Jeleazar Meletinski (autor)
Tema ovog rada je poreklo onih stalnih sižejnih elemenata koji su sačinili jedinice nekog „sižejnog jezika" svetske književnosti. Na ranim stupnjevima razvitka, te pripovedne sheme se odlikuju isključivom jednolikošću. Na poznijim etapama one su vrlo raznovrsne, ali pažljiva analiza otkriva da se mnoge od njih javljaju kao svojevrsne transformacije prvobitnih elemenata. Najpogodnije bi bilo da te prvobitne elemente nazovemo sižejnim arhetipovima. Pojam „arhetip" u savremenu nauku uvodi K. G. Jung, osnivač analitičke psihologije. Pozivajući se
na primenu ovog termina kod Filona iz Aleksandrije i Dionisija Areopagita, kao i na neke slične predstave kod Platona i Avgustina, Jung je takođe ukazivao na analogiju arhetipova sa Dirkemovim „kolektivnim predstavama", Kantovim „apriornim idejama" i „obrascima ponašanja" biheviorista. Jung je pod arhetipom podrazumevao, uglavnom (definicije jako variraju na različitim mestima u njegovim knjigama), neke strukturne sheme, strukturne pretpostavke slika (koje postoje u sferi kolektivno-nesvesnog i verovatno su biološki nasledne) kao koncentrisan izraz psihičke energije, aktuelizovane objektom. Pojam kolektivno-nesvesnog Jung je pozajmio od predstavnika francuske sociološke škole („kolektivne predstave" Dirkema i Levi-Brila). Po Jungovoj ideji, trebalo je da se „kolektivni" arhetipovi u izvesnom smislu suprotstave Frojdovim individualnim „kompleksima", potisnutim u podsvest.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Teorija književnosti , Arhetip
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2011; Broširani povez; ćirilica; 18 cm; 231 str.; 978-86-7543-234-0;
