Ona i ona

11.07.03

Na domaćem književnom tržištu, u biblioteci „Megahit“, Narodne knjige-Alfa, pojavila se nova, treća knjiga Vesne Radusinović, „Ona i Ona“. Ova uspešna urednica prvih srpskih časopisa evropskog izgleda i provokativnog sadržaja, „Profila“ i „Dame“, napisala je pitku realzmagoriju o, kako knjigu reklamiraju, „Super Sekani, folk mitu u zlatnom kavezu poroka i strasti, o romansi srpskog komandanta i zvezde nacionale, turbovarijanti uzavreloj od seksa, krvi i suza“. Ova knjiga na putu je da postigne tržišni uspeh prve dve njene knjige što je svrstava u najprodavanije pisce srpskog podneblja. U razgovoru za „Blic“ Vesna Radusinović ukazuje na pogubnost čitanja njenih knjiga na „prvu asocijaciju“ ali ne spori gađenje nad mediokritetima i turboflok miljeom, premda je to zamajac njenog pisanja.

Knjigom „Ona i oOna“ kao da ste se potpuno približili vašoj osnovnoj profesiji novinara i urednika. Da li je to „kraj literature“ ili nam još uvek pisanje služi da bez straha iznesemo stav kao onda kada su „cvetale tikve“?

- Trudim se da pišem „istinitije od istine“ a moja literature bila bi čista fantazija i nadrealizam da nismo živeli u svetu pomerenih granica. Ono što je u srećnijim zemljama na površini, kao opšte merilo vrednosti, u Srbiji je bivalo zatučeno i osramoćeno još u zametku. Pošteni, časni i vaspitani ljudi sa snebivanjem izlaze i na ulicu a kamo li da nepristojno uđu u romane. Moji junaci, od samih sebe i od svoje okoline, obično kriju kakvi zapravo jesu. Tu sam da ih malo razotkrijem i ako je moguće postidim. Više od decenije taoci smo vremena u kome je ključni preduslov za uspeh, slavu i bogatstvo - izostanak osećanja stida i griže savesti. Ko nije bio sposoban da se nad sobom i pred drugima postidi - taj je bio predodređen za „velika dela“.

Vaša knjiga „Muškarci su kao čokolada“ ima elemente autobiografskog; kako ste napisali „Ostrvo muškaraca, obala žena“ i, posebno, knjigu „Ona i Ona“?

- Ne ubacujem se u različita društva niti upoznajem interesantne osobe kako bih posle mogla da ih literarno obradim. Ipak, neka priča završi se bezazlenim ogovaranjem uz kafu dve prijateljice, a poneka završi i u romanu. Za svoje junake i junakinje retko biram osobe koje poznajem i sa kojima se družim, već tražim karaktere čije su sudbine opis doba u kome živimo. Zato je u mojim romanima daleko uzbudljivije nego u novinama ili u gostima kod ličnosti za koje se naivno pretpostavlja da su mi poslužile kao uzori. Tačno tamo gde prestaje njihova poza, lažni sjaj i blaziranost - počinje moj roman.

Da li pravite razlike između trača („da ti kažem u poverenju“) i nečega što je, uslovno rečeno, istinito?

- Da su tračevi dovoljni za literaturu - seoske abronoše i gradske tračare bile bi književnice. Tračevi i abrovi su najčešće banalni i za jednokratnu upotrebu - nikad ne traju duže od jednog dana, odmah se ubajate. Samo pisci su u stanju da se poigravaju u međuprostoru trača i istine.

Da li vaša knjiga „Ona i ona“ ipak obeležava i kraj „turbo pogleda na svet“?

- Od kad znam za sebe trudila sam se da budem svoja. Zato mi je turbo folk pogled na svet i bio toliko stran i bljutav. Turbo „kultura“ izvorno prezire bili kakve knjige. Kome je do arlaukanja sam sebi je dovoljan u srpskoj silikonskoj dolini suza. Zbog toga Srbi treba da nauče da se makar nasmeju gorima od sebe, a ne da im se dive i prostodušno im zavide.

Imaju li, na kraju, veze kulinarstvo i literatura i koje začine volite da koristite, u oba slučaja?

- I u jednom i u drugom slučaju - stvar je u znalačkom baratanju začinima. Meso je uvek meso, povrće - povrće, a testo - testo.

Ko ne ume da kuva, ne ume ni da piše. Zato su književnice bolje domaćice i od profesionalnih domaćica, a pogotovo od kućnih pomoćnica. Još uvek sam bolja kuvarica nego književnica. Sve svoje romane smislila sam uglavnom nad šporetom spravljući kakav pikantan sos. Međutim, kuvam samo za po nekog, kad zasluži, a pišem za široke narodne mase.

Ko je Ona u romanu „Ona i Ona“?

- Svi misle, recimo, da je junakinja mog poslednjeg romana „Ona i ona“ čuvena pevačica koja se poslednjih meseci našla u epicentru političkog podzemlja. To misle i neke njene koleginice!? Uopšte ne primećuju da su pojedini pasaži iz moje knjige gotovo bukvalno prepisani iz njihovih, a ne iz njenog života. Čak i njihova zavist prema njoj.

Milorad Pavlović