ten Li (Stan Lee), jedno od najvećih imena u istoriji stripa, rođen je 1922. u Njujorku, pod imenom Stenli Martin Liber. Već kao mali je pokazivao sklonost ka pisanju i maštao da jednog dana napiše „veliki američki roman“ (Great American Novel). Sa samo 17 godina, uz pomoć rođaka Robija Solomona, počeo je da radi u strip kompaniji Timely Comics, delu firme Timely Publications. U početku je bio samo pomagač, a 1950. vlasnik firme Martin Gudman mu je dao priliku i da se okuša kao autor novih superjunaka. Poslušavši savet svoje žene da unese nešto novo i eksperimentiše sa omiljenim junacima, Li je odlučio da promeni dotadašnji koncept superjunaka, savršenih bića bez ikakvih smrtničkih briga i problema, i osmislio kompleksnije, prirodnije likove, likove koji mogu da imaju nezgodnu narav, loše dane, nalete sujete itd. Tada je i prvi put upotrebio pseudonim Sten Li, odlučivši da svoje pravo ime sačuva za objavljivanje pravih književnih dela.
Prvi junaci koje je Sten Li stvorio zajedno sa Džekom Kirbijem jesu članovi Fantastične četvorke. Ogroman i brz uspeh ovog stripa za rezultat je imao stvaranje serije novih superjunaka.
Zajedno sa Džekom Kirbijem, Sten Li je stvorio Hulka, Ajron Mena, Tora i X-mena, sa Bilom Everetom Deredevila. a sa Stivom Ditkom Doktora Strejndža i Spajdermena.
Ogroman uspeh ovih stripova doveo je do toga da se kompanija Timely Comics pretvori u veliku strip kompaniju Marvel Comics.
Još jedna od novina koju je Sten Li uneo u svet stripa jeste pisanje imena svih osoba koje su učestvovale u stvaranju stripa, ne samo pisca i crtača, već i osobe zadužene za tuš i pisanje slova.
Sten Li je jedno vreme bio i predsednik Marvel Comics kompanije, a profesionalno se ostvario i kao glumac, producent, izdavač i autor televizijskih emisija.
Od 2010. postoji i Fondacija Stena Lija, posvećena pisanju, obrazovanju i umetnosti.
Sten Li živi i radi u Los Anđelesu.
29.01.14 Dnevnik - Novine i časopisi
Osvetnici su se, opet, okupili
Osvetnici, Sten Li, Don Hek, Džek Kirbi
Prošlo je već par decenija, pa i više, od kada su tadašnji klinci, tinejdžeri a, bogami, i nešto zreliji fanovi, uživali u čudesnom svetu strip junaka američke agencije Marvel. Doduše, epizode su tada izlazile haotično, bez reda, pa nije bilo lako uhvatiti hronološki sled, što jeste otežavalo (i remetilo) praćenje generalne potke same priče ove strip – reke.
Elem, danas, decenijama kasnije, klinci – i ne samo oni – iznova su inficirani galerijom junaka sa čudesnim moćima zahvaljujući sada već i franšizi koja nam stiže sa filmskog platna u poslednjih par godina, gde upravo ovi junaci zabavljaju gledaoce čudesnim moćima, ali i banalnim ljudskim slabostima. Ipak, strip junaci najjači su tamo gde im je i dom, tj. na strip tablama, a do njih, u punom obimu, stižemo zahvaljujući naporima i trudu izdavača “Čarobna knjiga” koja je objavila, između ostalog, i dva pozamašna toma sa hronološki poslaganim epizodama “Osvetnika”.
Skupljene na gomilu, pružajući čitaocima narativni šarm i zavodljivost bajke modernih vremena, epizode “Osvetnika” istovremeno, za posvećenije, predstavljaju doslovno kako slikovit primer ingeniozne mašte scenariste i crtača, tako i ubedljiv, realizovan primer (post)moderne duhovitosti koja se ogleda, najčešće, u veseloj (samo)ironiji čiji su objekt kako oni sami, tako i junaci, pa, očekivano, i “zaraženi” čitaoci. Na primer, poruka u fusnoti: “Ako niste pročitali srceparajući prošli broj, sram vas bilo! Sten slomljenog srca”... Ili: “Naš cilj – još jedno Marvelovo remek-delo”, a u potpisu, uz autore, sve sami ushićeni epiteti – “nezamislivi” crtež, “neverovatna” priča, “neopisivi” tuš. Plus blago ohola konstantacija s pokrićem: svakako nećemo menjati tim koi pobeđuje...
Ma koliko crno-beli strip i kadrovi koji eksplodiraju opsenjivali naizgled jednodimenzionalnom silovitošću, “usputne”, pritajene studije karaktera junaka otkrivaju ozbiljan odnos prema višeslojnoj priči u kojoj se drama odvija ne samo na nivou narativne strategije, nego i na unutrašnjoj tenziji između samih junaka koji se i mrze i vole, čak dolaze u fizičke sukobe, jer je je njihovoj sujeti jednaka samo sklonost ka (prizemnoj) zavisti, surevnjivosti, ljubomori. Ali, takvi su, kažu, svi (polu)bogovi iz panteona naše kolektivne mašte.
Preostalo nam je samo da uzviknemo: Ljubitelji Osvetnika, okupljanje!
Đorđe Pisarev
