Zivojin Pavlovic, knjizevnik i filmski reditelj, rodjen je 1933. godine u Sapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Preminuo je u Beogradu 1998. godine.Objavio je knjige pripovedaka: Krivudava reka (1963, 1994), Dve veceri u jesen (1967, Nagrada Isidora Sekulic), Cigansko groblje (1972), Ubijao sam bikove (1985, 1988), Kriske vremena (1993, Andri?eva nagrada za pripovetku), Blato (1999), knjige novela: Dnevnik nepoznatog (1965), Vetar u suvoj travi (1976) i Krugovi (1993); knjige proze Belina sutra (1984), Flogiston (1989) i Azbuka (1990); romane Lutke; Lutke na bunjistu (1965, 1991), Kain i Avelj (1969, 1986), Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990), Oni vise ne postoje (1985, 1987), Zid smrti (1985, 1986, 1987, NIN-ova nagrada za roman godine), Lov na tigrove (1988), Raslo mi je badem drvo (1988), Vasar na Svetog Arandjela (1990), Trag divljaci (1991), Lapot (1992, NIN-ova nagrada za roman godine), Biljna krv (1995), Simetrija (1996) i Dolap (1997); knjige eseja Film u skolskim klupama (1964), Djavolji film (1969, 1996), O odvratnom (1972, 1982), Balkanski dzez (1989) i Davne godine (1997); knjige razgovora Jezgro napetosti (1990) i Ludilo u ogledalu (1992); dnevnike Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990), Otkucaji (1998) i Dnevnici I-VI (2000); cetiri filmska scenarija Revolucija, tavni talas (1991) i knjigu epistolarne proze Voltin luk (sa Goranom Milasinovicem, 1996)Rezirao je sledece filmove: Zive vode (omibus Kapi, vode, ratnici, 1962), Obruc (omnibus Grad, 1963, zabranjen), Neprijatelj (1965, Zlatna maska na I festivalu mediteranskog filma), Povratak (1966), Budjenje pacova (1967, Zlatna arena za reziju u Puli, Srebrni medved za reziju na festivalu u Berlinu), Kad budem mrtav i beo (1968, Velika zlatna arena u Puli, I nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima), Zaseda (1969, Zlatni lav na festivalu u Veneciji), Crveno klasje (1971, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna plaketa za scenario prema literarnom delu na festivalu u Berlinu), Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974), Hajka (1976, Zlatna arena za reziju), Dovidjenja u sledecem ratu (1980), Zadah tela (1983, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna arena za scenario), Na putu za Katangu (1987, Zlatni gladijator), Dezerter (1992, Srebrna mimoza, Zlatna maslina za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji), Drzava mrtvih (1997).Dobitnik je mnogih medjunarodnih i domacih nagrada za literaturu i film. Godine 1996. dobio je nagradu “Felix romuliana” za zivotno delo.
23.06.03 Politika
NOVO U KNJIŽARSKIM IZLOZIMA
Roman o kneginji Milici
Živojin Žika Pavlović (1933–1998) jedinstvena je ličnost u srpskoj kulturi – podjednako je ostvario izuzetna filmska i književna dela, a nedavno je Cepter Book World u Beogradu objavio knjigu sećanja ovog stvaraoca "Planeta filma", koju je priredila njegova životna saputnica Snežana Lukić-Pavlović. Pavlovićeva filmska ispovest je prvorazredno štivo ove vrste – uzbudljivo sećanje na višeslojna događanja oko filma i posebno oko svega onoga što se njemu samom događalo. Galerija likova, uglednika naše kulture, plastično je prikazana, sa svim zgodama i nezgodama tako da je ova zanimljiva ispovest dragocena ne samo za filmske zanesenjake već za dobru literaturu uopšte.
Miloš Komadina (1955) jedan je od najznačajnijih pesnika u srpskoj književnosti danas i nije čudo što je Slobodan Mašić kao prvu knjigu u novoj biblioteci "Ogledalo" objavio njegovu zbirku pesama "Ono". Urednik je Draško Miletić, a on i izdavač kažu da im je ideja o nazivu edicije "Ogledalo" pala na pamet sa trećeg sprata na kojem stanuje Miloš Komadina i nadaju se da se ogledalo neće nespretnim rukovanjem razbiti...
