Noć zelene vile

29.12.13 Danas

Od beogradske Geopoetike navikli smo da otkriva nove i zanimljive autore. Nedavno nas je obradovala izdavanjem romana „Noć zelene vile“ turske književnice Ajfer Tunč. Prevod je delo Mirjane Marinković. Glavna junakinja se na stranicama romana koji se bukvalno čita u jednom dahu ispoveda: „Čim sam izašla iz zgrade, primetila sam da mi se licem širi širok osmeh i da me ispunjava neki herojski osećaj.
Bilo je vrlo glupo. Herojstvo je bilo nešto najgluplje što sam u tom trenutku mogla da osetim. Nisam bila spasitelj ili iskupljivač propalih duša. Nisam bila u stanju da spasem čak ni delić svoje duše. Dok sam o tome razmišljala, osetila sam da mi nestaje osmeh s lica. Ali, ipak, bila sam lekcija, nešto više od pretnje, barem mrtav ishod, strog nauk. I, činjenica da sam jedna lekcija, jedan ishod, jedan nauk, osvežila mi je mozak.“
Svoje mišljenje o romanu iznela je i Staša Bajac, koja piše: „Moglo bi se reći da je Noć zelene vile roman o osveti: žena „prokleta svojom lepotom“ (kako sama kaže), čiji su čitav život određivali i upropaštavali muška požuda i ženska ljubomora, odlučuje se na radikalan politički čin. Dvadesetorici najuticajnijih ljudi u Turskoj šalje inkriminišući CD čiji se sadržaj ne otkriva do samog kraja romana. No, ovaj opis ne bi bio sasvim tačan - jer ne otkriva njegovu suštinsku čar - autorkina junakinja nije zaslepljena u želji za odmazdom; ona, umorna od života, pogrešnih odluka i propuštenih šansi za ljubav, odlučuje da svom životu da nekakav smisao.
Roman pokriva period od skoro trideset godina, od detinjstva glavne junakinje do njenih četrdesetih godina, događaji međutim nisu poređani hronološki. Na tragu stilske impulsivnosti Virdžinije Vulf, spisateljica od poglavlja do poglavlja, ali i unutar pasusa, pa i rečenice, prelazi periode od po dvadeset godina, prateći misaone i emotivne niti svoje heroine. U želji da razume komplikovano životno klupko uzroka i posledica, ona povezuje traumatične događaje koji su obeležili njenu mladost sa nemirima koje još nosi, i kao zrela žena. Ipak, u svu patnju utkana je neugasiva želja za nežnošću, drugim bićem, razumevanjem složenih ljudskih odnosa, kao i sposobnost da se delikatni, divni trenuci cene.
To je roman o modernoj Turskoj, napisan snažnim, buntovnim ženskim glasom sa neočekivano malo podrazumevajućeg Orijenta. Ova knjiga, kao i njene prethodne, uzdigli su Ajfer Tunč na pijedestal jedne od najvažnijih turskih autorki, kako u njenoj domovini tako i u svetu.“
Ajfer Tunč je rođena 1964. godine u Adapazaru u Turskoj. Završila je Fakultet političkih nauka na Istanbulskom univerzitetu. Na konkursu za najbolju priču „Junus Nadi“, koji je 1989. godine organizovao dnevni list Džumhurijet, učestvovala je sa pričom Tajanstvena (Sakli) i osvojila prvo mesto. Od 1999. do 2004. godine radila je kao urednica u izdavačkoj kući (Yap? Kredi Yay?nlar?).
Objavila je mnoga dela, među kojima su: „Tajanstvena“ (zbirka priča, 1989), „Dvolična seksualnost“ (studija, 1994), „Pogrešno prepričana kratka istorija jedne ludnice“ (roman, 2009), „Devojka sa naslovne strane“ (roman, 1992), „Priče iz domovine“ (eseji, 2012).
Za knjigu „Moji roditelji će te posetiti ako nisi zauzet - naš život sedamdesetih“, koja je objavljena 2001. godine, dobila je međunarodnu nagradu Balkanika za 2003. godinu.

V. M.