15.07.03
Hrana za glavu i dušu
Buđenje antičke književnosti: Slađana Milinković
U želji da podiđe publici, većina izdavača se odlučuje za objavljivanje knjiga "lakših" po sadržaju. Retki su oni koji se rešavaju da uđu u rizik štampanja dela klasične literature, makar i po cenu da prodaja ide teže. Međutim, čitaoci nepogrešivo znaju šta da traže, pa više i nije novost ako su na listi najtraženijih knjiga sve češće Aristotel, Seneka, Platon, Niče...
"Stilos" iz Novog Sada pokrenuo je biblioteku "Elem" u kojoj će biti objavljivana antička književnost. Do sada su štampani "Menipska satira u delima Variona, Seneke i Lukijana", vizantijski roman nepoznatog autora "Timarion ili kako se dotični napatio", (oba dela u prevodu Slađane Milinković); "Marcijal, izabrani epigrami" u prevodu Gordana Maričića, "Persijanac" - do sada kod nas neprevedena Plautova komedija (u prevodu Slađane Milinković sa latinskog), i "Versus romani-deset rimskih pesnika" - svojevrsna rimska poetika u izboru i prevodu Gordana Maričića. Izborom interesantnih tema, šarmantnim prevodima i atraktivnom opremom, "Elem" je već zainteresovao čitaoca za antičku književnost, a "Marcijalovi epigrami" i "Menipska satira" nalaze se već na listama deset najprodavanijih knjiga.
INTERVJU
U razgovoru sa Slađanom Milinković, klasičnim filologom, čiji je prvi prevod "krivac" za nastanak ovako uspešne edicije, saznajemo mnogo toga, ne samo o lepoti prevođenja nego i o problemima, i budućim planovima.
Kako je došlo do pokretanja biblioteke "Elem?"
- Ako bih morala da odgovorim, rekla bih: "Sticajem okolnosti", kada smo se pre dve godine prvi put sreli gospodin Franja Petrinović i ja, i on odlučio da objavi moju prvu knjigu "Menipska satira u delima Varona, Seneke i Lukijana". Vremenom je "Elem" počela da se bogati prevodilačkim čudima, kako to gospodin Petrinović voli da kaže, i stvorili smo biblioteku koja od ove godine dobija i naslovno objašnjenje - za klasičnu književnost.
Zlatno doba
Kakva je koncepcija biblioteke?
- Još sa prvom knjigom, "Menipska satira u delima Varona, Seneke i Lukijana", postavljen je osnov idejne koncepcije biblioteke "Elem" - interesantne teme i dela antičke književnosti u savremenom izdanju, u vidu značajnih ili manje poznatih nedovoljno proučavanih dela autora antike koji su izvršili uticaj na svetsku književnost, do sada neprevedenih kod nas. Reč je o dvojezičnim izdanjima koja su jezikom, stilom i savremenošću prevoda (gde je to moguće), kao i komentarima prilagođena ukusu i zahtevima šire čitalačke publike.
Može li se govoriti o "zlatnom" vremenu naše dobre obaveštenosti o antičkoj književnosti kroz prevođenje velikih klasika?
- U prevodu na srpski jezik postoje, i još se mogu naći neka od kapitalnih dela antičke književnosti iz perioda kada su radili i prevodili naši najveći klasičari: Miloš N. Đurić, Branko Gavela, Miron Flašar, Anica Savić-Rebac, Radmila Šalabalić, Ksenija Maricki, kada je stanje u kulturi bilo bolje i znao se neki red i redosled. Redovno je izlazio Zbornik Matice Srpske za antičku književnost i "živela" biblioteka "Antička književnost" u izdanju Matice Srpske. Funkcionisao je proces nastanka i verifikacije odgovarajućeg prevoda i podrške mladim prevodiocima, kada se znao put knjige i recenzije. To je svakako bilo zlatno doba prevođenja antičke književnosti. Nažalost, mnogo toga je neprevedeno i našim čitaocima nedostupno, a potreba postoji. Inače se ne bi po knjižarama mogli naći prevodi klasičnih tekstova koje su izdavači bez imalo stida i straha od autorskih prava objavili kao prevod sa engleskog i nemačkog (?!). Ne bih navodila imena, neka se sami prepoznaju. Svakako da smo uskraćeni, ali se na ovom planu malo i radi. "Menipska satira" donosi prvi celoviti prevod Varonovih menipskih satira ikada objavljen a Plauta, najznačajnijeg rimskog komediografa, na koga su se toliki ugledali, poznajemo samo zahvaljujući Čajkanovićevim prevodima s početka prošlog veka...
