapitamo, ne možemo da odgonetnemo njihovo poreklo?

- Objašnjenja su uglavnom izmišljena. Ovo nije prava enciklopedija, već jedna kvazienciklopedija. Inače, objašnjenja o ovim rečima ili ima vrlo malo ili ih nema uopšte. Ja znam za neka od objašnjenja, za „Ludu Nastu“ i „Misirsku babu“. Za njih jedino znam kako su nastale. Zašto se „Radio Mileva“ kaže baš „Radio Mileva“ a ne Jelica ili već nekako drugačije, ne znam. Tako sam morao da dosta toga izmislim i smislim. A ilustratorka Bojana Dimitrovska je veličanstveno naslikala sve to i tako je nastala ova knjiga namenjena „samo doraslima“.

* Zanimljivo je da je knjiga prijemčiva i za decu i za odrasle, premda ste je u podnaslovu preporučili kao naslov „za dorasle“. Kako vam je to pošlo za rukom, da pomirite ukus i poimanje najmlađih i odraslih čitalaca?

- Trudio sam se svojski da postignem ono što je možda najteže u pisanju, a to je da tekst bude jednako zanimljiv i deci i odraslima. To sam postigao nadasve višeslojnošću. Deci će biti zabavan svakako, ali, tu ima i dosta aluzija koje mogu da razumeju samo odrasli i zaista je potrebno puno životnog iskustva da bi se shvatila. Znači, među njenim koricama ima za svakog po nešto.

* Zanimljive su odrednice ali i sama poglavlja u koja ste ih smestili?

- Knjiga je podeljena na poglavlja u zavisnosti od „oblika bića“, tako da imamo ona koja nam se vuku po stanu poput „andrmolja“, pa do onih već pominjanih koje imamo u bliskom okruženju, od „majke mare“, „kilavog Radovana“ do „majstora kvariša“. Tu je i prava „kolekcija baba“, koja predstavlja jednu malu zbirku od devet baba koje zapravo predstavljaju „muze“ koje su otišle u penziju. Tako da je ovo zapravo nastavak priče o muzama. Tu su i bestijarijumi, gde sam „sabrao“ životinje, lapidarijum, u kome je dato kamenje, pa možete da pročitate šta je to „kamen spoticanja“, „ludi kamen“, „kamen na srcu“. Nisam izostavio ni „elementarne nepogode“ poput ljubavi, sujete, besa i na kraju - smrti. Posle pojma „smrt“ ide čuveni i neizostavni „čiča miča“ i - gotova priča.

Autor: Mila Milosavljević