Monah srpske kulture
Ljiljana Habjanović-Đurović, ekonomista po obrazovanju, ali pisac niza bestselera (romani "Ana Marija me nije volela", "Iva", "Ženski rodoslov", "Paunovo pero", "Petkana"...) objavila je novi roman "Igra anđela" – priču o kneginji Milici, jedinoj ženi koja je vladala Srbijom u deset vekova njene istorije... Kao iskusan pisac, čije su knjige objavljene u mnogim zemljama (Italija, Grčka, Češka, Francuska, Hrvatska...), Ljiljana Habjanović je, čini se, stvorila jedno od najnadahnutijih svojih dela – prava knjiga za one koji se spremaju na godišnji odmor: lepo pisana, sa obaveštenošću o tim davnim vremenima u kojima je kneginja živela. Knjigu je posvetila svome Anđelu Čuvaru, a objavila ju je novoosnovana izdavačka kuća "Aleksandrija" u Beogradu, urednik je Olga Krasić-Marjanović.
Eva Ras je na najdivniji način obeležila uspomenu na svoga supruga – darovitog slikara i tvorca bibliofilskih knjiga, dizajnera "Rasove azbuke"... jedne izuzetne ličnosti srpske kulture sedamdesetih godina prošlog veka, Radomira Stevića Rasa (1931–1982). Eva Ras je sačinila knjigu "Srebrna postelja" njemu u spomen i u nadahnutom predgovoru, govoreći o Rasu kao monahu srpske kulture, napisala:
"Ova knjiga obelodanjuje tajne sreće, mala svedočanstva, sačuvane dokaze o toj velikoj, jednostavnoj ljubavi... Živela sam kraj njega, bio je moj čovek i mrvice našeg zajedničkog života su u ovoj knjizi..".
Knjiga je kolaž ljubavi i plemenitosti: pisma, poruke, fotografije... osvetljavaju jedan život. Izdavač: Mrlješ, Beograd.
Eva Ras je ovih dana kod "Narodne knjige" objavila svoju novu knjigu – roman "Kuća na prodaju", o stradanjima srpske seljanke iz Gornje Repe sa Kosova.
Nove pesme
Predrag Bajo Luković (1958), pesnik i likovni umetnik (a inženjer prostornog planiranja po zanimanju) štampao je kod "Narodne knjige" svoje nove pesme "Rečita tišina".
Matija Bećković za Lukovićeve stihove veli: "Svaka pesma je jedan od pesnikovih autoportreta a svi ti autoportreti nisu ništa drugo nego potraga za jednim jedinim koji se krije iza svega kao što se Leonardo sakrio iza Mona Lize".
Novosadski izdavač "StÚlos" štampao je dvotomni roman Branka Ćulibrka Branćule (1938) "Novi Panoni". Po mišljenju Ljubiše Đidića, ovo je "jedna velika epska freska o jednom narodu i jednom po njega sudbonosnom vremenu i prostoru". Slikar po obrazovanju, Ćulibrk je ranije objavio četiri romana, a po rečima urednika Franje Petrinovića "Novi Panoni" su šolohovska saga o porodici Rajić a zbiva se u Bačkom Jarku, koloniziranom mestu kod Novog Sada.
I na kraju beležimo još tri nove pesničke knjige.
Milosav Buca Mirković, esejista i pesnik, pozorišni kritičar i hroničar našeg kulturnog života, autor tridesetak raznovrsnih knjiga, novu zbirku pesama nazvao je "Glumci zvezdokradice" (izdavač novosadski "Prometej"). U knjizi su pesme posvećene velikanima pozorišta, kao što su Olivera Marković i Ksenija Jovanović.
Irena Cerović-DŽamonja objavila je kod Slobodana Mašića knjigu pesama "Satenski sarafan" (biblioteka "Nova"). I prethodne četiri knjige ove pesnikinje štampao je Mašić, a njeni stihovi prevođeni su na ruski i jermenski jezik.
Igor Mirović napisao je knjigu pesama "Kremen plamen" ("Prometej"). Za ovu drugu Mirovićevu knjigu poezije Draško Ređep u pogovoru veli da je ovo "dnevnik nespokoja" i da je reč o veoma prepoznatljivom pesničkom glasu u Vojvodini danas.
FILMSKA KRITIKA
Zapiši to...
