12.07.05 Politika
Ko je Berbakovu spalio slike
Nekrštena vremena, Biljana Živković
Majstor ravničarskih pejzaža, krajem osamdesetih, bez krivice tamnovao
Biljana Živković, dopisnik Radio-Beograda i Politike iz Kikinde objavila je knjigu „Nekrštena vremena.”
U ovoj omnibus knjizi sadržane su, stiče se utisak, dve knjige. Prvi deo bavi se stradanjima političkih osuđenika i kažnjenika i predstavlja veoma umešno zaokruženu tematsku i sadržinsku celinu. Prilozi o trojici stradalnika koji su hrabro i dostojanstveno nosili svoj krst prognanika najbolji su u knjizi i predstavljaju visok profesionalni i spisateljski domet. Autorka na impresivan, potresan, način opisuje muke nevinih žrtava gvozdenih i vunenih vremena, a taj deo knjige približava se sjajnim stranicama naše beletristike – rekao je na nedavnom predstavljanju knjige u Domu kulture u Studentski grad prof. dr Jovica Trkulja.
Trkulja je napomenuo da je autor, istančanim nervom novinara istraživača, zabeležio sudbinske trenutke iz života sabesednika, koji istovremeno pričaju o svojoj golgoti, ali i optužuju i opominju, s nedvosmislenom porukom – da se takvo zlo više nikada ne ponovi. „Nekrštena vremena” su zbog toga jasan arheološki beleg koji ne dozvoljava da sve prekriju ćutanje i zaborav.
Najupečatljiviji utisak ostavlja pripovedanje o sudbini kikindskog slikara Radivoja Berbakova, velikog majstora ravničarskih pejzaža, koji je krajem osamdesetih, dve godine bez krivice tamnovao u sremskomitrovačkoj kaznionici. Proglašen je u rodnom gradu državnim neprijateljem samo zato što je previše voleo rusku umetnost. NJegova tragika govori o tadašnjoj državi i komunističkom sistemu, ali i ljudima iz umetnikovog bližeg okruženja, kolegama iz škole, pre svih, koji su odradili najprljaviji posao cinkarenja Službi državne bezbednosti.
Književni kritičar Dejan Milić ukazao je na posebnu vrednost prvenca Živkovićeve, koja se ogledala u obelodanjivanju stradanja takozvanih malih ljudi iz provincije, daleko od svetlosti prestoničke disidentske pozornice, sa koje su mnogi naši stradalnici izašli u punom sjaju, stvaralački i profesionalno profitirajući.
– Bilo mi je nepojmljivo da u jednom gradu sa 40 hiljada stanovnika, kakav je Kikinda, u na oko naprednoj sredini, kao u srednjem veku, velikom slikaru kao što je Berbakov spaljuju 70 slika. Još je strašnije da niko nije imao moralne snage da stane u odbranu umetnika. Nije u pitanju petnaestak udbaša i potkazivača. To je, ma koliko bolno zvučalo, karakter jednog grada – rekla je Biljana Živković.
R. K.