Začin ukusu
Koliko smo sada, i zašto uskraćeni za dela klasika u našoj sredini?
- Razlog je verovatno loše stanje u kulturi, nemar prema sopstvenoj profesiji i lenjost onih koji su u poziciji da doprinesu poboljšanju na planu prevođenja i popularizaciji antičke književnosti, bilo da sami prevode ili pružaju podršku pokušajima da se održe postavljeni kvaliteti. Stiče se utisak da je nakon perioda tišine, tj. larmanja i potpune degradacije knjige i kulture čitanja knjiga, u proteklih desetak godina, usledio period mraka, tj. holivudskih boja. Pogledajte samo koliko Ministarstvo odvoji za neki propagandni ili propagandni film, a koliko za celokupan godišnji otkup knjiga u Srbiji i finansiranje časopisa koji su "prošli na konkursu".
Imamo li danas prevodilačku školu antičkih dela?
- Mislim da se o tako nečem nije moglo govoriti ni ranije, a kamoli danas kada je svaki pokušaj bavljenja bilo kojom vrstom prevođenja (pogotovo antičke književnosti), prava avantura bez neophodne opreme (jer se kod nas ne može pronaći gotovo ništa od stručne literature potrebne za ozbiljno istraživanje) i to sa neizvesnim ishodom. Jer, kad iskopate sve što postoji iz loše snabdevenih biblioteka, domognete se "svega" novog iz nedostupnog inostranstva, ispreskačete sve prepone trčeći brzinom puža ka željenom cilju i obrišete sve prekorne poglede sa od entuzijazma i istraživačke energije zajapurenog lica još uvek vas čeka dug put do objavljivanja u bilo kom obliku. E, onda su vam neophodni urednici književnih časopisa, raspoloženi da vas saslušaju i pri tom zaborave na sopstvene svakodnevne tehničke i finansijske teškoće "izlaženja" ili urednici-vizionari pri izdavačkim kućama koje jurišaju na veoma zahtevno komercijalno orijentisano tržište, koji će u vašem radu prepoznati trajnu vrednost vrednu rizika na savremenom tržištu.
Na koju čitalačku publiku računate?
- Na svakog ko želi da u čitanju uživa, a da je pri tom gladan hrane za glavu i dušu.
Koje će se nove knjige naći u biblioteci "Elem?"
- Želja nam je da ponudimo novi kvalitet antičke književnosti kao svojevrstan začin ukusu zahtevne čitalačke publike. U pripremi su "Katilinina zavera" u prevodu Gordana Maričića i "Rimski kuvar", koji sam zamislila kao kulinarski priručnik sa nesvakidašnjom književnom vrednošću. Osim prevoda sa latinskog Knjige recepata kulinarsko autoriteta Apicia, sadržaće i prerađene recepte prilagođene savremenoj kuhinji i studiju na temu recepta kao najstarije književne forme koji je često usamljeni pisani spomenik kulture privatnog života i kao takav nepogrešivo odaje sliku stanja stvari u nekom društvu.
Anđelka Cvijić
28.03.03 Dnevnik - Novine i časopisi
NOVO IZ "STILOS IZDAVAŠTVA"
Mladi prevode klasiku
Dnevnik
28.03.2003.
NOVO IZ „STILOS IZDAVAŠTVA”
Mladi prevode klasiku
U biblioteci „Elem” novosadskog „Stilos-izdavaštva”, ovih dana pojavila su se dva nova naslova: „Persijanac” Tita Marcija Plauta, koji je priredila i sa latinskog na srpski prevela prof. Slađana Milinković i „Versus romani-stihovi deset rimskih pesnika „, priređivača i prevodioca dr Gordana Maričića. Kulturna baština Rimskog carstva očigledno ne zastareva, a u izdavačkoj kući sposebnim zadovoljstvom ističu da su prevodioci mladi ljudi (Slađana Milinković je profesorka latinskog jezika u novosadskoj Zmaj Jovinoj gimnaziji).
Iz štamparije je nedavno izašla i antologija savremene ženske ruske proze „Mrvice sreće”, koju je prevela i priredila Milena Tepavčević, predstavivši deset ruskih spisateljica (uz pogovor Milice Mićić Dimovske).
Novo iz „Stilos izdavaštva” je i mesto gde predstavljaju autore i nove knjige: to je Galerija Matice srpske, sa kojom je nedavno postignut dogovor o dugoročnoj saradnji.
R. L.