Pesnici : Milovan Danojlić

Pesnici

Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd

Milovan Danojlić je pisac ostvaren u mnogim književnim vrstama, a to što je najpre pesnik u prirodnoj je vezi sa njegovim esejističkim radom o pesnicima, našim i onima koje je prevodio. U knjizi Pesnici, nakon decenija pisanja, sabrani su, prvi put, njegovi kraći i duži radovi na naslovnu temu, među kojima ima onih koji se već dugo obilato citiraju u tuđim radovima. Vrednost ovih tekstova je koliko u onom pregnantnom jeziku i stilu po kojem prepoznajemo Danojlića, toliko i u pronicljivim, britkim uvidima u nutrinu različitih poetika i pesničkih udesa, umnom poniranju vođenom znatnom iskustvenom spremom i stvaralačkom koncentracijom. Od Katula do J

ejtsa i Klodela, Paunda ili Brodskog; od NJegoša, Sterije, Dučića i Disa, do Daviča, Pavlovića i Simovića, raspon je Danojlićevog esejističkog zanimanja, a prirodno se pridodaju opšta i uvek aktuelna pitanja mesta poezije u vremenu.

2007; ćirilica; 20 cm; 510 str.; 978-86-17-14640-3;

Izbor po Eliotovskoj srodnosti

Milovan Danojlić - Pesnici

Pitanja poezije, poetike i politike za samog Danojlića često su u tekstovima ove knjige tretirana kao pitanja sličnog ili istog reda. Iz perspektive novijeg Danojlićevog angažovanog pesništva, može sasvim lako da se prepozna deo njegovog odnosa prema tradiciji
Zamašnu i obimnu knjigu Milovana Danojlića Pesnici („Zavod za udžbenike”, Beograd, 2007) oblikovali su tekstovi koje je ovaj raznovrsni i izrazito plodni pisac objavljivao u dugom nizu godina. Teme koje su u njoj aktivirane određuju širok raspon njegovih pesničkih, prevodilačkih i esejističkih stvaralačkih zanimanja.
Tako su u sastav ove knjige ušli tekstovi koji su imali besedničku funkciju i pisani su kao autorski odziv na priznanja koja je on, kao pesnik, primao. Potom su u njen sklop uvršteni i predgovori/pogovori knjigama njegovih savremenika ili izabranih pesnika iz tradicije. Sličnu svrhu imali su i tekstovi ogleda i komentara što su objavljivani uz knjige pesnika čiju je poeziju Danojlić prevodio. A potom i tekstovi pojedinačnog, problemskog, kao i opštijeg esejističkog tipa. Njihove su teme vezane za stvaralaštvo i prevodilaštvo, a potom i za samu prirodu poetske umetnosti.
U tako obuhvatnom rasponu on se, sa prepoznatljivom strastvenom istraživačkom radoznalošću i gorljivom žudnjom za uživanjem u lepoti pesničke forme i iskaza, poletno predavao nastojanju da, prevodeći, približi dela velikih pesnika: Katula, Jejtsa, Paunda, Klodela, Brodskog svome jeziku. Da obogati matičnu kulturu ili samosvesno rekreira njene tradicijske zalihe. Kao i da dela pesnika svog jezika: Njegoša, Sterije, Disa, Daviča, Pavlovića, Simovića naknadno osvetli, preispita i ushvali.
Nesvodiv poetski kvalitet pojedinačnih autorskih priloga njihov je zajednički imenitelj, a i motivaciona osnova njegove esejističke privrženosti. Čak i kada su neki od njih posvećeni „prikrivenim” pesnicima kakvi su, primerice, Ivo Andrić i Bora Stanković.
Pored poetsko-metafizičkih svojstava dela pojedinačnih pesnika, Danojlića je posebno zanimao njihov autorski i lični stav prema pitanjima iz domena društvenog i političkog života. Imajući velike simpatije za konkretno društveno-kritičko angažovanje odabranih pesnika, njihovu nepokolebivost i istinoljubivost, kao u slučaju A. B. Šimića, on je, posredno, motivisao i opravdao vlastita stvaralačka i intelektualna nastojanja. Tako da je pored brojnih zanimljivih uvida, preciznih, čak smelih, no provokativnih i podsticajnih, zaključaka i ocena dela pojedinačnih pesnika, u ovoj knjizi vidno i posredno uzajamno stvaralačko prožimanje. Obrazovanje sasvim određene sfere veza i uticaja između autora čijim se delima on bavio, i sopstvene poezije i poetike.
Pitanja poezije, poetike i politike za samog Danojlića često su u tekstovima ove knjige tretirana kao pitanja sličnog ili istog reda. Tako da, posmatrano iz perspektive novijeg Danojlićevog angažovanog pesništva, može sasvim lako da se prepozna i odredi jedan, čini se opredeljujući, segment njegovog odnosa prema delima i ličnostima iz tradicije. To je odnos zasnovan na identičnosti poimanja i obdelavanja pokloničkog i patriotskog stava prema nasleđenim vrednostima. Njihovoj, u savremenom rušnom dobu, neophodnoj naknadnoj potvrdi, odbrani i pohvali.
Zbog toga je Danojlić sklon da u stvaralaštvu izabranih pesnika prepoznaje i povlašćuje njihove, po definiciji, poetsko-funkcionalne stvaralačke gestove kakav je: „Jedan pregrejani moralistički protest sa početka stoleća” kod V. P. Disa. Čini se da je u takvom pristupu on nastojao da usmereno osnaži referencijalnu i socijalnu ulogu poezije kao jednog od bitnih, a stišanih i u gluvilo periferije odagnanih, javnih govora. A to nije mogao da učini bez upliva, za njegove novije istupe, karakteristične lične žesti i tendencioznog moralisanja.
Na drugoj strani, on je uspevao da konciznije opiše različite tematske i vrednosne aspekte razmatranih pesama i autorskih opusa. Istina, katkad sa karakterističnom zainteresovanošću za markantne činjenice pesnikove biografije i sudbine. A sve to u ritmičnoj i slikovitoj frazi. Lepim, čistim jezikom. Jasno i bez mistifikacija. Pri tom sa, mimogred, naglašenim ličnim odnosom i ulogom prema predmetu opisivanja.
Ukratko, Danojlićev izbor pesnika, pesama i tema o poeziji, opredeljen različitim razlozima i povodima, kao i izbor činjen po eliotovskoj srodnosti, u ovoj je knjizi saobrazio obilje veoma korisnih i vrednih – katkad impresionistički opisnih, a katkad analitički usmerenih – eseja i ogleda. Kao i karakteristično popularizatorski pisanih tekstova na zadate i izabrane teme.
I na taj način poezija živi i traje. Tako njenu vremenitost, vrednost i nezamenljivost potvrđuju i dokazuju istinski pesnici i privrženici. A Milovan Danojlić je stvaralac od te retke i dragocene vrste.

Mileta Aimović Ivkov