Knjiga Milutina Čolića
Milutin Čolić, legenda filmske kritike ne samo "Politike" već jugoslovenskog novinarstva, skoro pola veka pisao je filmsku kritiku iz dana u dan, tako reći. Izabrane Čolićeve kritike objavio je ovih dana Institut za film u Beogradu (urednik Miroljub Stojanović) pod naslovom "Zapiši to..". (Jugoslovenski film juče i danas). U predgovoru autor ističe da je prvu filmsku kritiku napisao 1954. godine. Dakle, i sam Čolić je deo istorije srpskog i jugoslovenskog filma – dobro obavešten, pronicljiv u sudovima i ocenama, on je o filmu pisao sa ljubavlju i strašću. I nije se libio da o filmu piše vesti, izveštaje, vodi razgovore sa uglednicima, piše kritike...
Izveštavao je sa najprestižnijih svetskih filmskih manifestacija, sretao se sa velikanima svetskog filma ne samo na FEST-u (manifestaciji koju je osnovao i podigao do sada nedodirnutu lestvicu...), u knjizi, koja pomalo (po nazivu) asocira na takođe slavnog reportera Egona Kiša), "Zapiši to.."., zanimljiva je i kao dokumentarno štivo, a na kraju su nezaobilazni razgovori koje je vodio sa Živojinom Pavlovićem.
R. Popović
10.05.03 Danas
Planeta filma Zivojina Pavlovica
"Planeta filma" Zivojina Pavlovica (Zepter Book World, 2002) predstavljena je na veceri posvecenoj ovom delu i secanju na pokojnog sineastu i pisca, na kojoj su govorili njegovi prijatelji i saradnici Dragoljub Ivkov, Vuk Krnjevic i Snezana Lukic Pavlovic (supruga). "Od pocetka sam u ovoj knjizi bila, nekako vise, tehnicki saradnik. Autor u njoj, inace, na nekoliko mesta kaze kako je secanje nepouzdano i varljivo... tako da je knjiga i bila zamisljena kao popuna jednog duzeg vremenskog raspona. Desilo se, naime, da je vreme Pavloviceve najplodnije filmske aktivnosti omedjeno 1993. i 1997. godinom, zapravo vreme kad on nije pisao dnevnik. Da ga je kojim slucajem pisao, tacno bi znao kad se sta dogadjalo. Nazalost, iako je tada bilo puno putovanja, poslova... nista nije locirano.
Ja sam, dakle, bila saradnik koji je uspevao da na osnovu nekih mehanizama secanja, nadje mesto razlicitim dogadjajima. Ali, mnogo je vaznije da je Pavlovic uspevao da se precizno seti svega sto se zbivalo i desavalo, nego sto je ta zbivanja trebalo staviti u vremenske okvire. I, najvaznije, ova knjiga na pravi nacin odrazava temperament i nacin zivota Zivojina Pavlovica - zivot u neprekidnoj, petoj brzini", rekla je Snezana Lukic Pavlovic, supruga i saradnik pokojnog Zivojina Pavlovica. "Planeta filma" je, inace, Pavloviceva ispovest koja je nastala u poslednje dve godine njegovog zivota, a interesantan je podatak da je njegov poslednji film "Drzava mrtvih", snimljen a nezavrsen, ugledao svetlost dana tek prosle godine.
J. S. Jovanovic
15.03.03 Glas javnosti
"Planeta filma" Živojina Pavlovića uz izdanju "Ceptera"
Ljudi na filmu žive od sećanja
Knjiga "Planeta filma" Živojina Pavlovića, filmska ispovest književnika i reditelja nastala u dve poslednje godine njegovog života upravo je izašla iz šampe (Zepter Book World 2002).
Uzbudljiv život na planeti filma praćen je od dečje opčinjenosti pokretnim slikama do stvaralačkih izazova, radosti i muka. Pavlović kao da je još jednom iza kamere, pred njeno oko izvodi i sebe i mnogobrojne učesnike u zajedničkim poduhvatima, oživljava nastajanje svojih filmova od pisanja scenarija do realizacije i njihovih potonjih života u bioskopima, seća se i onih koji nisu mogli biti snimljeni, kaže u najavi knjige izdavač.
A sam Živojin Pavlović zapisao je u predgovoru knjige: "Ljudi sa filma kao i ratnici žive od sećanja. I kao što je za ratnike herojsko doba njihovog života vreme provedeno u bitkama, tako i filmskim radnicima dani provedeni u snimanju filmova predstavljaju najupečatljivije trenutke njihovog života. A za filmskog reditelja sav život".
V. M.